|
Podsetih se Vajldove - Slike Dorijana Greja- čitajući ovih dana nešto o istoriji lepote i ružnoće..
Tu bi knjigu trebalo uvesti kao lektiru već u osmom razredu, kao edukativno štivo...s obzirom da sve više i godinama se ide ka materijalnom, hedonizmu, a dok je duhovni razvoj marginalizovan
Lepota i ruznoća u opštem smislu su relativan pojam i tumače se jedna u odnosu na drugu, šta jeste i šta nije, i kroz vreme i istoriju i razne kulture, ukus, pojedinca isl...
Obično je lepo ono što je harmonično, a ono što je ruzno ono što nije lepo, i što je disharmonično al ne samo u materijalnom svetu već i u unutrašnjem...
Lepo i ruzno su materijalizovano-ispoljeno stanje duše i uma, pa se tako oslikava to stanje i kroz umetnost - likovnu, pisana dela, muziku, ponašanje...
Slika Dorijana Greja je bila idealno sredstvo kojim se moze najlakše preneti na čitaoca kako čovek i na koji način sve moze propadati kao ličnost, kao karakter, šta je sve propadljivo i zbog čega...
Osim bukvalnog starenja uz godine, ono što moze da ga degradira, mozda ne u datom trenutku al na duže staze da, su: zloba, sujeta, gajenje prezira i mržnje, niskih emocija, prevelik ego, plitka ljubav, previše okrenutost materijalnim vrednostima, fizičkoj lepoti samoj po sebi, hedonizmu, samoživosti i samoudovoljavanju, laž, cinizam...
Čovek se moze na vreme izbaviti ako se okrene od sebe i samo ugadjanja sebi ka drugima i duhovnim vrednostima, al mnogo je teze ako je svestan u čemu sve uziva i šta mu godi, i da to nije dobro ni po njegovo telo i duh a nastavlja u kontinuitetu da se isto ponaša...
Biti lep po svaku cenu i po svaku cenu uzivati i imati materijalne vrednosti u izobilju ne znači i biti srećan
Mozda jedan od likova koji su tako nešto mogli pokazati realno je primer Majkla Džeksona, on je svoj lik menjao ka subjektivnom savršenstvu, imao je sve što moze pozeleti a ipak je bio nesrećan i na kraju je malo i živeo..
-Moguće je ostati lep i razuzdan, a ne stariti, a biti nesrećan jer naše stvarno propadanje i unutarnju rugobu bez milosti pokazuje portret koji propada umesto nas.-
Umberto Eko - Istorija ružnoće
-Ipak, potraga za zanimljivim i osobenim, ili za groteskom, navodi na pomisao o izopačenosti koja gura u tragičnu sudbinu svakoga ko je obeležio sopstveno telo, mada mozda skriva blagost duha.-
Umberto Eko - Istorija ružnoće
Ovaj drugi citat ne odnosi se na Dorijana Greja već na ružne i nesrećne, kroz istoriju su opisani kroz likove kao što su Frankeštajn, Kvazimodo isl, al to je opet druga priča sa drugačijom suštinom...
|
