|
Poslao: 28 Okt 2006 17:29
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2005
- Poruke: 400
- Gde živiš: Zemun
|
Not now, John! ::Samo mali off-topic: nije Vladislav, već Vladisav. Otuda valjda onaj nadimak Dis.
Mislim da nisi u pravu:
http://www.google.com/search?q=Vladislav+Petkovic+Dis
Noc ljubavi
Jedne veceri, kao posle grada,
Mirisala je koza telo moje:
Miran, bez srece i radosti koje,
Bijah kao van tamnice jada.
Video nisam sunce kako pada,
Uzdah i cvece oko sna mog sto je
Ocajem skrio njenih nada boje,
Odveo dete u nesrecu sada.
Draga moja, ja ne umem vise
Nositi suze sto ti radost krije,
Al` u noc mesec kad sidje ubavi,
Tisinom srece kad bol zamirise,
Odmori oko: nek se dusa slije
U pozni sapat velike ljubavi.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 16 Nov 2006 13:33
|
offline
- Pridružio: 28 Jun 2006
- Poruke: 228
- Gde živiš: Pancevo - Novi Sad
|
Moj skromni doprinos secanju na velikog pesnika:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Jan 2009 21:07
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23212
- Gde živiš: Niš
|
MEĐU SVOJIMA
U mom srcu ponoć. U njoj katkad tinja
Mis'o da još živiš, moj predele mladi.
Moja lepa zvezda, majka i robinja...
Bože! Šta li danas u Srbiji radi?
Kod vas je proleće. Došle su vam laste.
Oživele vode, đurđevak i ruže.
I miriše zemlja koja stalno raste
u grob i tišinu, moj daleki druže.
Jedno tvoje veče. Ideš kući sporo
ulicama straha, i duša ti jeca.
Tvoje gladne oči, moja divna zoro,
hrani ljubav majke:''Neka žive deca.''
Ulaziš u sobu. Suze te već guše.
A dva naša cveta iz četiri rata
u tvome su krilu, obraze ti suše:
"Mama, zašto plačeš? Je l' pisao tata?"
U velike patnje nevino pitanje
dubi dublju ranu: plač ti trese grudi...
Napolju je vidno, kao pred svitanje,
k'o da će se dići grobovi i ljudi.
Skupila si suze u kose detinje.
Sve vas gledam sada kraj gozbe sirote.
Lice ti se vedri: to duša svetinje
ljubi tvoje čelo, moj sjajni živote.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Apr 2009 12:06
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2008
- Poruke: 279
|
U ovom izobličenom prostoru čija smo polomljena rebra
iz čijeg kamena čudovišne ptice vire
ruko ispružena prema drugoj obali kloni
ako smo pali bili smo padu skloni
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Apr 2009 17:36
|
offline
- TiSi
- Ugledni građanin
- Pridružio: 25 Mar 2009
- Poruke: 388
|
Трио рио, мени се чини да је ово Бранко Миљковић. Какогод, сјајно подсећање.
Видим да постоје недоумице око Владисава и Владислава Петковића; Дис је Владислав Петковић, Станковић Борислав је Борисав Станковић, ако мислимо на писца Коштане и Нечисте крви.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Apr 2009 18:36
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2008
- Poruke: 279
|
@TiSi, u pravu si, moja greška, Omen, Miljković je, al bio inspirisan Disom, dok ju je pisao, al postovah samo ovaj dio, jer mi trenutno "leži"....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Apr 2009 22:08
|
offline
- Antoneta
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 26 Jul 2008
- Poruke: 16
- Gde živiš: Beograd
|
BOL I STID
Draga i ja na zabavu neku.
sa oblaka gde nam ljubav bila,
Krenuli smo, padala joj svila,
hod i osmeh u muziku meku.
Ostavismo budućnost daleku,
dan večnosti, pokrajinu vila,
Mesta kondor gde razvija krila,
da bi stigli na igranku neku.
Uđosmo u dvoranu žurno.
S naših lica još se nebo sija.
Nismo znali za život i zvona.
Dočeka nas smeh kostura burno,
vetar greha, miris zemlje, i ja
digoh glavu, lice pokri ona.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Mar 2012 11:58
|
offline
- Crownless
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 04 Mar 2012
- Poruke: 4
- Gde živiš: Beograd
|
Nirvana
Noćas su me pohodili mrtvi,
nova groblja i vekovi stari;
prilazili k meni kao žrtvi,
kao boji prolaznosti stvari.
Noćas su me pohodila mora,
sva usahla, bez vala i pene,
mrtav vetar duvao je s gora,
trudio se svemir da pokrene.
Noćas me je pohodila sreća
mrtvih duša, i san mrtve ruže,
noćas bila sva mrtva proleća:
i mirisi mrtvi svuda kruže.
Noćas ljubav dolazila k meni,
mrtva ljubav iz sviju vremena,
zaljubljeni, smrću zagrljeni,
pod poljupcem mrtvih uspomena.
I sve što je postojalo ikad,
svoju senku sve što imađaše,
sve što više javiti se nikad,
nikad neće - k meni dohođaše.
Tu su bili umrli oblaci,
mrtvo vreme s istorijom dana,
tu su bili poginuli zraci:
svu selenu pritisnu nirvana.
I nirvana imala je tada
pogled koji nema ljudsko oko:
bez oblika, bez sreće, bez jada,
pogled mrtav i prazan duboko.
I taj pogled, k'o kam da je neki,
padao je na mene i snove,
na budućnost, na prostor daleki,
na ideje, i sve misli nove.
Noćas su me pohodili mrtvi,
nova groblja i vekovi stari;
prilazili k meni kao žrtvi,
kao boji prolaznosti stvari.
meni omiljena 
|
|
|
|
|
|
