offline
- Miloš CG
- Super građanin
- Pridružio: 23 Maj 2011
- Poruke: 1069
|
Ako neko ima želju da pročita ovo. Naravno, ateistima neće značiti ništa.
Citat: О страсти рукоблудија
Мудрији сам од стараца јер заповести Твоје чувам.
(Пс. 118,100.)
Пишем вам, младићи, јер сте побиједили нечастивога.
(1.Јн. 2,13)
Да ли је рукоблудије "олакшавање"?
Има оних који рукоблудије правдају тобожњом потребом за олакшањем, за пражњењем "вишкова". Међутим, Господ је та пражњења регулисао несвесним ноћном истечењима, која се дешавају без икаквих блудних слика и снова. (Снови су, ако се јаве, знак да је блудна страст озбиљније присутна у души, и они су углавном израз несавладаних дневних похота).
Свима који о рукоблудију мисле као о "олакшању напетости", одговара Свети Атанасије Велики, пишући писмо монаху Амуну, објашњавајући му суштину природних, бестрасних ноћних полуција: "Кажи ми, најљубазнији мој, шта има у себи грешно или нечисто природно једно истечење? То би било исто, као кад би неко преступом сматрао мокроте које из ноздрва излазе (дакле, слине - нап. аут.), или пљувачку из уста, а можемо показати још и на више, наиме, на празнење утробе, које је живом бићу потребно живота ради. Свему живом дати су неки неопходни пролази, кроз које сваки уд на нама гобацује из себе сувишак. Такви су вишци онога што се од косе одељује (зној, нап. аут.), и оно што се чисти из утробе; а оно (истечење, без страсти, у сну - наш. аут.) је вишак семена". Дакле, рукоблудничити ради "олакшања" уопште се не мора. Бог је дао начина да се вишак одстрани.
Утицај рукоблудија на душу
Међутим, рукоблудије нема само свој физиолошки елеменат. Напротив! У највећем броју случајева оно је повезано са похотивим маштаријама у којима се острашћени човек сусреће са особама супротног пола према којима осећа "нагон". Што се дуже рукоблудничи, то су све поганије маштарије потребне да би надражиле вештачки подјаривану похоту. На крају се може доћи до чудовишних исхода.
Маркиз де Сад, један од најгрозоморнијих писаца свих времена, своје књиге, пуне изопачености и насиља, писао је више на основу мастурбацијских фантазија него на основу стварног искуства. Онај који се предавао нвприродном самозадовољавању у живот носи многе душевне ране. Кад буде ступио у брак, опсесивне маштарије могу се вратити и навести га да се упушта у разноразне сексуалне перверзије, навлачећи тако на себе гнев Пречистога Бога, пред Којим су такве сгвари гнусне. Тим перверзијама он понижава и свог брачног друга, претварајући га у предмет иживљавања.
Рукоблудије и порнографија
Не треба заборавити да они који се предају овој опакој страсти углавном читају порнографску (блудописну) литературу и гледају порно-филмове. Загађење душе које тако настаје кобно је.
3ато није нимало случајно што су Свети Оци Пето - Шестог Васељенског Сабора стотим каноном забранили блудописна изображења: "Очи твоје да гледају право, и поврх свега што се чува, чувај срце своје, саветује Премудрост; јер телесна чувства лако преносе своје утицаје у душу. Зато забрањујемо да се немају ни на који начин убудуће цртати слике, било на даскама или на нечему другом, које заносе очи и ум развраћају, и које узбуђују ватру нечисте похоте. А који се усуди тако учинити, да буде одлучен".
Одлучен, дакле од Светог Причешћа; а ако се не покаје одлучен и од живота вечног. Рукоблудије је увод у теже грехе телесног и душевног осквернења, а последице таквих грехова су страшне, како се каже у Књизи пророка Јеремије(5, 8-9): "Јутром су кад устају као товни коњи, сваки рже за женом ближњеге својега. Зато ли нећу походити, говори Господ, и душа Моја неће ли Се осветити таквоме народу?"
Да ли је рукоблудије "безазлено"?
Из свега наведеног да се видети да рукоблудије није "обичан" грех и да га се треба, као и сваког греха, клонити попут погубне ватре. Од "малога" почиње, а великим, пакленим завршава. Чак су и многи искусни монаси-подвижници, због гордости или непажње, падали у таму блуда, а камоли ми, грешни и слабашни.
Сећајући се да је и сам Свети Пророк и Цар Давид, угледавши жену Урије Хетејина, сагрешио у срцу, а затим и на делу (II Сам. 11), Свети Јован Лествичник вапи: "Бежимо, бежимо, да не гледамо, нити да слушамо за плод о коме смо дали обећање да га нећемо окусити! Јер чудим се како би смо ми могли себе сматрати јачим од Пророка Давида! То је немогуће!"
Начини борбе против ове страсти
Па добро, како се борити против рукоблудија? Испунењем Божијих заповести, по ре-чи Псалмопојца: "Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по Твојим ријечима" (Пс. 118,9). Пре свега, главни извор чистоте и спасења је Црква Божја, коју је Господ снабдео Светим Тајнама и Светим Врлинама, тим неопходним оружјима у борби за вечни живот, а против греха, смрти и ђавола. Свето Причешће, тај, по Светом Игњатију Богоносцу, "лек бесмртности", источник је снаге и мужанства неопходних за борбу са страстима. Покајање и исповест очишћују душу од магле нечистих по-хота и припремају је за примање свесилне благодати Божје. Пост, помоћу кога се, по речи самог Христа, побеђује и изгони сав род ђавољи, такође је неопходан у борби са овом страшћу.
Треба осетити сву немоћ своје пале природе, и молитвено вапити Богу за помоћ: својим снагама немогуће је одолети искушењима. Када нас нападну блудне помисли, треба у себи оживљавати страх Божји знајући да се од Господа не може сакрити ни најскривенија помисао срца. Треба се сетити да смо се у Светом Крштењу одрекли Сатане и злих дела његових да смо се у чистоти и чедности Богу обећали, да примамо у Светом Причешћу само Тело и Крв Сина Божијег: па зар ми, прах и пепео кога је Господ удостојио толике благодати, да својим срамним и богомрским страстима ту Крв и Тело ружимо, угледајући се на Јуду издајника? Наша тела су храмови Божји, а ко наружи храм Божји, биће одговоран Богу (I Кор. 3, 17).
Душу своју морамо чувати од нечистих помисли, сећајући се онога срама који ћемо осетити на Страшном суду кад се мисли и дела наша откривају пред Христом, ангелима и свецима, пред свим људима од Адама до краја света.
Молитва је силно оружје у боју за чистоту. Свети Максим Исповедник вели да је, у току насртаја похоте, корисна употреба стихова псаламских у којима душа вапије Богу за помоћ (рецимо: "радости моја, избави ме од оних који ме окружују" (Пс. 32,7)).
Свети Оци су препоручивали и молитвено обраћање оним подвижницима и мученицима који су се истакли у борби иротив блудне страсти (Свети: Мојсеј Мурин, Мојсеј Угрин; Методије Цариградски, Јован Многострадални, Философ, Нон Илиопољски, Андрија Јуродиви; Свете: Марија Египћанка, мученица Томаида, преподобномученица Евдокија, Таиса, Пелагија, итд.) Наша је молитва и труд, а победа је Господња.
Треба од себе уклањати и све поводе блудне страсти; авва Исаија каже да су то: празнословље, сујета, много спавање, склоност ка претерано украшеном одевању, као и преједање. Мора се избегавати гледање и слушање свега што изазива страст: разговора, ТВ и радио емисија које наводе на похоту, а нарочито читање порнографске литературе. По могућству уклањајмо се и од бестидног друштва, посебно супротног пола, јер је, како кажу Оци, нечистота у "страсном додиривању свога и туђег тела, у смеху и слободном понашању према другима".
Чување смерности је неопходно јер је смерносг тврђава чистоте.
Наше доба је тешко: изгубио се стид, тај природни штит против греха, и дошло се до дна развраћености. Па ипак, у борби с демоном блуда увек треба да знамо каква нас награда чека на небесима ако одолимо искушењу телесности, трулежне и осуђене на распадање. Наша љубав према Богу и Царству Божијем увек мора бити на првом месту. "Љубав" према пролазном, пропадивом, свагда је лажна и развратна: она нас гура у вечну смрт.
У борбу се мора ступити одмах, још овога часа, знајући да је рукоблудије грех који, ако није покајан, води у погибао. Свети Павле га пореди са гресима блуда, идолопоклонсгва, прељубе и мужеложништва (хомосексуализма) и многим другим неправдама људским чији је крај – погибао вечни (1 Кор. 5:9).
Будимо храбри!
Људи су се некада женили и удавали млади. Благословеним браком у Христу регулисане су телесне потребе пола и супружници су оснивали породицу да би гајили и васпитавали децу.
Наши дани су дани себичњаштва и хедонизма: зато толико беспутног блуда, самозадовољавања, греха; отуда и побачаји, израз суштинске духовне јаловости...Обновом целомудреног брачног живота, увиђањем да се само чедношћу постаје чедо Божје, правилним васпитањем деце (не по начелима савремене атеистичко - паганске педагогије и психологије, дакако) - бићемо у стању да осетимо све милине и радости Божјег загрљаја. Храброшћу духовном морамо савладати нечастивог и његове замке. Благо храбрима!
Њима пише и њих похваљује Свети Јован Девственик, вољени ученик Сина Божијег и Сина Најчистије Дјеве. Кроз медоточна Јованова уста њима стиже и похвала Господња. Помози нам, предраги Господе Исусе Христе, да одолимо трулежним и свелукавим страстима, и не дај да нас ишта одвоји од љубави Твоје! Амин.
Део из књиге „Младост и страсти“ од Владимира Димитријевића
|
