|
Trazim te na dnu vina
zelio bih pronaci tvoj sjetni izraz
Ah!Koliko neuspeha,koliko mrtvih minuta,
koliko prikrivene boli.Svaki gutljaj carolije,svaka
casa puna sjene,a u u nama jedan zasto.Neka tuga
pomesana,taj mesec sto se radja iz ljubavne boli
ili ona suza koja nekoc bejase srecna.
Mozda ce mi objasniti vino,
ono sto ne moze pesma,sanjajuci
novi svet i tako pijuci svoju slabost,iz
zaborava otkupljujem smionost mladosti
koju otima jesen.Zelim otvoriti tvoj prozor,vuci se
ulicama,onim kojima si prolazio od svitanja do zvezda,
uhoditi ulaze trznica duboko,mnogo dalje od resetaka,
osjajiti laktove s malo tvog vina.
Popiti ga do dna,
popiti ga do nicega.Slediti
te u bdenju dok ne procveta
pesma,gomila tisine sto obavija tvoju sjenu...
F.Mazza Levia
|
