Vladisav Petkovic - Dis

• 1Ovo se svidja korisniku: jelkica7
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Not now, John! ::Samo mali off-topic: nije Vladislav, već Vladisav. Otuda valjda onaj nadimak Dis.

Mislim da nisi u pravu:
http://www.google.com/search?q=Vladislav+Petkovic+Dis






Noc ljubavi

Jedne veceri, kao posle grada,
Mirisala je koza telo moje:
Miran, bez srece i radosti koje,
Bijah kao van tamnice jada.

Video nisam sunce kako pada,
Uzdah i cvece oko sna mog sto je
Ocajem skrio njenih nada boje,
Odveo dete u nesrecu sada.

Draga moja, ja ne umem vise
Nositi suze sto ti radost krije,
Al` u noc mesec kad sidje ubavi,

Tisinom srece kad bol zamirise,
Odmori oko: nek se dusa slije
U pozni sapat velike ljubavi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moj skromni doprinos secanju na velikog pesnika:

http://www.mycity.rs/phpbb/viewtopic.php?p=448539#448539

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Utopljene duse

Nirvana

Vidjenje

Uteha, Noc ljubavi, Nasi dani, Pijanstvo

Stara pesma

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

MEĐU SVOJIMA


U mom srcu ponoć. U njoj katkad tinja
Mis'o da još živiš, moj predele mladi.
Moja lepa zvezda, majka i robinja...
Bože! Šta li danas u Srbiji radi?

Kod vas je proleće. Došle su vam laste.
Oživele vode, đurđevak i ruže.
I miriše zemlja koja stalno raste
u grob i tišinu, moj daleki druže.

Jedno tvoje veče. Ideš kući sporo
ulicama straha, i duša ti jeca.
Tvoje gladne oči, moja divna zoro,
hrani ljubav majke:''Neka žive deca.''

Ulaziš u sobu. Suze te već guše.
A dva naša cveta iz četiri rata
u tvome su krilu, obraze ti suše:
"Mama, zašto plačeš? Je l' pisao tata?"

U velike patnje nevino pitanje
dubi dublju ranu: plač ti trese grudi...
Napolju je vidno, kao pred svitanje,
k'o da će se dići grobovi i ljudi.

Skupila si suze u kose detinje.
Sve vas gledam sada kraj gozbe sirote.
Lice ti se vedri: to duša svetinje
ljubi tvoje čelo, moj sjajni živote.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U ovom izobličenom prostoru čija smo polomljena rebra
iz čijeg kamena čudovišne ptice vire
ruko ispružena prema drugoj obali kloni
ako smo pali bili smo padu skloni

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Трио рио, мени се чини да је ово Бранко Миљковић. Какогод, сјајно подсећање.
Видим да постоје недоумице око Владисава и Владислава Петковића; Дис је Владислав Петковић, Станковић Борислав је Борисав Станковић, ако мислимо на писца Коштане и Нечисте крви.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@TiSi, u pravu si, moja greška, Omen, Miljković je, al bio inspirisan Disom, dok ju je pisao, al postovah samo ovaj dio, jer mi trenutno "leži"....

• 1Ovo se svidja korisniku: Gasha James Dio
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

BOL I STID


Draga i ja na zabavu neku.

sa oblaka gde nam ljubav bila,

Krenuli smo, padala joj svila,

hod i osmeh u muziku meku.



Ostavismo budućnost daleku,

dan večnosti, pokrajinu vila,

Mesta kondor gde razvija krila,

da bi stigli na igranku neku.



Uđosmo u dvoranu žurno.

S naših lica još se nebo sija.

Nismo znali za život i zvona.



Dočeka nas smeh kostura burno,

vetar greha, miris zemlje, i ja

digoh glavu, lice pokri ona.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li neko moze da mi preporuci dobru socijalnu pesmu Disa?

• 1Ovo se svidja korisniku: Gasha James Dio
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nirvana
Noćas su me pohodili mrtvi,
nova groblja i vekovi stari;
prilazili k meni kao žrtvi,
kao boji prolaznosti stvari.

Noćas su me pohodila mora,
sva usahla, bez vala i pene,
mrtav vetar duvao je s gora,
trudio se svemir da pokrene.

Noćas me je pohodila sreća
mrtvih duša, i san mrtve ruže,
noćas bila sva mrtva proleća:
i mirisi mrtvi svuda kruže.

Noćas ljubav dolazila k meni,
mrtva ljubav iz sviju vremena,
zaljubljeni, smrću zagrljeni,
pod poljupcem mrtvih uspomena.

I sve što je postojalo ikad,
svoju senku sve što imađaše,
sve što više javiti se nikad,
nikad neće - k meni dohođaše.

Tu su bili umrli oblaci,
mrtvo vreme s istorijom dana,
tu su bili poginuli zraci:
svu selenu pritisnu nirvana.

I nirvana imala je tada
pogled koji nema ljudsko oko:
bez oblika, bez sreće, bez jada,
pogled mrtav i prazan duboko.

I taj pogled, k'o kam da je neki,
padao je na mene i snove,
na budućnost, na prostor daleki,
na ideje, i sve misli nove.

Noćas su me pohodili mrtvi,
nova groblja i vekovi stari;
prilazili k meni kao žrtvi,
kao boji prolaznosti stvari.

meni omiljena