Moj stereotip :(

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mislim da sam zapao u steretip...

ne znam, ali moji stihovi su postali meni samom dosadni... kao da sve sto napisem - sve je istim stilom, tonom, nacinom napisano...

ne znam da li vise ima smisla pisati...
bojim se da sam presao u poetsku monotoniju... iz kojeg se tesko chupa...

prepoznatljiv je moj stil u svakoj mojoj pesmi, a bas mi to smeta
pokusavam da izadjem iz svojih granica maste, ali to mi bas ne polazi lako za rukom...

osecam da treba promeniti stil, i znam kako, u kom smeru... ali nikada nemam dovoljno vremena za to... to sto hocu trazi bas dosta vremena...

nije problem da odletim, kao Miljkovic, i napisem strofu koja je vanserijska...
problem je sto se takva strofa ceka, danima, nedeljama... a za to nemam vremena

na primer, Miljkovicev stih:
-----
Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog između prstiju
budim je zbog reči koje peku grlo
volim je ušima
treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde...
-----

kada cu ja ovako nesto na napisem... treba mesecima da cekam da mi ovako nesto padne na pamet.

a opet - ovako kako je sada - ne svidja mi se

ako ne pronadjem izlaz iz ovog stereotipa - mislim da cu prestati da pisem pesme...

P.S. primetio sam da neki pesnici imaju isti taj problem, 'svoj stil', ili 'svoj stereotip', ali njima to ne smeta...
meni bas smeta

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne bih se baš složio u potpunosti sa tobom, pesma "Slučajni Prolaznik" ima iskakanje iz stereotipa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kao sto rekoh...
pokusao sam u toj pesmi koliko-toliko da se izvucem iz svog stereotipa, ali mislim da je nedovoljno
moze to mnogo bolje...
A nisam siguran da za to imam vremena...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemoj da forsiras, na silu neces nista uspeti, samo ces biti isfrustriran,...
mozda je doslo do prezasicenja, ... "pusti misli da se burno roje,..."

Uostalom ni u tvom zivotu se nije desila neka promena zar ne, niti si se ti promenio zbog nje,...

Zasto nemas vremena?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

e meni se svi tvoji stihovi bas svidjaju, i svaki mi je "dozivljaj" za sebe...ne bih rekla da su slicni...a mozda je to sto te ne poznajem dugo...

Mada kada pogledas, treba imati svoj "rukopis" i kada je pisanje pesama u pitanju...Ja na primer uvek provalim sta je napisao Mika Antic iako po prvi put citam neku njegovu pesmu...jer ima svoj stil....Desa Maksimovic takodje...za Crnjanskog da ti ne pricam...pa Santic....

normalno je to....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

peco, ja te poznajem malo vise od ovih ljudi koji su odgovorili, znam sta zelis da kazes pesmom i kad procitam pesmu ja se divim kako si recima uspeo da se izboris sa svim tim problemima. Sto se tice stereotipa, kao sto rece Fej, to je sasvim normalno, svaki pisac, pa i onaj pocetnik pa i onaj najvise nagradjivan ima neki svoj stil, e sad, ono sto je na tebi je da provalis koji ti stil odgovara, sta ti najvise lezi i da se pridrzavas njega. Mislim da je to nekako i poenta pesnistva, da izgradis samog sebe putem pisanja i da preko pesama koje ce neko kasnije hronoloski citati shvati kako si ti 'rastao' i odrastao uz poeziju, kako si se razvio i postao ime za sebe koje po prvom citanju mozes reci e to je to. Po meni je prepoznavanje stila pesnika samo plus za istog, jer to znaci da su te ljudi skapirali, da su usli u tvoje pesme, da su pronikli u sustini i srz onoga sto si hteo da kazes.
Mislim da je jedini tvoj istinski problem to sto ti nisi siguran da je ovaj stil pisanja pravi za sebe. Mozda je takodje problem to sto sebe isuvise prisiljavas da pises, po svaku cenu da iskazes pesmom kako se osecas i da sad po svaku cenu hoces da promenis nacin pisanja. Veruj, to ne dolazi bas tako lako. Prvo i bitna stvar, inspiracija dolazi sama, ne mozes je postici pisanjem i pisanjem i pisanjem i razmisljanjem o tome, promena stila pisanja dolazi uvek sa nekom promenom u zivotu, samo malo pogledaj velika ime pesnistva i shvatices. Kao sto ljubav ne dolazi na silu tako ni inspiracija a isto tako ni neki nov stil pisanja. Pusti neka vreme odradi svoje, uostalom, gde se toliko zuris?! Imas ceo zivot pred sobom, bices jos mnogo puta zaljubljen, razocaran, srecan, mizeran, sam, voljen.... samo pusti neka se stvari desavaju svojim tokom i jednog dana ima da se hvalimo da te poznajemo
Ne smatram da si stereotipan, cak sta vise, volim svaku tvoju pesmu i svakom novom pesmom se sve vise odusevim.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

malo ste me pogresno skapirali
ja ne pisem pesme na silu... sacuvaj boze... to nikad ne bih radio

pesmu napisem tek kada mi u glavi sine misao/ideja, za koju mislim da nje moze ispasti lepa pesma...
dakle, banalan primer, setam ulicom, gledam vrapce kako cvrkucu, razmisljam recimo o tome kako prolece lepo mirise... dakle potpuno su mi misli slobodne... i onda mi iznenada sine ideja, neka misao... u tom trenutku shvatim da se od toga moze napraviti pesma.

dakle, ideja za pesmu mi sama dodje - ne cekam je - ne trazim je - nigde ne zurim...

E, sada nastaje problem - kada tu ideju trebam da pretocim u pesmu - uvek mi se cini da sve istim stilom pisem.

dakle, nije problem ideja za pesmu (tu sam odlican) - problem je stil kojim napisem pesmu.

evo, analiziracu ukratko svoje pesme - imaju dosta prideva i priloga, opisuju osecanja, i kadkad neki dogadjaj.
to je formula mojih pesama - e bas to me nervira - necu da radim po formuli
hocu recimo da izbacim i prideve i priloge i imenice, i da budu samo glagoli - eto to bi na primer bilo nesvakidasnje - potpuno drugaciji stil

dajem samo primer, ali shvatate sta hocu da kazem...

ja sam u pocetku nasao svoj stil, i on mi prija... ali ne mogu istim stilom da napisem sve pesme...
moram da krsim zakone poetike da bi izasao iz tih okvira, i napisao nesto nesvakidasnje.

videcemo...
problem je sto to ne mogu da radim dok recimo setam, jer mi je potreban papir ispred sebe.... mozda i mogu, onako okvirno da smislim konstrukciju pesme, probacu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

evo, primer na delu:

-------
Ako zakasnim

Uzeo mi je
zrno grozda
ispred prstiju

Prošao pored mene
rekavši
- dobro grožđe!

I otišao
stisnuvši moju želju zubima
uživajući u njenim sokovima

(Predrag Damnjanović, 22.09.2003)
-------

napisano pre nego sto se opisani dogadjaj i desio (eh... predosetio sam).

no, da se vratim na temu,
ovo je probijanje stereotipa... nema nepotrebnih prideva/priloga, samo radnja koja govori sve...
u poslednje vreme ovakvi 'izlasci iz okvira' mi retko padaju na pamet...

otupeo sam

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pazi, i ja sam imao isti problem! Nisam mogao da trpim sopstvene reci koje su uvek bile monotone, ali dobre, pristojne... Jednog dana sam se probudio i... prepricao svoj san pesmom! I upalilo je - prekrsio sam sopstveni stil!!!

Sada imam 59 pesama na eng;eskom i nesto malo na srpskom...

P.S.: Peco, nastavi da pises - svaka tvoja pesma je fascinantna, samo jedan tren ti je potreban da bi promenio stil (ako ne mislis na to, brze ce ti stici!). I jos nesto - dobre stvari idu sa vremenom, ODLICNE se desavaju U TRENUTKU!!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa Boze Peco a zasto li su tu pravila nego da bise krsila:)
Samo ti nastavi da pises, verujemo mi u tebe i nestrpljivo cekamo sledecu pesmu!