Klasika (?)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Strucan i nadasve sjajan komentar, Sirius!

Ja sam malko zabiologizirao da bih se nasao na sebi poznatijem tlu.

Siguran sam da se slazes da je NJEGOVO VELICANSTVO VREME potreban-- ali ne i dovoljan uslov da nesto bude klasika.

Uzmimo npr sve kulturne fenomene koje se reprodukuju sa fascinantnom vernoscu stotinama godina--a opet nisu klasika, jer je covecanstvo njima mahom iskorisceno kao sredstvo njihove reprodukcije--upravo kao sto parazit iskoriscava za sopstvenu reprodukciju svog domacina koji ga nosi--ne obogacujuci ga time ni u kom smislu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mozda je banalno, ali setila sam se filmova Ed Wood-a, koji su proglaseni najgorim filmovima svih vremena i zato je postalo pitanje-opste-kulture znati za njih i odgledati ih. Ne sumnjam da ce generacije da znaju za njega ali da li ce zaista postati klasika od [citat:LV] "parazita koji ne obogacuje svog domacina" (kinematografiju). Bas nesto sumnjam.

http://www.youtube.com/watch?v=LSw6u6loD7k&feature=related

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:potreban-- ali ne i dovoljan uslov da nesto bude klasika.

Leo, hvala na visokoj oceni vrednosti mog posta.

Naravno da vreme nije dovoljan faktor, a pokazalo se da nije čak ni presudan, već ''samo'' neophodan i važan. Presudne faktore podrazumevamo i njih ima u svim udžbenicima estetike (imenicu udžbenik obeležio sam kurzivom jer u djačkom smislu reči ne postoji udžbenik estetike već dela autora koji se estetikom bave; tako je pravo izbora profesora , pa i studenta, čijom će se estetikom baviti. Kod nas, na FDU, ''ponuda'' je bila i birali smo izmedju Hartmana i Fohta. Drugi profesori su ''nudili'' Fihtea, Kročea, itd ). Delo mora da zadovolji najpre akademske kriterijume (struke, zanata, znanja), da bude vredno samo po sebi svojom materijalizacijom, a zatim dolazi ''na red'' aksiologija, estetika a zatim i istorija umetnosti. Ogroman je broj faktora koji pomažu, podstiču ili pak sprečavaju da jedno delo dopre do ranga klasike.
Kao jedan od najpoznatijih primera u kojima je faktor vreme odigrao svoju čudnu i nepredvidivu (sa stanovišta protoka i trajanja) ulogu, poslužiće nam legendarni primer Dominikosa Theotokópulosa ili El Greka. Njegova poetika i njena estetizacija doživele su svoju afirmaciju gotovo dva veka posle njegove smrti.

Tamti,
Srećan sam što zakoni estetike imaju svoje izvanredno i blagorodno dejstvo na sve artefakte bez ograničenja. Opet ćemo posegnuti za proverenim vrednostima : ''stanovnici'' pećina Lasko i Altamira nisu imali ni mobilne telefone, ni kompjutere, pa su stvarali dela koja su hiljadama godina posle iščeznuća svojih autora doživljavala istinsku afirmaciju. Estetika je kao i pravda - spora, ali dostižna.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

epifit(biljka koja živi na drugoj biljci,ali nije nametnik jer je ne iskorištava (mahovina) ) kulture ...

da li se pre RIMA,može govoriti o -klasici- ?!

čin mi se da su moderni slikari (i ne samo oni),već odavno -jednom vrednovane i definisane pojave- revidirali .....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@asimetricnost

Citat:da li se pre RIMA,može govoriti o -klasici- ?!

Naravno i svakako. Rim je, sa stanovišta antičke kulture, bio vulgarna novotarija. Grčki robovi su bili veoma traženi kao učitelji i estete.

Citat:čin mi se da su moderni slikari (i ne samo oni),već odavno -jednom vrednovane i definisane pojave- revidirali .....

Oni su to uradili samo u svojim glavama i manifestima! Uostalom, šta znači sintagma moderni slikar? Ona sama za sebe nije dovoljna. Ima mnogo savremenih slikara koji slikaju akademski. Mogu ja o sebi da mislim sve najlepše i da sebe smatram Vrhovnim i Bogom Datim Genijalcem, Neoklasikom i šta sve još, ali to nije dovoljno i nije sve. Svako umetničko delo treba da prodje kroz već opisani put da bi se , jednog dana, smatralo klasičnom vrednošću, vrednošću uopšte.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Teško je ne složiti se sa Siriusom, ali treba voditi računa i o tome da svaka avangarda na početku stoji u suprotnosti ili bar u otporu prema nekoj vrsti klasicizma ili utvrđenog akademskog kanona u umetnosti i estetici. Avangarda je zapravo moderan fenomen, pokret modernizacije, što znači da se u umetnosti (a isto važi i za nauku, teoriju i druge intelektualne delatnosti) smenjuju periodi rutinizacije i inovacije.

Takođe, ne smemo prevideti fenomen moći - ko ima moć ili pravo na stvaranje estetskih merila u nekoj epohi? Vrednosti nisu bezvremene kategorije niti nezavisne od "spoljašnjih" faktora politike i ekonomije. Npr. ko će ući u "trku" za Nobelovu nagradu u književnosti zavisi od procene ne samo nečije umetničke kompetentnosti već i političke orijentacije. Ishodi su raznoliki: Knut Hamsun je doduše dobio nagradu, ali B. Vongar nije mogao ni da se kandiduje zato što je smatran disidentom. Naravno, nagrade i javna priznanja nisu presudan činilac u vrednovanju nečijeg dela kao dela od trajne estetske vrednosti, ali definitivno jesu činilac koji doprinosi masovnoj konzumaciji i popularizaciji. Kapitalizam sve pretvara u robu za potrošnju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U pravu si. Imanentnost avagarde je upravo i u tome - ona , rušeći okoštale prepreke svog vremena, i nehotice kreće putem klasike jer će jednog dana to neizostavno postati. Nema estetičara koji danas Pikasa ili Braka, Maljeviča, Šagala, neće smatrati klasikom XX veka.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ukusi se menjaju vremenom i u klasici rekla bih onda......
A nekad ti klasici opšte prihvaćeni mogu biti i dosadni nekome naročito ako se nameću zamisli samo sve one lektire koje su bile obavezne u srednjim školama koje smo morali da čitamo a nas je recimo zanimalo nešto drugo... ja moram da čitam Kafku a meni se čita Džubran recimo..Za školstvo je klasika Dostojevski a za mene recimo Lao ce. No na fakultetu nije bilo tih problema.........jedina kao obavezna preporuka je bila tad da svaki ekonomista mora pročitati Ničea -Tako je govorio Zaratustra-.
Isto tako nešto što je vredno a diskretno i nenametljivo što se ne forsira a što može biti klasik čuči u prašini...
Mnogi klasici postaju baš to tek kad neko umre zar ne....
A da moć i politika i ekonomija, tehnika kao sila mogu uticati naravno i na estetiku i na klasiku, danas je društvo potrošačko, masovna proizvodjna masovna kultura, masovni mediji to dosta iskrivljuje estetiku sistem vrednosti ili bar se drugačije danas posmatra..
Lepota je u oku posmatrača, ako nema neko smisao za lepo tako će i ziveti...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sirius,
ako je klasika,nešto što je dostiglo svoj vrhunac-a valjda je to klasika..tek su se u -RIMU- stekli neki uslovi (kao i npr. ideja opšte države) da se nešto imenuje klasikom.time ne osporavam ,da je i u antičkoj grčkoj bilo –klasike-......samo želim skrenuti pažnju,da reći,recimo za platona,da je idealista,blego rečeno,sporno je,jer tad’ nema te podele koja važi za nas??!! a šta sa ostalim kulturama i civilizacijama: kine,indije,obe amerike..

lasko i altamira su umetnost ZA NAS,a za njih,baš i nisam siguran...

(interpolacija je neodoljiva osobina ljudskog uma (refleksija sve krivotvori),a i um se tako često ponaša NE_UMNO!!!
ilustracije radi:mendelson je zaboravljen,pa opet otkriven,pa opet....panteizam kao naziv za spinozinu filozofiju,dolazi skoro 100-inu godina kasnije,hamsun se rehabilituje,a borhes(politički-zbog rukovanja sa diktatorom),sartr(namerno odbio),zar nisu mikelanđelovog davida,čuvali vojnici, jer su ga stanovnici firence zasipali kamenicama...a glumci,koji su donedavno sahranjivani –van crkvene ograde-,a sada su najpopularniji ljudi na planeti....zar nisu najveću izložbu modernog slikarstva,napravili,nacisti,iz nekih sasvim drugih pobuda....

i kako kaže sorelag,nit’ su bezvremene niti nezavisne(a i što bi i bile?!)i zakoni estetike imaju svoja –zakrivljenja- prostora i vremena (nisu linearni).starim grcima, nebo baš i nije bilo plavo, kao nama...(i ovo ne ugrožava postojanje bezvremenih vrednosti)...

vulgarna novotarija,sa stanovišta antike!!slažem se,ali RIM nije stao,nastavio je...(baš i nisam,inače,Civis Romanus..)

a -moderno slikarstvo-,bar zvanično kažu da je počelo sa slikom –impresija:rađanje sunca- 1873.g.(ako sam pogrešio godinu,ispravite me)

epifit ne parazit ....

a za avangardu,sirius,malo si mi –kontraverzni biznismen- ....

-svet se razvija jedino u funkciji jeresi,u funkciji onoga što odbacuje sadašnjost,naoko postojanu i neoborivu.samo jeretici otkrivaju nove elemente u naukama,umetnosti,društvenom životu.samo su jeretici večni ferment života-
zamjatin –mi-

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Asimetricnost,

Citat:a za avangardu,sirius,malo si mi –kontraverzni biznismen- ....

Sve sam te ja lepo razumeo, sem ovoga - kontroverzni biznismen(pravilan oblik). Molio bih objašnjenje jer sa zadovoljstvom učestvujem u ovoj lepoj polemici i mislim da ostalim učesnicima šaljem jasne poruke s kojima, naravno, mogu da se slože ili ne slože. Unapred hvala za pojašnjenje.

PS
Kad već spominjemo avangardu saglasan sam da je bez tog pojma definicija klasike i klasicizma siromašnija ; kažem - saglasan sam - jer imam utisak da i ti to isto misliš. Kao što je svaka senka dete svetla, tako ni avangarda ne bi mogla biti osvetljena bez sjaja klasike.