Gasterbajterska EU i univerzitetske SAD

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

08.01.2008.
Оживљавање европских универзитета

Citat:Пишући код куће пре извесног времена, док је на телевизији био емитован пренос из Вимблдона, дошло ми је на ум да је Европа, када је реч о образовању, у сличној ситуацији као Британија која организује највећи тениски турнир, али на њему никад не побеђује.

Први светски универзитет била је Платонова Академија у Атини, уважених старих универзитета има широм Европе, од Коимбре до Кембриџа и Копенхагена, а оснивач модерног универзитета, који обједињује истраживање и образовање, био је Вилхелм фон Хумболт у Берлину.

Ипак, данас универзитети у Сједињеним Државама с лакоћом надмашују своје европске конкуренте.

Мање од два одсто бруто националног производа (БНП) Европске уније издваја се за истраживање, док се у САД за те намене користи 2,5 одсто, а у Јапану три одсто БНП.

Француска за појединачног студента издваја нешто више од 9.000 долара, Немачка 11.000, а Британија готово 12.000 долара. Поједине државе Уније, као што је Данска, дају више, али и даље заостају за САД које издвајају више од 25.000 долара по студенту.

Мерење квалитета образовања је сложено, мада додатак Тајмса за високо образовање то настоји да утврди сваке године. Само три европска универзитета - Оксфорд, Кембриџ и Империјални колеџ у Лондону - успели су да се пробију међу првих десет на последњој листи; сви остали били су амерички.
Само 10 универзитета из читаве ЕУ успели су да се досад пласирају међу првих 50. Хајделберг, водећи универзитет у Немачкој, заузео је 58. место.

Резултат тога је да је, оквирно, 400.000 научника из Европе тренутно у САД, и да је готово 60 одсто европских грађана који су стекли докторате у САД од 1998. до 2001. године одлучило да тамо остане. У САД је дупло више европских студената него америчких у Европи.

Европски "образовни јаз" не зауставља се на Атлантику. У Кини и Индији не ничу као печурке после кише само јефтини, полуквалификовани радници. Као што је то био случај у Европи, индустријска револуција у "Киндији" такође ствара нову амбициозну средњу класу која је вољна да своју децу шаље на универзитете.

Међутим, у савременом свету студенти и истраживачи одлучују се за универзитете слично потрошачима који бирају продавнице на међународном тржишту.

Европа је начинила неке скромне кораке да поврати своју конкурентност у образовању.
На самиту марта 2000. у Лисабону, лидери ЕУ одредили су циљ да Европа до 2010. постане најконкурентнија и најдинамичнија економија заснована на знању, а две године касније сложили су се да у истом року инвестиције у истраживање и развој морају достићи три одсто БНП.

Тако амбициозни циљеви, иако нереални, могу имати добар учинак, и натерати неке државе ЕУ да повећају своја издвајања, док је сама ЕУ већ покренула низ обећавајућих планова. Седми оквирни програм - вредан неких 50 милијарди евра, што представља повећање за 40 одсто у односу на претходни - можда је најзначајнији извор финансирања за истраживање и развој у ЕУ.

Међутим, ЕУ и владе држава чланица морају учинити више. Укупна издвајања још увек су ситна у поређењу са средствима која су за истраживање и развој намењена у буџету САД, која су за фискалну 2007. достигла 137 милијарди долара.

Европски лидери због тога суштински морају увећати средства за истраживање приликом наредне ревизије буџета ове и наредне године. Иако ће главни финансијски терет бити на државама, са нивоа ЕУ могао би да стигне важан допринос.

Изнад свега, без обзира на то што је Европска комисија несумњиво дужна да спречи корупцију и преваре, сваки захтев за средства из буџета ЕУ наилази на претерано тешку процедуру. Елиминисањем бирократске црвене траке, а Комисија се обавезала да ће то учинити, биће дата суштинска подршка истраживачима.

Коначно, Европа мора дати већи значај основним истраживањима. Наравно, наши научници морају одговорити на текуће друштвене проблеме. Али ако се основна истраживања занемарују, покушаји да се кроз примењена истраживања брзо произведу иновације биће узалудни.
Основна истраживања су први организам у "ланцу исхране" научних напора. Европски истраживачки савет, који треба да одобрава средства за истраживање на основу оцене угледних научника, биће важан корак напред, и ЕУ би требало да повећа своје фондове.


Међутим, пуко бацање новца универзитетима није довољно. Бивши уредник Фајненшел тајмса Ричард Ламберт је с Ником Батлером у коментару "Будућност европских универзитета: ренесанса или пропаст", који је објавио лондонски Центар за европске реформе, навео да су владе ЕУ заглављене у зачараном кругу:
"Универзитети не могу добити више новца уколико се не реформишу, а не могу се реформисати без више новца."

Данска влада успела је да се ослободи зачараног круга, тако што је реформе спровела пре но што се обавезала на увећање буџета. Дански универзитети су 2003. године претворени у самоуправне институције којима су руководиле управе у којима су доминирали спољни представници. Влада је прошле године ујединила 12 универзитета у осам, с намером да достигне суштинску економију обима, док је парламент одобрио готово 50 одсто већу владину потрошњу за истраживање до 2010. године.

Случај Данске наглашава централну улогу владиних реформи уколико Европа жели да испуни циљеве из Лисабона. Универзитет у Копенхагену спаја се с Краљевским ветеринарским и пољопривредним универзитетом и Данским универзитетом фармацеутских наука, и постаће највећи универзитет у Скандинавији.

Сада нам је намера да постанемо најзначајнији центар за истраживање здравља и живота у Европи, захваљујући уједињеном знању оличеном у 5.000 истраживача, одличној медицинској школи, 11 универзитетских болница и напретку ка биотехнолошком бизнису у заштити животне средине, у који су већ укључени тржишни лидери у производњи лекова за дијабетес и у неуролошкој науци.

Да нисмо започели реформу администрације, то би вероватно било немогуће. Искуство нас је досад учило да менаџери универзитета не треба да на растућу студентску популацију одговарају повећањем обима свог посла. Напротив, борећи се против глобалне конкуренције, они треба да се усредсреде на очување квалитета и достизање надмоћи у истраживању и образовању.

Лике Фрис
Ауторка је помоћник управника Универзитета у Копенхагену.
Извор: Данас
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Sad but true