|
Aaaaaa to 
Pa ovako... recimo da cesto koristis sledece programe: Firefox, Thunderbird, Notepad i Paint... naravno, koristis i ostale programe, ali ove najvise.
Sta se dogadja, kliknes na Firefox, on se ucita sa diska u RAM i izvrshi se (ovo je samo jednostavno objasnjenje radi razumevanja). E sada, zavrsis posao, ugasis ga, i on oslobodi memoriju. Sada hoces ponovo da ga podignes, kliknes i sve ponovo.
E sada, posto se skoro svaki izvrsni fajl sastoji iz par delica, biblioteka, paketica memorije, postoje ti odredjeni paketici koji su jako cesto u upotrebi, dok drugi nisu...
Fajl Cache je metoda da se najcesce korisceni paketici memorije (bilo ram-a, bilo diska), smeste u virtuelnu memoriju (to je mapiran fajl, iz kojeg windows dosta brze nalazi sta mu treba nego iz bilo kog drugog fajla).
Znaci... sa keshiranjem, ti najcesce korisceni delovi ce biti smesteni za lak pristup.
Ovoga puta, kad kliknes na firefox, on ce se odmah stvoriti na ekranu, a nece se ceo ponovo ucitavati sa njegovog mesta na disku
U stvarnosti, neki delovi tih keshiranih paketica se drze u ram-u, a neki u virtuelnoj memoriji ili kakvom drugom mapiranom fajlu (fajlovima).
Jedan dobar primer keshiranja je i sam Firefox (i drugi browseri). Oni odvoje 50 MB (ili koliko si ti namestio) na disku, i tu smestaju tekstove, html strane i slike dok browsujes.
Onog momenta kad se desi da ponovo dodjes na neki sajt, gde se sadrzaj nije promenio, umesto da firefox ponovo downloaduje, recimo sliku, sa interneta, on je podigne sa diska, jer je vec snimljena...
to je to od prilike.
|
