Klasika (?)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pishem neshto na temu klasika pa me zanima vashe mishljenje o tome shta je danas klasika? kako vi dozhivljavate ovu rech i koje su vam prve asocijacije? da li neko mozhe da objasni kako se znachenje ovog pojam menjalo kroz vreme? ja c'u se uzdrzhati od komentara da vas ne bih navodila i da ne bude da postavljam sugestivna pitanja.

hvala unapred svima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A ja baš htela da pitam tebe kako se postaje klasik, npr. u književnosti? I ko odlučuje o tome koji će "klasici" biti obavezna literatura, lektira u okviru obaveznog školovanja? (Kaže Antoan Kompanjon u Demonu teorije da se može postati zaboravljeni klasik, odnosno prestati biti klasik.)

Izgleda da sve može postati klasika, nedavno sam u jednom tekstu o postmodernizmu naišla na sintagmu "klasični modernizam" (u likovnim umetnostima i arhitekturi). Potom, svaka naučna disciplina ima svoje "klasike", "očeve osnivače" i "klasične" paradigme. Teže je definisati kriterijume na osnovu kojih se tvrdi da je nešto "klasično", odnosno podrazumeva kao takvo. Neko/nešto od relativno trajnog značaja, bitan deo tradicije, standard...
Značenje je relativno i od konteksta zavisno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pokušaću ali unaprijed da se ogradim kako imam mnogo šupljina, čak i u elementarnom znanju.

Kada čujem da neko upotrijebi riječ "klasika" prva asocijacija je muzika i to ona ozbiljna. Naravno, ta misao se provuče bez obzira koja tema je u pitanju. Gotovo po inerciji, na riječ "klasika" nameću se baš ovim redoslijedom: Mocart, Betoven, Čajkovski... Ovo je strogo subjektivan doživljaj riječi, i to "na prvu loptu."
Ako bih podrobnije razmislio o istoj riječi, sadržaj pojma se neumitno proširuje na književnost. Ne znam po kom principu je (i da li je) neko u tu kategoriju svrstao našeg Andrića, Selimovića ili mnogo poznatije Ruse ali intimno ih doživljavam kao Klasike.
Uopšteno analizirajući "klasiku," prostim riječima bih rekao da mora imati vrlo visoke standarde (i kvantitet i kvalitet) da nije avangarda i da poštuje pravila. Klasika nije revolucija niti avangarda. Ona je priča za malo širi vremenski okvir i čini mi se da je i u književnosti i u muzici, to dokazala.
Trenutno, ne vjerujem da je na cijeni. U običnom govoru "klasika" se doživljava kao nešto prevaziđeno, zamorno, nešto što nikako ne priliči dinamičnom svijetu sklonom brzim promjenama.
Nemam pojma gdje i kada je nastao taj pojam ali vjerujem da se naširoko koristi. Klasična prevara, klasični sukob....
Da nastavim, ako nisam odlutao?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Klasika je samo jedna: Charlie Parker, Dizzy Gillespie, Miles Davis, John Coltrane, Cannonball Adderley...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Klasikom smatram sve ono sto je odavno izmisljeno/stvoreno/napravljeno, a cija vrednost ne opada kako vreme prolazi, one stvari koje vrede danas koliko su vredele i pre 100 godina i koliko ce vredeti i za 100 godina. Pritom pod "vrednost" naravno da ne mislim da materijalnu vrednost.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kinder,

A što ne podješ lepo korak po korak , onako kako su te, nadam se, profesori učili? Neću reći ništa novo, no pošto sam ocenio desetine diplomskih radova ''otkriću tajnu'' šta se u njima ocenjuje: najvažnje što se posmatra jeste metodologija izrade rada, odnos prema znanju, a ne samo znanje. Jasno je i zašto: ako ja učeniku postavim temu ''Klasika danas'' prvi moram da znam šta je sve on mogao da pročita (''da konsultuje literaturu'') , čak sam i obavezan da mu tu literaturu preporučim. Učenik neće moći da izmisli ništa što već nije pročitao, eventualno će zaključak moći da bude originalan. Šta bih u ovom slučaju preporučio? Prvi korak je denotacija osnovnog pojma klasika i evo ga odmah, pred nama:

.

Nije otkrivanje tople vode, već logičan korak: najpre denotacija, a zatim konotacije (upravo ono što ti od nas očekuješ) osnovnog pojma. Ovoj definiciji klasike je Moskovac, po običaju, bio najbliži. Ne kažem da treba ''ziheraški'' pristupiti temi, ali jasno je da se od nečega mora krenuti. Ovo što je Sorelag navela takodje je interesantan (rekao bih i obavezan) deo tvog razmišljanja pa i tog zamišljenog ili stvarnog naučnog rada.

Koje je moje vidjenje klasike? Slično je već izrečenom: nešto što je dokazano, nesporno, nepromenjivo, aksiom. Takvo vidjenje klasičnih vrednosti postoji u svakoj oblasti ljudske aktivnosti, pa čak i tamo gde ne bismo očekivali (''klasičan centarfor'' , ''klasična sačekuša'',itd ) .
Koje je moje vidjenje klasike danas? Isto kao već navedeno, inače ne bi bila klasika.

@Dubara,
Nadam se da neće biti loše shvaćena mala korekcija - klasična muzika je , nažalost, vremenom dobila svoj sinonim ''ozbiljna muzika'' koji nije odgovarajući. Siguran sam da postoji i neozbiljna muzika, ali ovde nije bilo reč o toj vrsti dinstinkcije, već neka vrsta otpora prema klasici. Treba izbegavati sintagmu ''ozbiljna muzika'' jer nije ni sva klasična muzika ozbiljna (može biti vesela, poletna, duhovita, itd).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Po Vujakliji klasici (Lat, classis) u starom Rimu: gradjani prve kalse; docnije istaknjuti pisci grčke i i rimske starine; u novijim knjževnostima: pisci koji su pisali ugledajući se na strarogrčke i rimske pisce, ili oni čija dela po vrednosti spadaju u prvi red...

Znači kreni od starog rima i grčke....
Od tradicionalnih svetih knjiga.....ja i njih svrstavam u klasike na neki način

Klasici su nešto što ima izrazitu intelektualno-duhovnu-kreativnu vrednost i što je opšteprihvatljivo uglavnom....klasici se stvaraju, umnožavaju se smenjuju jedni druge al ne prestaju to da budu i uvek su da kažem moderni.....
Bitni su u edukaciji samospoznaji i opštoj kulturi......
Klasici u književnosti, umetnosti, muzici, slikarstvu......lepo je imati klasike u kućnoj biblioteci, ili muzičke klasike na cd-u.....ili filmske
Da nešto otprilike što je Sirius spomenuo....za mene recimo nije klasična muzika samo ozbiljna muzika, to može biiti i rock itekako u rok muzici ima klasika....Mocart kao klasik al što ne i Hendrix
klasika u modi....zar to nije mala crna haljina koja se uvek provlači i koja je uvek moderna, pa kad nemaš šta da obučeš tu je ta mala crna haljina dopunjena nekim detaljem drugačijim....ili neki parfem koji decenijama svojim mirisom ne ostvavlja ravnodušnim ....
Kalsika u arhitekturi ili malo modifikovana prilagodjena okruženju i vremenu...
Klasika u industrijskom dizajnu recimo......klasika u automobilskoj industriji itd....neka osnova dobrog dizajna koja se uvek ponavlja....
Klasika u kulinarstvu spremanju hrane....
U uredjenju enterijera... i da ne nabrajam....

Kao što Sirius reče klasike ima u svakoj oblasti ljudskog stvaralaštva...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zahvaljujem se svima na odgovorima.
@Sirius
hvala za skeniranu fotku i za objashnjenje. literature nikad dosta... i krenula sam od " pocetka". no.. nije rad za fakultet. ali jeste vazna metodologija.
@Sorelag
necu ovde i sad o knjizevnosti jer nemam vremena, a to je velika tema.mozemo jednom na pp ako hocesh.
@ostali
bash ste "uboli" ono shto sam htela...samo malu anketu...da potkrepim chinjenice u tekstu.
@natrix
ne smem nishta da otkrivam, ali krenule smo u istom smeru ...(po ko zna koji put )
poshto neccu zbog obaveza biti u prilici da pratim temu neko vreme mozhe lock.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Klasika je HF reprodukcija kompleksnih jedinica kulturne evolucije tokom natprosecnog vremenskog perioda i uz mutualisticki odnos sa svojim nosacima.

Paraziti kulturne evolucije dakle nisu klasika koliko god verno i dugo da se reprodukuju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Paraziti kulturne evolucije dakle nisu klasika koliko god verno i dugo da se reprodukuju.

Tako je , pa i to treba naglasiti: u estetici i aksiologiji ne važe zakoni vulgarne propagande - da stoput ponovljena laž postane istina, odnosno da stoput prikazani kič postane vrednost. Jednom vrednovane i definisane pojave teško će doživeti svoju reviziju. Kao što primećujemo u Leopardovom postu (dugo da se reprodukuju) u svim definicijama i shvatanjima klasike pojavljuje se kao jedan od presudnih faktora Njegovo Veličanstvo Vreme; jedan od najpouzdranijih saradnika estetike. Nikada niko ne može na samom izvoru neke estetske pojave (premijera filma, promocija knjige, itd) da unapred kaže kako će neko delo postati klasika. Uostalom, pogledajte spisak nobelovaca u književnosti. Uz dužno poštovanje za svačije umetničko pregnuće, možemo uočiti značajnu razliku u stepenu prepoznavanja nekih autora, a posebno njihovih dela. Neka neko proba sada, bez napora da navede neko delo Patrika Vajta (nobelovca iz 1973) pa da se posle toga seti romana Dostojevskog (koji nije dobio tu referentnu nagradu). Vreme kao faktor sublimacije klasike jeste važno, ali nije saveznik malim ili bezvrednim dometima. Stoga o modernoj klasici uvek govorimo uz značajno ogradjivanje i s mnogo opreza.