Како је најавио ЕПС, ова општине ће тако добити савремен извор енергије, који ће донпринети сигурнијем и квалитетнијем снабдевању, а стављањем у функцију нове хидроцентрале стећи ће се и услови да старо постројење постане музеј отворен за посетиоце.
Мала хидроцентрала у центру Ивањице, подсетимо, почела је да ради 1911. и подигнута је захваљујући визији и прегалаштву 11 трговаца и предузимача. Изградња је трајала четири године, првобитна зграда била је приземна, а касније су јој надограђена два спрата. Генератор произведен у немачком "Сименсу" покретала је турбина од 205 коњских снага, а транспорт опреме до мале српске варошице био је изузетно компликован - најпре возом из Беча, до Крагујевца, а онда је натоварена на воловска кола и тако седам дана путовала до Ивањице....
Професор др Весна Марјановић, етнолог и антрополог која је недавнообјавила "Српски народни календар за 2026/7534. годину" у издању "Информатике", наставила је диван посао који су више деценија радилинаши познати етнолози Миле Недељковић (1941-2009) и Драгомир Антонић (1948-2020).
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Многа народна понашања су у протоку времена трансформисана, сведена или су ишчезла када говоримо о традиционалном моделу народне културе и обичајима, али услед свих политичко-економских и друштвених потреса чији смо савременици, одређене обредне праксе карактеристичне за нека давнија прошла времена су се вратиле на велика врата. Углавном се данас људи плаше да ће се "уништити традиција, да ће се изгубити идентитет", али се не полази од тога да су и обичаји и традиција променљиви и усклађени с временом у којем се живи.
Одлуком Градског већа, железнички спомен-вагон крај меморијалног Гробља стрељаних у Краљеву предат је на коришћење и у надлежност краљевачког Народног музеја што је први корак ка репарацији овог руинираног обележја...
Ове године се навршава тачно 100 година од оснивања Катедре за оријенталистику.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Citat:Поводом обележавања стогодишњег јубилеја оријенталистике у Београду, у децембру ће бити одржана међународна научна конференција посвећена развоју, значају и савременим перспективама ове дисциплине.
Оријенталистика у Београду има дугу и богату традицију, која обухвата проучавање језика, књижевности, историје и културе земаља Блиског и Далеког истока. Током протеклог века, ова област се развијала кроз рад истакнутих професора, истраживача и сарадника, остављајући значајан траг у домаћој и међународној академској заједници.
На списку оних који су радили на Катедри је и наш уважени колега дискутант Бане сан.
Мада видим да су изоставили барем четворо мени познатих који су неко време радили на арабистици и туркологији.
Sirius ::Од вас двојице сваки пут се нешто лепо и корисно прочита и сазна. Свака част!
Хвала!
Ја знам да је ове године стогодишњица, али на овај део сајта Филолошког факултета сам сасвим случајно налетео гуглајући име једног професора. Није ми јасно што нема линка на насловној страни сајта.
Гледам списак наставника и сарадника, већина ми је лично знана!
Заиста неки недостају на списку. До пре десетак година, сајт Факултета су водили наши момци ( и једна девојка ), техничари компјутерџије. Онда је неко одлучио да ангажује екипу споља.
Некако ми се јавља стара народна "Туђа рука свраб не чеше".
За једно име претпостављам да је намерно изостављено Да не подсећа на пропуст и бламажу управе факултета или кога већ.
Bane san ::Заиста неки недостају на списку.
За арабистику ме и не чуди. Једно време си буквално сваке две године имао новог асистента. Сад сам се сетио и петог имена Прилично неозбиљно од тадашњег руководства. И шестог се имена сетих
Да не подсећа на пропуст и бламажу управе факултета или кога већ.
