|
Poslao: 18 Jun 2005 23:55
|
offline
- Pridružio: 19 Sep 2004
- Poruke: 443
- Gde živiš: tu i tamo...
|
ZA STARU KRNJAVU
Poznajem ženu
Koja stalno kupuje slagalice
Kineske
Slagalice
Pločice
Žice
Deliće koji se na kraju sklope
U neku celinu.
Ona matematički
Rešava sve svoje
Slagalice
Živi pored mora
Iznosi šećer za mrave
I veruje
Iz dna duše
U bolji svet.
Njena kosa je seda,
Retko se češlja.
Zubi su joj krnjavi.
I nosi široke, bezoblične, radne
kombinezone na telu koje bi
Većina žena volela da ima.
Godinama me nervirala
Onim što sam smatrao njenim
Hirovima
Kao što je potapanje ljuski od jaja
u vodu (da njom zaliva biljke
kako bi dobile kalcijum)
Ali, kad na kraju razmislim o njenom
Životu
I poredim ga sa drugim životima
Blještavijim, originalnijimi
Lepšim
Shvatim da je povredila
Manje ljudi nego iko koga znam
(a pod povredila mislim samo to,
ništa više.)
Prošla je kroz teške periode
Kada je možda trebalo
Više da joj pomognem
Jer ona je majka mog jedinog deteta
I nekad smo se mnogo voleli
Ali prošla je kroz to,
Kao što sam rekao,
Povredila je manje ljudi
Nego iko koga znam
I ako se tako gleda,
Eto,
Stvorila je bolji svet.
Pobedila je!
Frensis, ova pesma je za tebe.
Dopuna: 19 Jun 2005 0:55
SMRT PUŠI MOJE CIGARE
Znaš: Ponovo sam ovde
I pijan
I slušam Čajkovskog na radiju .
Isuse , čuo sam ga pre 47 godina
Kada sam bio izgladneli pisac
I sada evo ga
Ponovo
Sada kada sam stekao delimičnu slavu
Kao pisac
I smrt šeta ovom sobom
Gore-dole
Pušeči moje cigare
Cirkajući moje vino
Dok Čajk uporno odrađuje
Svoju Pathetique ,
Kakav je to samo put bio
I sva sreća koja me je zadesila bila je
Samo zato što sam kockice bacio
Kako treba:
Ginuo sam za svoju umetnost,
Ginuo sam da se dokopam
5 prokletih minuta, 5 sati
5 dana -
Sve što sam želeo bilo je da izbacim
Reč iz sebe
Slava, novac nisu bili važni:
Ja sam želeo da izbacim tu reč iz sebe
A oni su me želeli za štanc-presom ,
Fabričkom trakom
Želeli su da budem magacioner u
Robnoj kući .
Pa, kaže smrt, prolazeći sobom,
Svejedno ću te ščepati
Ma šta bio:
Pisac, taksista, svodnik, kasapin,
Padobranac, ščepaću te .
Važi srce, kažem joj .
I sada pijemo zajedno
Dok jedan po ponoći polako prelazi u dva
Po ponoći i
Samo ona zna pravi trenutak
Ali sam je ipak zajebao:
Izvukao sam svojih
5 prokletih minuta
i još mnogo
preko toga.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jun 2005 00:03
|
offline
- Pridružio: 19 Sep 2004
- Poruke: 443
- Gde živiš: tu i tamo...
|
I to je nesto 
Za starog druga
Bio je samo
macor
zrikav,
prljavo-bele boje
i bledo plavih ociju.
Necu da vas zamaram pricom o
njemu
tek da kažem
da je imao mnogo malera
i bio dobar stari
druškan
i umro je
kao što ljudi umiru
kao što slonovi umiru
kao što pacovi umiru
kao što cvetovi umiru
kao što voda isparava i
vetar
prestaje da duva.
Pluca su mu otkazala
prošlog ponedeljka.
Sad je pod ružama u
bašti
i cuo sam
pocasni marš
kako svira za njega
u meni
što znam da
ne mnogi
ali neki od vas
možda
žele da
znaju.
To je
sve.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Jun 2006 00:54
|
offline
- Pridružio: 07 Jun 2006
- Poruke: 133
- Gde živiš: u ovom ili onom uglu zamisljenog
|
Brate, hajde molim te daj jos puno pesama od Bukovskog.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Jun 2006 20:50
|
offline
- Pridružio: 17 Okt 2005
- Poruke: 334
|
Otkud ja u imeniku?
muškarci zovu i pitaju me.
zar ste vi stvarno Čarls Bukovski,
pisac?
ponekad sam pisac, kažem,
najčešće ništa ne radim.
čujte, pitaju, sviđa mi se to
što pišete - imate li nešto protiv
da dođem sa destak piva?
možete ih doneti, kažem,
pod uslovom da vi ne ulazite...
kada me pozovu žene, ja kažem:
o, da - pišem, ja sam pisac,
osim što baš sada ne pišem.
glupo se osećam što vas zovem,
kažu, i bila sam iznenađena
kad sam vas pronašla u imeniku.
ima razloga za to, kažem,
nego, što ne svratite
na pivo?
neće vam smetati?
i one stižu
zgodne žene
uzornog uma, tela i oka.
često ne bude seksa
ali navikao sam na to
jer dobro je
jako je dobro samo ih gledati -
a ponekad me čak
posluži i neočekivana
sreća.
za čoveka od 55 koji nije spavao sa ženom
do svoje 23
i ne baš često do svojih 50
mislim da bi trebalo da ostanem
u telefonskom imeniku
sve dok ne dobijem onoliko
koliko i svaki prosečan muškarac.
naravno, moram da i dalje
pišem besmrtne pesme
ali inspiracija je tu.
Dopuna: 22 Jun 2006 21:43
Povest jedne žilave mrcine
Došao je na vrata jedne noci
mokar prašnjav izubijan i
isprepadan
beli zrikavi macor
pustio sam ga unutra i nahranio ga i ostao je
stekao poverenje u mene a onda je
jedan prijatelj naišao kolima i
pregazio ga.
Poneo sam ono što je ostalo kod veterinara
koji je rekao: "Nema šanse... dajte mu ove
tablete... kicma mu je slomljena, ali
i ranije mu je lomljena pa je srasla, ako
preživi nikada nece hodati, gledajte
ovaj snimak, pucano je u njega, gledajte, sacma
je još tu... nekada je imao i rep, neko mu ga
odsekao..."
Vratio sam macora kuci, bilo je vrelo leto,
jedno od najtoplijih u stolecu, stavio sam ga
na pod u kupatilu, davao mu vodu i tablete.
Nije hteo da jede, nije hteo da pije, umakao sam
prst u vodu i vlažio mu njušku i pricao mu, nikud
nisam išao. Provodio sam dosta vremena u
kupatilu i pricao mu i pažljivo ga dodirivao a on
gledao u mene tim bledoplavim zrikavim ocima i
kako su dani prolazili nacino je prvi pokret
dovukao se prednjim nogama
( stražnje nisu radile )
do kutije za nuždu,
bilo je to kao truba moguce pobede
iz tog kupatila ka citavom gradu,
vezan sam bio za tog macora - teško mi je bilo,
ne kao njemu, ali dovoljno teško...
Jednog se jutra digao, stao na sve cetiri,
zatim pao i samo me gledao.
"Možeš ti to", rekao sam mu.
Pokušavao je dalje, dizao se i padao, na kraju
hodao je dva-tri koraka, kao pijan
stražnje ga noge nisu slušale i ponovo je pao,
odmarao, zatim se digao...
Ostalo vec znate: sad je bolje nego ikad, zrikav,
gotovo bezub, ali gipkost se vratila, i taj ga
pogled u ocima nikada nije napustio.
Charles Bukowski
[edit by Black Orchid - obrisana ponovljena pesma]
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Jun 2006 21:23
|
offline
- Limit
- Melanholik
- Pridružio: 23 Jun 2004
- Poruke: 3996
|
ZA MALECKU
ona dole peva, svira na svojoj
gitari, mislim da je srećnija nego
obično i drago mi je, ponekad malo
poludim i surov sam prema njoj.
teška je četres’pet kila
ima tanušne zglobove a njene su oči
često istinski tužne.
ponekad me moje potrebe
čine sebičnim
sve mi to preplavi
razum
a nikad nisam bio
vešt
u izvinjanjavanju.
čujem je kako peva
sada je
već duboka noć
i odavde
vidim
svetlosti velegrada
prijatne kao
zrelo voće iz bašte
i ova je soba
spokojna
tako čudno
kao da je čarolija postala
nešto sasvim
normalno.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Jul 2006 21:02
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2005
- Poruke: 400
- Gde živiš: Zemun
|
Zagonetka
Moj komsija je dobar tip, ali me totalno
zbunjuje:
ustaje veoma rano, odlazi na posao;
njegova žena radi, imaju dvoje slatke dece;
predveče on stiže kući, ponekad vidim
decu, na trenutak i
ženu;
do 9 uveče sva svetla u njihovoj kući
pogašena su;
i njegovi se dani ponavljaju tako;
izgleda mi kao dovoljno inteligentan čovek
od preko 30 godina;
jedino objašnjenje za njegovu
šemu je da sigurno
uživa u svom
poslu
veruje u
Boga,
seks,
porodicu.
Ne znam zašto
ali tamo kod njih
večno očekujem iznenadni
lom prozora
očekujem krike i psovke
da vidim svetlo u 3 ujutro
da vidim
flaše u letu
ali već 5 godina
njegova je šema ostala
ista.
zato se
umesto njega
ja brinem za one druge stvari
koje ne verujem
da ih njegova žena
obožava:
"Henk, već sam
bezbroj puta mogla da zovem policiju,
ali nisam."
Ponekad
dođe mi da ja zovem
pubove zbog njih
ali mislim da pubovi
ne bi razumeli moje
optužbe.
Njihova crvena svetla
pale se i gase
bela lica u tamnoplavom:
"gospodine, nema
zakona
protiv toga što oni
čine..."
Dopuna: 05 Jul 2006 22:02
Najmucniji posao je
truditi se da zivis
pod posvecenim barjakom.
slicnost namera
sa ostalim ljudima
odvaja budalu od istrazivaca.
to se lepo vidi u
svakom baru, bilijar-sali
fakultetu, hipodromu
ili zatvoru.
ljudi beze od kise
ali sede
u kadama punim vode.
prilicno je gadno znati da
milioni ljudi strepe od
atomske bombe
mada su odavno
mrtvi.
i pored toga
trude se da pribave
zene
novac
smisao.
a najzad ce se Veliki Barmen nagnuti
beo istinit jak i mistican
da ti kaze
bilo je dosta
bas kad ti se cini
da tek pocinjes.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Dec 2006 02:56
|
offline
- ][v][ A T R I X™
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Apr 2005
- Poruke: 3686
- Gde živiš: The Circle
|
"PONEŠTO ZA PREVARANTE, OPATICE, PILJARE I TEBE"
Citat:
Mi imamo sve i mi nemamo ništa
A neki ljudi to rade u crkvi
A neki ljudi to rade kidajući leptire na pola
A neki ljudi to rade u Palm Springsu
Uvaljujući ga nespretnim plavušama sa “kadilak"-dušama
"Kadilaci" i leptiri
ništa i sve
to lice koje se rastapa do poslednjeg daha u podrumu u
Korpus Kristiju
Ima tu ponešto za prevarante, opatice, piljare, i tebe…
Nešto u 8 izjutra
Nešto u biblioteci
Nešto u reci
Sve i ništaa
U klanici to dolazi klizeći duž tavanice na kuki
I ti ga njišeš
Jedan
Dva
Tri
I onda ga imaš
Mrtvo meso u vrednosti od 200$
Njegove kosti uz tvoje kosti
Nešto i ništa
Uvek je isuviše rano da se umre i uvek je isuviše kasno
Brazda krvi u bazenskom belilu, to baš nista ne govori
I grobari igraju poker nad kafom u 5 izjutra
Čekajući na gras da bi se spasli od mraza…
Oni ti ništa ne govore
Mi imamo sve i nemamo ništa
Dani sa staklenim ivicama i nepodnošljivim smradom
Rečne mahovine
Gorim od onog od govana
Dani poput šahovske table sačinjeni od pokreta i
Protiv pokreta
Nabubana interesovanja u porazu kao i pobedi
Dani spori poput mazge koja vuče teret na leđima
Ljutita, mrzovoljna i zaslepljena suncem
Putem na kome neki ludak sedi čekajući
Među plavim sojkama i carićima upetljanim u mreže
I nagutanim ljuskavog sivila
Dani vina i vikanja
Tuča po sokacima
Debelih nogu žena koje se takmiče oko tvojih creva
Pokopanih u jaucima
Znakova u arenama za borbu s bikovima poput dijamanata
Koji urlaju od bola
Majko Kapri!
Ljubičica koja izlazi iz zemlje govoreći ti da zaboraviš
Mrtve armije i svoje ljubavi koje su te opljačkale
Dani kada deca govore smešne i genijalne stvari
Poput divljaka koji pokušavaju da ti prenesu poruku kroz
Svoja tela
Dok su im tela još dovoljno živa da prenose i
Osećaju, i trče gore-dole
Bez katanca, i plata, i ideala, i imovine, i
Bubama-nalik-uverenja
Dani kada možeš po ceo dan da plačeš u nekoj zelenoj sobi
Sa zaključanim vratima
Kada možeš da se smeješ svom pekaru jer su mu noge
Isuviše duge
Dani posmatranja žive ograde…
I ništa, i nista
Dani šefova, žutih ljudi sa zadahom iz usta i velikim
Stopalima
Ljudi koji liče na žabe, hijene
Ljudi koji hodaju kao da meldija nije nikada izmišljena
Ljudi koji smatraju da je mudro unajmljivati i otpuštati i
Profitirati
Ljudi sa skupim ženama koje poseduju po 60 jutara zemlje
Koju treba izbušiti ili se njome razmetati
Ili koju zidom treba odvojiti od nekompetentnih
Ljudi koji bi te ubili zbog toga što su ludi
I onda to opravdali jer je takav zakon
Ljudi koji stoje ispod prozora od 12 metara i ništa ne
Vide
Ljudi sa luksuznim jahtama koje plove oko sveta
A ipak ne izlaze iz džepova na svojoj odeći
Ljudi nalik puževima, ljudi nalik jeguljama, ljudi nalik
Puževima balavcima
I još gori
I ništa
Dobijanje poslednje plate u luci, u bolnici, u fabrici
Aviona,
U zabavnom salonu, u berbernici, na poslu koji ionako nisi
Želeo
Porez na prihod, bolest, servilnost, slomljene ruke,
Slomljene glave
Sav nadev ispada napolje poput perja iz starog jastuka
Mi imamo sve i nemamo ništa
Neki to rade dobro jedno vreme a onda popuštaju
Slava ih dokrajčuje ili gađenja ili starost ili nedostatak
Odgovarajuće ishrane
Ili crnilo preko očiju ili deca u koledžu ili novi
Automobili ili kičma slomljena na skijanju u
Švajcarskoj
Ili nova politika ili nove žene ili same prirodne
Promene i raspadanje
Čovek koga si do juše poznavao
S kojim si zajedno rasturio 10. turu
Ili pio 3 dana I 3 noći u podnožju planina Sotut
Koji je sada samo nešto pod carsavom ili krstom ili kamenom
Kako samo odlaze
Kako samo odlaze oni za koje si mislio da nikad neće doći
Dani kao ovaj
Kao tvoj tadašnji dan
Možda kiša pada po prozoru, pokušava da se probije
Do tebe?
Šta vidis danas?
Šta je to?
Gde se nalaziš?
Najbolji dani su ponekad oni prvi, ponekad oni srednji,
A nekad čak i oni poslednji
Prazni komadi zemlje nisu loši
Crkve u Evropi na razglednicama nisu loše
Ljudi u muzejima voštanih figura zamrznuti u svojoj
Najboljoj sterilnosti nisu loši
Užasni su ali nisu loši
Karambol u bilijaru, razmisli o karambolu u bilijaru
I tostu za doručkom, i kafi koja je dovoljno vrela da znaš
Da ti je jezik još uvek tu
Tri germanijuma ispred prozora pokušavaju da budu crveni
I pokušavaju da budu ružičasti
I pokušavaju da budu germanijumi
Nije čudo da žene ponekad plaču
Nije čudo da mazge ne žele da idu uzbrdo
Da li si sada u hotelskoj sobi u Detroitu tragaš za
Cigaretom?
Još jedan dobar dan
Jedan njegov mali deo
I dok bolničarke izlaze sa različitim imenima i različitim
Mestima na koja idu – prelaze preko travnjaka
Neke od njih žele kakao i novine
Neke od njih žele topao tuš
Neke od njih žele muškarca
Neke od njih jedva da uopšte i razmišljaju
Dovoljno i nedovoljno
Svodovi i hodočasnici, pomorandže, slivnici, paprat
Anti-tela, kutije s maramicama…
U najčednijem negdašnjem suncu postoji osećaj nežnog
Dima iz urni
I konzervisanog zvuka starih ratnih aviona
I ako uđeš unutra i pređeš prstom preko nadboja prozora
Pronaći ćeš prljavštinu
Možda čak i zemlju
A ako pogledaš koz prozor
Biće opet neki dan
I kako stariš i dalje ćeš gledati
I gledati
Usisavajući pomalo svoj jezik
Aaa-aaa
Nee-nee
Možda
Neki to rade prirodno
Neki opcesno
SVUDA.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Okt 2007 17:32
|
offline
- Limit
- Melanholik
- Pridružio: 23 Jun 2004
- Poruke: 3996
|
What's The Use Of A Title?
They don't make it
the beautiful die in flame-
suicide pills, rat poison, rope what-
ever...
they rip their arms off,
throw themselves out of windows,
they pull their eyes out of the sockets,
reject love
reject hate
reject, reject.
they don't make it
the beautiful can't endure,
they are butterflies
they are doves
they are sparrows,
they don't make it.
one tall shot of flame
while the old men play checkers in the park
one flame, one good flame
while the old men play checkers in the park
in the sun.
the beautiful are found in the edge of a room
crumpled into spiders and needles and silence
and we can never understand why they
left, they were so
beautiful.
they don't make it,
the beautiful die young
and leave the ugly to their ugly lives.
lovely and brilliant: life and suicide and death
as the old men play checkers in the sun
in the park.
|
|
|
|
|
|
