Vladislav Petkovic-Dis - Nirvana

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dis je sigurno najbolji srpski pesnik. Umeo je da pronikne u tajne duše, što mnogim pesnicima njegvog, pa i našeg vremena, nije polazilo, odnosno ne polazi, za rukom.
,,Nirvana'' je jedna od njegovi najboljih pesama. pročitao sam pre nekoliko godina u jednoj kritici da je u njoj Dis osetio smrt svoje kćeri i prorekao svoju.
Kada u prvoj strofi kaže ,,Noćas su me pohodili mrtvi, NOVA groblja i vekovi stari'', nova groblja je simbol groba njegove kćeri koja je, dok je on za vreme rata bio van Srbije, umrla. On to nije znao, ali je večeri kada je umrla napisao ,,Nirvanu''.
Šta mislite o ideji ,,Nirvane''? Ova pesma je povezana sa ,,Tamnicom'' (ako bismo se služili budistizmom, tamnica bi bila samsara). Jesmo li zbilja došli ,,sa zvezda'', je li naša kolevka svetlost, a ovozemaljski život samo robovanje materiji i tami? Život je najbolje opisan stihom ,,kao boja prolaznosti stvari''. Između svetlosti (savršenstva) i tame (nesavršenstva) nalaze se boje koje prolaze i koje se menjaju - to smo mi.
Inače, Jovan Skerlić je o Disu imao veoma loše mišljenje (koliko je Dučića hvalio, toliko je Disa kudio). Ne bi bio prvi put da nekoga ko je razumeo suštinu njegovi savremenici nisu shvatili.

• 1Ovo se svidja korisniku: ThePhilosopher
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slazem se, Skerlic je unistio "ono Disovo u Disu". Primorao ga je da se okrene necemu sto nije on, da vestacki proizvodi, samo da bi zadovoljio kritiku. Posle Skerlica nikad nije stvarao kvalitetno, kako je samo on umeo, to se oseti. Kasnija kritika, pocevsi od Isidore Sekulic, uvrstila je Disa medju najbolje srpske pesnike, nalazeci da je uveo u srpsku poeziju modernu poetiku i nov senzibilitet, i pored izvesnih jezickih nebrizljivosti. Meni je najdraza, ujedno i prva koju sam procitala i zbog koje sam ga i zavolela, "Medju svojima". U njoj se oseti njegova ljubav i patnja za otadzbinom, za porodicom.. Mozda najveci utisak ostavlja kontrast u drugoj strofi, mada je citava pesma emocionalno veoma napregnuta, a intenzitet pesnikovog osecanja toliko je snazan da izaziva jezu kod citaoca.
Medju svojima

U mom srcu ponoć. U njoj katkad tinja
Mis’o da još živiš, moj predele mladi.
Moja lepa zvezda, majka i robinja,
Bože! šta li danas u Srbiji radi?

Kod vas je proleće. Došle su vam laste.
Oživele vode, đurđevak i ruže.
I miriše zemlja, koja stalno raste
U grob i tišinu, moj daleki druže.

Jedno tvoje veče. Ideš kući sporo
Ulicama straha, i duša ti jeca.
Tvoje gladne oči, moja divna zoro,
Hrani ljubav majke: „Neka žive deca.“

Ulaziš u sobu. Suze te vec guše.
A dva naša cveta iz četiri rata
U tvome su krilu, obraze ti suše:
„Mama, zašto plačeš? Je l’ pisao tata?“

U velike patnje, nevino pitanje
Dubi dublju ranu: plač ti trese grudi.
Na polju je vidno, kao pred svitanje.
Ko da će se dici grobovi i ljudi.

Skupila si suze u kose detinje.
Sve vas gledam sada kraj gozbe sirote.
Lice ti se vedri: to duša svetinje
Ljubi tvoje čelo, moj sjajni živote.