offline
- vasiljevic
- Stručni saradnik
Hardware
- Pridružio: 09 Jan 2006
- Poruke: 1882
- Gde živiš: Beograd
|
Pošto ovo ima da se završi na za nas vrlo povoljan način, tj da deca ostaju u vrtiću, red je da napišem celo putešestvije koje se izdešavalo, čisto da se vidi kako kod nas dejstvuje država.
Dakle, pošto nikakav dogovor sa direktorkom vrtiće nije mogao da se postigne jer je za nju zakon preporuka brat lepo, sa ostatkom roditelja i uz pomoć par prijatelja našao advokata i preko nje krenuli da se jure do skoro prošle nedelje. Priča je krenula ovako:
Probalo se ponovo sa direktorkom, ali sad je dobila celo pravno objašnjenje slučaja. I opet je bila ista priča, jednostavno rečeno, nju to nije interesovalo. I tad j ekrenulo da se obilaze redom gomile ustanova kod nas. Od opštine (gde je dotična direktorka, kao deo vladajuće partije dobila podršku, uz ista objašnjenja), pa prema višim nivoima. Otišlo se do gradskog dela za školstvo, gde smo upućeni na ministarstvo, oni su rekli da eto, negde mora da se preseče. Nema šta tu da se sa njjima priča, pa to ti je.
Tad je pozvan predstavnik UN za dečija prava kod nas, objašnjene situzacija potanko, on se krstio, rekao da država kao potpisnik povelje za zaštitu dece mora da tu povelju poštuje. A jedan deo kaže da u onom momentu kad su na bilo koji način ugrožena i najmanje dečija prava, i budu u sukobu sa zakonom, dečija prava uvek pobeđuju, dakle, imaju veće pravo. Naravno, pozvao je naše drago ministarstvo da zakaže sastanak sa glavnom facom oko toga, i mislim da mu je do kraja preselo. Jednostavno, nikako nije mogao da zakaže sastanak, ministar je uspešno izbegavao da se sastane. Izgleda da ima mnogo bitnijih stvari da se rade od jednog sastanka koji je probao da zakaže tamo neki predstavnik Un i to za dečija prava.
U toku te priče počelo je da se dešava i dosta toga u vrtiću. Direktorka je pozvala upravnicu tog vrtića gde je moj bratanac i njegovu vaspitačicu i izdala im naređenje da se napišu izjave da su u septembru prošle godine roditelji imali sastanak i da su o svemu oko polaska u predškolsko bili obavešteni, da se preprve knjige i da se njihova grupa proglasi mešovitom grupom u kojoj su bila i predškolska deca, da se potpiše izjava da je vaspitačica držala za pomenuto 4ro dece predškolsku nastavu u trajanju od 4 sata. Ako to ne potpišu, ima da dobiju otkaz. Upravnica je ladno potpisala, dok je vaspitačica odbila da to uradi, a kamoli da menja knjige. Izjava koju je dala i potpisala je ono što je radila, dakle, jedna grupa i normalna nastava. I vaspitačica odlazi na odmor, šta da se radi.
Tad je jedan od savetnika u opštini, pozvao jednog od roditelja sa rešenjem problema. Dakle, tu na početku avgusta lepo da se deca upišu na predškolsko, da ga završe do septembra pro forme i da se lepo deca upišu u školu u septembru. Naravno, roditelji poludeli, mislim, koliko neko treba da bude lud da nekome predloži ovako nešto? Kako da se deci odradi posao koji je trebalo da se radi 9 meseci, za jedan mesec? Bilo je predloga da se ode kod dotičnog da mu se izvrši lobotomija, da se vidi da li dotični ima nešto u glavi, jer na osnovu svega pomenutog nema inicija da ima.
Sve u svemu, pošto nije moglo da se mnogo čeka, otišlo se kod obudsmana ili zaštitnika prava kome je podneta žalba. Nešto kasnije je otišlo se na razgovor sa ženom koja je zadužena za to. Inače, moj brat od strane nekih mlađih osoba tamo i nije bio baš lepo primljen jer je došao sa advokatom. Mislim, šta će njemu advokat? Pa to je zakon i to treba da zna. Njihov komentar. Ajd sad, po meni, ko normalan može u ovoj zemlji da nađe koji zakon danas važi i da budemo iskreni, dajte nam malo vremena, ima i njega da promenimo, pa ajdmo isponova. Sve u svemu, našli su ženu, seli sa njom i počelo iznošenje podataka. U priči iskrslo da je ona baveštena da su roditelji znali za sve to. I pošto rekli roditelji da nisu, pokazala im fotokopije izjava upravnice i vaspitačice. Ajd za upravnici, napisala ono za sastanak, ali da li stvarno niko od njih nije razmislio malo, pa od 4 roditelja 2 su članovi pomenutog saveta roditelja, moj kum je isto tako član saveta, znaju se ti ljudi među sobom, i svi odreda osim jednog koji je član iste partije ko i dotična direktorka, potvrdili da nije bilo sastanka. I tad počinje da biva sastanak pobožan. Žena počinje da se krsti. Njoj je rečeno da jedino što nije bilo po pravilu je da sastanak nije bio zaveden jer se, eto, zaboravilo. Potom izlaze dve izjave vaspitačice. Prva o tome kako je vodila grupu, i posebna na kojoj piše da je držala predavanje 4 sata dnevno posebno za to 4ro dece. Inače, ništa originali, samo fotokopije. Naravno, brat pozove vaspitačicu, ona potvrdi da to nije istina, nije potpisala ništa tako. I nastavi se pobožan satanak. Naravn, brat pomene ako je sve to istina, onda neko njih potkrada cele godine. Kako sad? Pa, brat i ti ljudi plaćaju punu cenu vrtića, a to je 9.000 din mesečno, a po zakonu, predškolsko plać država, dakle, oni trebaju da plaćaju polovinu cifre, dakle, 4500 din mesečno, pa ... I naravno, čuveno pitanje, da li ima uplatnice, i da li može da se toi dokaže, i ponovno se setila boga i dobro iskrstila, i nakraju onako usput zaključila da ovde neko treba u zatvor.
U međuvremenu, došlo se i do nekih u gradskom sekretarijatu kojima je predstavljena priča kako ide, i koji su bili zaprepašćeni. Razlog: pa oni su davno rekli da ovakvi slučajevi ne smeju da se diraju jer je tu propust državnih organa i vrtića, da mora da se prvo ispuni uslov da deca završe predškolsko da bi mogla u školu, da nikoe ne može da ispiše dete iz vrtića, da to nije ni po broju problem, jer j eto dosta mali broj slučajeva i da od toga ne treba praviti famu, već izaći roditeljima u susret. Naravno, bilo je još nekoliko sastanaka i poseta drugima, i na kraju je došlo do naših glavnih zaštitnika prava. Pozvana upravnica vrtića koja izjavila da je sve potpisala pod pretnjom, dala izjavu i vaspitačica koja je između ostalog i sklonjena odatle baš zbog toga. I oni su presekli, deca ostaju u vrtićima da završe predškolsko, jer dete ne može da plaća cenu nerada države, plus, da je ovakav pritisak ministarstva na roditelje blago rečeno neprimeren i da nije smeo da se desi.
Šta da kažem, dug put da bi se saznalo i rešilo ono što kaže zakon. Iskreno, nije mi ni dan danas jasno koji je to trebao da bude politički poen koji je trebao da se prebije preko dečijih leđa. Trebalo je samo primeniti zakon, ništa više. Ne tumačiti, vaditi deo zakona pa se na njega pozivati, već ga primeniti kako treba, u celini. Nije mi jasno, koliko neko treba da bude idiot, i to ne pežorativno, već čisto medicinski, pa menjati i falsifikovati službena dokumenta, da bi isterao neku svoju moć? Mislim, normalna osoba to nikad nebi uradila, nema šanse, to jedino može samo medicinski dokazan idiot ili kako već medicina opisuje nekoga ko ima očigledno koeficijent inteligencije 0. Nisam napisao baš sve, jednostavno,napisao sam samo one momente koji su mi ostali u sećanju kao najupečatljiviji u ovom putešestviju, nešto što iskreno, nisam čuo da se kada do sada desilo u ovoj zemlji. I zapitao se gde mi to idemo, i koliko je to dobar put ako se on pravi gazeći preko dece, iskreno.
|
.
