internet zaglupljivanje

2

internet zaglupljivanje

offline
  • Civil Works Team Leader @ IKEA Centres Russia
  • Pridružio: 22 Jun 2005
  • Poruke: 7911
  • Gde živiš: Moskva, Rusija

Sve zavisi od toga koje se oblasti na internetu najvise koriste. Moje je misljenje da ce Internet preuzeti ulogu TV na polju formiranja javnog mnjenja u vrlo skoroj buducnosti, TV kao medij ce izumreti (ili pasti na nivo radija danas). Da li je to zatupljivanje - zavisi od ugla iz kog se posmatra.

Ono sto je sigurno je da sa napretkom tehnologije komunikacija dolazi do evolucije (ili mozda je bolje reci - degradacije) jezika, ne samo kod nas, vec i svuda u svetu. I na engleskom govornom podrucju sve je vise mladih koji nemaju osnove pismenosti, tj. apsolutno pogresno pisu (speluju) reci. Ni u Rusiji nije nista bolje, ovde postoji, kako to oni nazivaju, "albanski" ruski jezik, nacin komunikacije sa neta, gde se reci pisu maltene fonetski, onako kako se izgovaraju, ili, sto je jos cesce, iskvareno, tako da samo zvuce kao rec koja zeli da se kaze (primer: gro mladih ce napisati "Preved" umesto "Privet" kada se pozdravlja sa nekim na ICQ/chatu). Razlog je sve brzi zivot, lenjost o kojoj rapha govori sve je cesca pojava.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 18 Dec 2003
  • Poruke: 7953
  • Gde živiš: Graceland

Sto se mene licno tice, ta "degradacija" jezika nije neki problem.

Svi romanski jezici nastali su degradacijom latinskog.
Svi germanski jezici degradacijom gotskog.
Svi slovenski jezici degradacijom ko zna cega Smile

Samo je engleski nastao kao degradacija dva jezika: nemackog i francuskog. A najcesce se koristi kao medjunarodni jezik za sporazumevanje.



offline
  • Pridružio: 12 Mar 2008
  • Poruke: 87
  • Gde živiš: Sybotica

Internet je sirok pojam. Ima gomilu dobrih, izuzetnih stvari,a i bolesnih stvari. Iskljucivo od tebe samog zavisi za sta ces se opredeliti. Mozes se zatupeti, a mozes se i edukovati.
Blog sluzi za zabavu, ne treba to shvatati kao neki vid edukacije. Ljudi razmenjuju misljenja o raznim stvarima.

Sto se tice messenger-a , to nije lose, cak naprotiv. U stalnom sam kontaktu sa rodbinom i prijateljim. Mnogo pametnih stvari sam naucila bas preko tog messenger-a. Kazem, zavisi gde zalazis Smile

offline
  • Cigarette Smoking Man
  • Pridružio: 14 Feb 2005
  • Poruke: 9113
  • Gde živiš: Beograd

MasteRR ::Blog sluzi za zabavu, ne treba to shvatati kao neki vid edukacije. Ljudi razmenjuju misljenja o raznim stvarima.

Zašto da ne? Blog može služiti za zabavu ali i te kako ima pametnih blogova na kojima se mnogo toga može naučiti ili pametnog pročitati. Wink

offline
  • Pridružio: 12 Mar 2008
  • Poruke: 87
  • Gde živiš: Sybotica

rapha ::MasteRR ::Blog sluzi za zabavu, ne treba to shvatati kao neki vid edukacije. Ljudi razmenjuju misljenja o raznim stvarima.

Zašto da ne? Blog može služiti za zabavu ali i te kako ima pametnih blogova na kojima se mnogo toga može naučiti ili pametnog pročitati. Wink


Pa....moze, ima i dobrih tema Smile

offline
  • Pridružio: 19 Maj 2005
  • Poruke: 5224
  • Gde živiš: Oslo

Evo bas jedan zgodan blog ( Razz ) o toj temi
Citat:Naleteh na dva interesantna teksta u domaćim novinama koji se kritički, relativno promišljeno, bez apokaliptične gorljivosti iza koje se krije neobaveštenost, odnose prema fenomenu web 2.0 -a. Oba su pisali novinari koje čitam i inače i oba se se pozivaju na strane autore. U Politici u tekstu Milana Mišića „Zaglpljivanje Internetom“, autor na ličnom primeru razmatra tezu kako internet bukvalno oblikuje naš misaoni proces, evo banalnog primera – smanjena koncentracija za čitanje obimnih knjiga, potreba da se do informacije dođe istog trenutka, da se bude povezan non-stop (kad sam tražila stan bitnije od adrese mi je bilo da li ima internet vezu) u stalnom kontaktu sa drugima (koliko puta dnevno proveravate šta vam rade prijatelji na Facebooku). Mišić upućuje na kritiku kulture amatera Nicholasa Carra, koji za ovo najviše krivi Google. Nemoguće je a ne pomisliti da ovakav pristup je suštinski elitistički da znanje pripada samo nekima i da u vremenu Wikipedije je neozbiljno pozivati na bilo kakvu vrstu prosvetiteljstva.

Sa druge strane Teofil Pančić donosi recenziju neobjavljene knjige Andrewa Keena The Cult of an Amateur – How Today’s Internet is Killing Our Culture. Teofil tvrdi da gomila naroda koja truća na blogovima samo uništava kvalitetno novinarstvo, unosi kakofoniju u javni prostor, obezvređuje znanje i podstiče mediokritetski amaterizam. Moja prva reakcija je ovo delimično tačno. Blogovi nam daju privid da naše mišljenje vredi, da nas neko čita, da možda doprinosimo nečemu. U moru tinejdžerske poezije, ličnih dnevnika i svakakvih trač baljezgarija, postoje blogovi koji su se isprofilisali. Stekli kredibilitet možda čak i veći od takozvanog kvalitetnog, tradicionalnog novinarstva, koje funkcioniše pod šinjelom korporativnih interesa, a kod nas tajnih službi. Da web 2.0 ima uticaja na politiku jasno je svima. Čuju se glasovi da ako Barack Obama bude izabran za prvog crnog predsednika Amerike za to će veliku zaslugu imati web aktivizam njegovih pristalica i Facebook.

Web 2.0 nije promenio svet, on je promenio samo deo sveta na sunčanijoj strani tehnološkog ambisa.

Počela sam da čitam knjigu Don Tapscotta i Anthony Williamsa Wikinomics: How Mass Collaboration Changes Everything. Kad vidite ovaj pompezan naslov, već vam je jasno o čemu se radi – slavljenje networkinga, sharinga, peeringa, sve u ime kulturne revolucije, bez spominjanja ko od svega toga ima profit. Javljam se kad pročitam celu.


Autor Popkitchen

Dopuna: 15 Jul 2008 14:19

A vec kad je spomenut (a moguce je i da je doticni tekst inicirao pitanje iz prvog posta) evo i tog teksta iz Politike.


Citat:Милан Мишић

Заглупљивање Интернетом
Да ли „медиј свих медија” репрограмира наш мозак?



Смишљајући како да почнем овај текст о Интернету, пошто сам претходно обавио сва истраживања (преко Интернета), учинило ми се да би било згодно да прво наведем колико је корисника Интернета у Србији. Наравно, опет је у помоћ прискочио Гугл (на мом компјутеру подешен да ми најпре избацује резултате страна на српском): претрага на задату фразу „број корисника Интернета” моментално ми је (0,30 секунди) понудила 10.900 „serbian pages” које садрже ове три речи, баш по реду како сам их написао.

Кликнуо сам на један од сајтова који су били у врху листе. Био је то „форум” где је један од учесника саветовао да се оде на сајт РАТЕЛ-а. И заиста, на његовој почетној страници био је одељак „тржиште”, са статистиком о корисницима Интернета у Србији, али прилично бајатом, из 2005.

Вратио сам се један корак уназад, кад ми је пажњу привукао „Одговор председника Управног одбора РАТЕЛ-а на последњи интервју Александре Смиљанић на функцији министарке за телекомуникације”. Кликнуо сам и на то и прочитао фотокопију текста који је објављен у листу „Данас”. Пре него што сам се вратио послу, погледао сам пошту, одговорио на један и-мејл.

Горе наведено је у ствари прави шлагворт за оно што сам био наумио да пишем – баш о томе како је Интернет велика благодет која ће нам жељену информацију пронаћи фантастично брзо. Наше је само да је искористимо.

Коначно, тема је – да ли Интернет, нудећи нам инстант огромну количину информација, у сваком случају неупоредиво више него што смо у стању да конзумирамо, мења наш „интелектуални инструментаријум”: начин на који читамо, размишљамо и пишемо.

Потврдан одговор на ово питање је, у ствари, основна теза провокативног есеја Николаса Кара објављеног у најновијем броју америчког месечника „The Atlantic” (http://www.theatlantic.com/doc/200807/google), чији наслов гласи „Да ли нас Гугл заглупљује”? Подигао је велику прашину у „блогосфери” (претрага је излистала 204.000 страница).

Полазећи од личног искуства писца који је стално испред компјутера, Николас Кар на почетку наводи како у последњих неколико година има непријатан осећај да му неко, или нешто, „репрограмира мозак”. Симптоми су да му није више лако да се удуби у неку књигу или неки дугачак чланак; „дубоко читање” које му је некад било удобна навика, сада је велики напор. Концентрација почиње да му опада, а мисли да лутају већ после неколико страница. Чак и кад не ради, опет је испред компјутера: чита и одговара на и-мејлове, прегледа наслове, гледа видео-клипове, слуша аудио-снимке, или једноставно скаче од једне странице до друге.

То га је подстакло да се посвети овом проблему и, на крају, формулише закључак, сличан ономе до којег је давне 1960. дошао и већ помало заборављени Маршал Маклуан: да медији не само обезбеђују елементе за размишљање, него обликују и сам процес размишљања.

Наравно, пре скоро пола века није било ни наговештаја нечега попут Интернета, који је, како оправдано констатује Кар, постао „медиј свих медија”. И као такав почео да увелико мења мозгове оних којима је постао обавезни део посла и живота (не обавезно овим редом).

Кар износи мноштво примера из личног искуства, али и налазе студије о онлајн навикама. Примерице, петогодишња анализа посета сајту Британске библиотеке, која нуди разноврсне писане информације, показала је да су корисници склони овлашном прегледу текстова, скакању са извора на извор и ретком враћању на било који на поменути начин једном већ „конзумиран”.

То значи да се „онлајн” не чита на традиционални начин – кроз концентрисану акцију вида и ума – већ се само „пролази” кроз текстове. Људи данас, додуше, читају много више него пре Интернета, али, са друге стране, читају много површније, без оне врсте менталних веза које су (некад) подразумевале дуге сате уз дебелу књигу.

Природу Интернета као бескрајног рудника информација данас обликује главни посредник у њиховом прибављању – Гугл. Ова корпорација, највећи бизнис и технолошки феномен овог века, своје милијарде долара зарађује тиме што кориснике (којима не наплаћује), продаје оглашивачима – то су они „спонзорисани” линкови. Његов је интерес дакле да отворимо што више страница, што подразумева да на свакој будемо што краће.

Знање које нуди Интернет јесте све обимније, али истовремено и све плиће. Али цена коју плаћамо за овај бесплатан рудник чињеница јесте дезоријентисаност, истовремено посвећивање многим изворима – ниједном са дубоком пажњом – то постаје нешто сасвим нормално.

Ко жели да лично провери да ли му је мозак репрограмиран, нека покуша да на компјутеру прочита нешто класично, рецимо „Рат и мир”. Или нека узме та два дебела тома из Гутенбергове галаксије. Исход ће, у оба случаја, гарантовано бити исти.


http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Za.....om.sr.html

Dopuna: 15 Jul 2008 14:39

I moj licni komentar na Politikin tekst: problem nikad nije u medijima nego u pojedincu. Ako gospidin Kar sumnja u svoju psihu i moc koncentracije, bojim se da ima problem koji se nas nimalo ne tice a pomalo se osecam i uvredjenom ukoliko on taj problem pocne da generalizuje.

Taj koji razmislja svojom glavom je i 90tih prosao TV-nesipranog mozga i tom vise ni alieni ne mogu nista.

"Dugi sati uz debelu knjigu" su zamenjeni "povrsnim citanjem". Haha, ovo je bilo dobro. Zanima me koji procenat populacije je provodio te "duge sate" uz knjigu pre 10, 20, 30 godina. Sirote, retke pticice.

Moram da primetim, da ako vec pricamo o losem ucinku interneta, na prvo mesto bih stavila povrsna i samim tim opasana istrazivanja i zakljucivanja koja se namecu od strane pojedinaca koji ista ne bi nikad ni mogli sprovesti u delo bez tog interneta.
I dosta vise sa skromnim misljenjima.
Evil or Very Mad

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2005
  • Poruke: 2408

Pun pogodak, Tamtitam. Ne mogu da odolim a da se ne nadovežem na Mišićevu refleksiju koja mi se dopada. Ja ću da se pozovem na jednog antropologa, naime na Tomasa Hilana Eriksena i njegovu Tiraniju trenutka. Brzo i sporo vreme u informacionom društvu, lepo napisanu knjigu koja se, kao što iz naslova i podnaslova može videti, fokusira na fenomenologiju naše svakodnevice u hi-tech društvu.

Ključne reči su brzina, instant, intenzitet, inflacija, fragmentiranje, nagomilavanje uvis, itd. Ukratko, sveopšte ubrzanje, "brzina je droga koja stvara zavisnost", brzina prouzrokuje pojednostavljivanje i sabijanje. Brzina utiče praktično na sve, od načina života i načina mišljenja do sintakse i stila (email, sms, chat) u ekspresiji, oblikovanja sistema vrednosti, samopažanja i opažanja drugih ljudi.

I on se vraća Mekluanu (1915-1980) i Gutenbergovoj galaksiji.

Citat:"Mekluana je dobrih deset godina nakon njegove smrti tehnološki orijentisan časopis WIRED lansirao kao sveca zaštitnika interneta. Mnogo onoga što je on rekao o medijima uopšte, a posebno o televiziji, predstavlja začuđujuće dobar opis World Wide Web-a."


Eriksen se zalaže za "sporo vreme". "Polaganost se mora zaštititi", "Manje je više" (u isporučivanju informacija), "O većini stvari nije potrebno znati ništa"...

Citat:"Ono što je važnije od bilo čega drugog u tom kontekstu jeste imati efikasne, dobre filtere koji se sastoje od ukusa, vrednosti, interesa i intuicije. Oni se, uzgred budi rečeno, mogu steći samo polagano."

I na kraju, korisno je znati ili podsetiti se na ono što su za većinu ljudi prave vrednosti:

Citat:"Kada ljude upitaju šta im zaista nešto znači, odgovori su po pravilu 'druženje sa bliskim prijateljima', 'porodica', 'moći da učiniš nešto za druge', 'doživljaj prirode' (bar u Norveškoj), ili možda - za neke od nas - 'spoznaja' ili 'neka vrsta razumevanja stvari'.

offline
  • SSpin 
  • Saradnik foruma
  • Pridružio: 09 Dec 2004
  • Poruke: 6488
  • Gde živiš: Nis -> ***Durlan City***

Napisah skoro i ja clanak koji ima veze sa ovom temom. Zgodno za procitati.

@rapha

Niko nije spominjo inteligenciju... Moj IQ se tesko moze drasticno smanjiti, kao sto se tesko moze drasticno i povecati.

Recitost, znanje, sposobnost uvidjanja stvari, problema, komunikacija, orjentacija (sa ili bez i ? ), produktivnost to je ono sto se moze degradirati koriscenjem interneta, ali isto tako se moze i poboljsati u zavisnosti sta od internet servisa i resursa usvajas i afirmises svakodnevno. Sustina je da zavisi sve od pojedinca kao sto je Tamti vec rekla. Wink

offline
  • Vlada 
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 07 Jul 2003
  • Poruke: 1544
  • Gde živiš: Vranje

eto ja sam jedno vreme cesto uz smejanje govorio LOL Very Happy

offline
  • Pridružio: 19 Maj 2005
  • Poruke: 5224
  • Gde živiš: Oslo

@Sspin,

simpatican tekst, samo nastavi (al kud Burek pored zivih nas Very Happy ) Nikad necu zaboraviti sta je, tamo negde sredinom 90tih, rekao profesor sa PMFa u Novom Sadu, Djura Paunic: "Svi bi danas nesto da komuniciraju, te e-mail, te internet, te mobilni telefoni a kad sastavis nekoliko takvih za jednim stolom, nista nemaju da kazu". Wink


@Sorelag,
Razumem to sto si napisala i sve to vrlo humano zvuci.
Ne zelim da budem cinicna, ali ne znam koliko se Srbija moze prepoznati u tom ubrzanju o kojem Hilan govori.
On je odrastao u zemlji koja je preplavljena ekonomskim dobrima. To ubrzanje ovde nije samo posledica mogucnosti koriscenja interneta i visoke tehnologije. Udaljavanje njegovih zemljaka od pravih vrednosti je posledica razmazenosti drustva u kojem trenutno odrasta generacija sa srebrnom kasikom u ustima.
Tesko je uociti razliku jer se ekonomski i tehnoloski bum desavaju paralelno i mnogo puta su bile zamenjene teze cak i u javnim diskusijama. Ovo cu vrlo smelo da tvrdim, jer nisam citala Hilana, samo pokusavam da repliciram na post. Naime: to sto mi tumacimo da on pripisuje tehnologiji, moralo bi mozda da se pripise ekonomiji.
No, otvorena sam za diskusiju, naravno. Smile

U svakom slucaju, Sorelag, jako si me zainteresovala, on je izgleda jedan zanimljiv lik, potrazicu nesto u biblioteci sto pre (ili na internetu Mr. Green ). No, vidis, da nije ove nase forumske diskusije a drzeci se samo sfere svoga interesovanja, nikada za njega, verovatno, ne bih ni cula.

Sto se mene licno tice, vecinu tih pravih vrednosti ( sem veranja po planinama Wink ) ne bih mogla da negujem, da nije interneta.
Meni je internet posao, kontakt sa porodicom, sa prijateljima, tu zuborim, tu romorim, tu sam dragog nasla, tu citam i ucim ... i imam kontrolu (nad brzinom!!) Very Happy

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 501 korisnika na forumu :: 4 registrovanih, 1 sakriven i 496 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: bato, ILGromovnik, Iwo Jima, zlaya011