Mozete li opisati najgori period vaseg zivota?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ovo je jako teško pitanje,jer bih morala napisat zadnjih 10 godina mog života...a to je nešto što stvarno ne želim,pa ću samo reć da mi je sad najgore u životu,premda san jako očvrsla i znam što želim,pa puno bolje sve podnosim. ipak,najteže mi je bilo kad mi se majka pokušala ubit ( sva srića šta joj to nije uspilo ) i kad mi je umro najbolji prijatelj - moj otac. život stvarno zna bit gadan,ali virujte mi,morate ga dobro osmislit i nastavit živit bez obzira na sve!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1996 godina , mada sam kroz zivot vec do tada propatila dosta, imala saobracajku iz koje sam jedva zivu glavu izvukla, razvod roditelja.
E, ta 1996-ta godina mi je uzela mir za ceo zivot, naime, dete mi se razbolelo od ciste na mozgu. Jednostavno je 3 nedelje u lokalnoj bolnici lecen od upale grla pracene povracanjem, a umirao je i bio sve tisi. Na kraju , posle 3 nedelje, izgubio je vid, prestao da podize glavu, bio kao mala krpena lutka koja bolno place i non stop me trazi , jer me ne vidi. U Beogradu smo proveli 2 meseca , prvo na institutu za majku i dete, zatim reci da je mozda tumor na mozgu( ovde , u Kikindi su mi rekli posle pregleda ocnog dna da i da sam u BGD-u, bilo bi kasno). Secam se toliko noci provedenih u beznadju, moleci se da moj zivot ode , samo da moje dete ostane zivo i da ozdravi.U Beogradu do skenera nije moglo da se dodje nikako, nesrecne godine devedesete, nekako smo skupili se i platili da dete bude snimljeno na sken-centru, privatnom, i tada je otkriveno da nije tumor nego cista slepoocnog dela mozga koja se proteze do samog centra mozga i da mora da se operise na neuro-hirurgiji.
Primljeni smo na neurohirurgiju, ali nije uradjena operacija, nego experimentalno lecenje davanjem ogromnih kolicina dexazona i manitola detetu. Preko dana nega deteta je bila na meni, nocu sam mogla samo da sedim pod prozorom klinike i da kada cujem plac, placem.
Ipak je stanje posle 7 dana pocelo da se poboljsava ali tada dolazi jos jedan shok, moj suprug, bivsi, prihvata posao sefa AOP sluzbe u Mupu Djakovica, i ostavlja me s detetom koje je bolesno i drugim detetom, koje je u pelenama i odlazi na Kosovo.Zbog vece plate. Tada sam i muza izgubila, jer je jednostavno za mene prestao da postoji,kada mi je najveci oslonac trebao, ja ga nisam imala.

Kada smo pusteni sa klinike, svaki drugi dan sam nosila sina za BGD-a, na tri razlicite decije klinike, neurohirurgiju, Tirsovu zbog poremecaja varenja i vucije gladi izazvane dexazonom, i na kliniku " Neurologija i psihijatrija za decu i omladinu" u Pasterovoj.

Bila je zima, 1997 godine, u 5 ujutru sam kretala sa dvoje male dece, kcerku staru 21 mesec sam ostavljala na cuvanje maminoj komsinici, i kretala za BGD, svaki ponedeljak, sreda i petak. I nije mi zao ni jednog sekunda koji sam dala svojoj deci. I tako od avgusta 1996 do maja 1997 godine, kada konacno odlucuju da mom detetu prekinu terapiju, naravno, postepeno.
Posle toga, ja ni jedan dan ne zivim mirno, znajuci da moj sin ima bombu u glavi koja moze da opet izazove povecanje pritiska u mozgu i pretvori ga u biljku, ili da udar u slepoocnicu moze da ga usmrti duplo lakse nego neko drugo dete.

Treba ziveti s tim, verujte mi.

Da dodam da sam svom bivsem suprugu rekla da ga ne volim vise i da sam nakon toga dobijala takve batine....Do 1999 godine. Ne, ne mogu vise da pisem. To je ... tako mi je sudjeno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo je zaista strašno
Teško je bilo šta reći, a da to ne deluje patetično. Neverovatno je kako čovek ima snage da se uhvati u koštac i sa takvim problemima, i nastavi da živi.
Divim ti se.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Jasminice ne znam sta da kazem, strasno
Neka Bog dragi cuva tebe i tvoju decicu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Jasmina
Dečica ti imaju jedno blago, a to si ti Jaka si osoba, iako to možda i ne misliš o sebi, mnogi tako nešto ne bi podneli... Divim ti se...

Ja imam malo drugačiju priču od ovih... od kada znam za sebe, otac mi je bio alkoholičar... dolazio kući s posla pijan i večito dizao dreku oko nebitnih stvari, a ja sam dobijao batine, često i ne znajući zašto... tačno se videlo da više voli mog mlađeg brata koji kada god napravi neku glupost, prvo se izdere na njega, pa nastavi na mene i ja opet dobijem batine... ponekad i kaišem, pa mi celo telo bude u masnicama... moja majka nije mogla ništa tu da učini jer onda i ona dobije batine... on je povremeno prestajao sa pijančenjem, a i ja sam polako odrastao, sa manje-više pubertetskih bubica koje sam takođe skupo plaćao... oduvek sam želeo da budem DJ... i postao sam, a otac me nije čak ni gurao da uspem u tome, nego me je sputavao... zamislite, čak mi je jednom i zabranio da odem na party na kojem sam radio... ali sam ipak otisao i tu sam dobio batine... a posle se hvali po komšiluku kako je njegov sin DJ...
I tako sve do 1996. Mart mesec... Trebao je da ide na 6 meseci sa sindikatom u Moskvu da radi na nekoj visokogradnji... 27. marta, nedelju dana pred njegov polazak (koji sam TAKO jako želeo) sam primio poziv... Majka mi je imala tešku saobraćajnu nezgodu... do sledećeg prepodneva nismo znali da li će preživeti. imao sam 16 godina, i to je za mene bio ogroman šok... Otac nije hteo da ide u Rusiju, ali sam ga oterao, jer nije shvatao da nećemo imati para, ni za majčino lečenje, ni za preživljavanje... i tako sam bio sam sa bratom više od 3 meseca... odlazio kod majke u bolnicu... pazio da mi brat završi školu, kuvao, spremao... i puko godinu u srednjoj... ostavila me devojka jer "nisam imao vremena za nju"... ostao bez društva jer se "ne javljam i neću sa njima da izlazim"... ostadoh sam...
Promenio sam društvo. Prijatelje sam mogao nabrojati na prste jedne ruke. Najbolji prijatelj mi je u to doba bio gazda diskoteke u kojoj sam radio...

A sada da ne mislite da je sve tako ružno, naravno, ja sam komunikativan i otvoren, pa sam ja uvek imao i sa kime da izađem i da se zezam, pa se tu našlo mnogo ljudi oko mene i devojaka oko pulta gde sam radio ali da se vratimo na problem sa tatom:
On se vratio ranije nego što je trebao, odnosno posle 5 meseci. I eto problema ponovo sa njime, s tim što se izgleda tamo još više navukao na alkohol... sve je češće i češće dolazio kući pijan i jednom je udario moju majku koja se tek oporavila od silnih preloma... tu mi ja pala roletna pa sam se umešao, i naravno popio batine. Bolje ja nego ona.
Jednog dana negde u oktobru '98. je došao kući toliko pijan da je padao sa stolice. Kada sam jednom hteo da ga podignem nazad on me je uhvatio za vrat i stisnuo me je da nisam mogao da dišem. Udario sam ga. Prvi put u životu. Udario sam ga (laktom u glavu) tako jako da nije mrdao posle toga. Pozvao sam hitnu pomoć i miliciju da dođu po njega. Mesec dana je bio na lečenju od alkohola, a ja nisam hteo da ga vidim. Kada sam jednom ipak otišao, kleko je ispred mene i obećao da nikada više neće popiti alkohol. Do sada je održao obećanje.

To je najgori deo mog života...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

e sad kad sam procitala vase price, meni je zivot do sad bio med i mleko ...Bas ste me rastuzili ljudi Svaka vam cast kako ste sve to pregurali (narocito Jasmina, Gamzzy)
Ja do sad nisam imala ni priblizno slicnih traumaticnih trenutaka, i nadam se da necu uskoro..
E sad sam se izbedacila ...Odo' sa ove teme

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Patnja oplemenjuje ljudsku dusu, i ja sam ubedjena u to, jer ima mnogo patnje na ovom svetu a ja sam zaista upoznala mnoge ljude koji su plemeniti i znaju sta je zivot upravo iz ovih razloga.

@Gammzy

Neverovatna je snaga potrebna da se zivot tako prihvati ali mislim da si ucinio ono sto bi svaki covek ucinio. I drago mi je jer si ipak uspeo da sacuvas i sebe i spases svog oca, i svoju porodicu.Alkoholizam je bolest, a ti si ga izlecio bez obzira sto ti je umalo unistio zivot. Svaka ti cast.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jasmina ::Patnja oplemenjuje ljudsku dusu, i ja sam ubedjena u to, jer ima mnogo patnje na ovom svetu a ja sam zaista upoznala mnoge ljude koji su plemeniti i znaju sta je zivot upravo iz ovih razloga.

@Gammzy

Neverovatna je snaga potrebna da se zivot tako prihvati ali mislim da si ucinio ono sto bi svaki covek ucinio. I drago mi je jer si ipak uspeo da sacuvas i sebe i spases svog oca, i svoju porodicu.Alkoholizam je bolest, a ti si ga izlecio bez obzira sto ti je umalo unistio zivot. Svaka ti cast.
Thanx...
Na kraju sam se ipak odselio od njih... i vreme je
A ovo je banja za živce

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gamzzy ::@Jasmina
Dečica ti imaju jedno blago, a to si ti Jaka si osoba, iako to možda i ne misliš o sebi, mnogi tako nešto ne bi podneli... Divim ti se...

Potpisujem
Jos da dodam da su mlogooo jepi bwe, mada nije ni cudno, zna se ko je "krivac" za to.


gamzzy ::To je najgori deo mog života...

To je i najveci deo tvog zivota, zao mi je, takodje ti se divim, trebalo je to izgurati, nisam pretpostavljala da si imao tako tegoban zivot, ne znam zasto, mislila sam za tebe da je suprotno, ...ali proslo je, ... imam slicna iskustva,... i da,... mislim da ces, ustvari ubedjena sam da ces biti divan roditelj.