|
Suočena sa manjkom visokokvalifikovane radne snage Evropska unija će morati da otvori vrata legalnim ekonomskim imigrantima, zbog čega će Evropska komisija 2007. odlučivati o usvajanju jedinstvenog specijalnog programa za uvoz radne snage.
Poslednje procene govore da će do 2050. Evropska unija imati manjak od 52 miliona radnika i zahvaljujući agresivnim nastupima SAD, Australije i Kanade, koje privlače stručnjake iz zemalja u razvoju i zemalja trećeg sveta, ovaj problem mora pod hitno da se rešava u Briselu. Uvoz radne snage će se vršiti po „planu za legalnu migraciju“.
„Svaka članica EU će samostalno odlučiti koliko će visokoobrazovanih radnika primiti i izdati im stalne dozvole boravka. Međutim, na Evropskoj komisiji će biti da usvoji zajednički standard u politici uvoza radne snage“, rekao je Evropski komesar za pravdu Franko Fratini.
Na drugoj strani, pitanje imigranata je izuzetno osetljivo u državama članicama, naročito u Holandiji, Danskoj, Austriji i Nemačkoj. Vlade ovih zemalja su poslednjih godina zbog velike navale ilegalnih imigranata znatno pooštrile zakone za dobijanje dozvola za rad. Istovremeno, u Briselu su svesni da bi nekontrolisan uvoz imigranata mogao da probudi desničarske duhove širom Evrope. Još su sveža sećanja na uspehe ekstremnih desničara Le Pena u Francuskoj i Hajdera u Austriji.
Trenutno u 16 zemalja članica EU, među kojima su Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Španija i Italija, boravi svega 633.200 radnika imigranata sa stalnom dozvolom boravka, što je svega 0,33 odsto od ukupno 191 milion zaposlenih.
Program izdavanja evropske zelene karte biće rešenje za EU i zbog još jednog velikog problema sa kojim se suočava Unija. Naime, broj stanovnika u EU će se sa sadašnjih oko 450 miliona zahvaljujući negativnom priradnom priraštaju smanjiti za 1,5 odsto u naredne četiri decenije. Uz to životni vek se produžava, zbog čega su direktno na udaru penzijski fondovi i ekonomije zemalja članica.
Zahvaljujući restriktivnoj politici poslednjih godina broj ilegalnih imigranata u industrijski razvijenim zamljama je značajno smanjen. U Nemačkoj je tokom ove godine podneto najmanje zahteva za azil još od 1984. godine, a u Holandiji još od 1988. Broj azilanata u Britaniji je za poslednje dve godine smanjen za 61 odsto.
Evropski komesar za pravdu Franko Fratini najavio je da se razmatra i predlog da sezonskim radnicima omogući da dobiju dozvole za rad u EU na nekoliko meseci koje će važiti četiri ili pet godina.
„To će automatski uticati na smanjenje ilegalnih imigranata. Jer sada sezonski radnici posle nekoliko meseci ostaju u Evropi u potrazi za boljim životom. Njihov doprinos pre svega u poljoprivredni evropskih zemalja nije nimalo zanemarljiv“, kaže Fratini.
BLIC
|
