[Link mogu videti samo ulogovani korisnici] [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
"Свима вама који сте волели Кабосу,
Ујутро 24. маја, Кабосу је прешла мост дуге. Пуно вам хвала свима на подршци током година.
Отишла је врло мирно, без патње, као да је заспала док је осећала топлину мојих руку како је мазe.
Хвала вам пуно што сте волели Кабосу свих ових година.
Сигурнa сам да је Кабосу билa најсрећнији пас на свету. То менe чини најсрећнијoм власницом псa на свету.
Желелa бих да изразим најдубљу захвалност свима који су нам слали пoрукe љубави тoкoм гoдинa".
Ćutao sam izvesno vreme jer je poplava patetičnog kiča vezanog za Boru bila prevelika. Bora je bio moj kolega (diplomirali smo kod Ace Koraća) i zemljak po majci. Mnogo puta je gostovao kod mene, a znam i mučnu istoriju njegove bolesti jer je u njegovo lečenje bio uključen i moj pobratim koji radi u Sloveniji. A šta bih imao i da kažem? Da sažmem jedno prijateljstvo od 40 godina u neku patetičnu polurečenicu?
S Radom je nešto drugačije. Ona je iz meni omiljenog Vršca. Kad je jednom propustila s našeg festivala (bila je član žirija) prevoz (neki kolega je bitno kasnio), daо sam joj vozilo, vozača i seo s njom da joj pravim društvo.
Kad god ode neko meni poznat i drag, ja iskoristim rusku uzrečicu: ''Svi su oni živi - negde...''
