Golub (Goblini) pise iz Avganistana

1

Golub (Goblini) pise iz Avganistana

offline
  • vodnik 
  • Zaslužni građanin
  • Pridružio: 18 Jun 2003
  • Poruke: 576

Afganistan
----

Gde ste braco i sestre, iliti Asalam Aleikum (jebi ga,
ucim i ja polako Pashoo jezik) !!!

Kao sto vidite (citate), ja sam jos uvek Zivko i
Zdravko. Javljam vam se iz najvece vukojebine na kugli
zemaljskoj zvanoj Jalalabad. Ovde sam nedelju dana, i
polako se trudim da se prilagodim na sve ovo oko mene.
Sta da vam kazem, kuce su sve napravljene od blata, a
najvisa je nasa (cak dva sprata visoka), plus na sve
to, napravljena od betona (Insh Allah)!!! Imamo struju
svaki drugi dan po cetiri sata, tako da smrdimo kao
cergari. Zajebavam se, imamo generator, ali je suvise
slab za bojler tako da se kupamo hladnom vodom,
odnosno ne kupamo se, sto na kraju ispada da zaista
smrdimo k'o cergari. Asfalt sam video zadnji put u
Pakistanu koji je u nasim mislima kao Las Vegas,
centar civilizacije. Sto se tice zena, zadnju sam
video u Dubaiju, tako da se uzdam u dobru memoriju,
koja je jedini spas od homoseksualizma, nastrane
bolesti koja napada usamljene humanitarne radnike
sirom Afganistana, Irana i (verovatno) Burkine Faso.
Tesi me moj kolega koji je radio u Timuru i kojem do
zadnjeg dana (POSLE SEST MESECI) nisu napravili vrata
na kuci gde je spavao, tako da o zenama nije ni imao
vremana da misli. Sto se mene tice, ja ih imam, i to
vise komada (mislio sam na vrata) !!!
Alkohol ne postoji, ali se zato jede kao u najboljim
filmovima. Imam svog kuvara, i moze se reci da uci
brzo (pasuljcina je pala vec treci dan)!
Problem sa lokalcima je u tome sto su uplaseni do
smrti. Obracaju mi se sa Ser, od cega mi se dize kosa
na glavi. Kad sam im objasnio da nisam Ser, poceli su
da me zovu Mister. Sto se tice brzog ucenja, treba
napomenuti i da su vec ukapirali sta znaci "jebi ga".
Kad prolazim pored njih, ustaju sa stolice k'o
opareni. To ne mogu da im objasnim nikako da ne treba
da rade jer je to deo njihove kulture.
S obzirom da je na ulicama totalan haos od ljudi,
riksi, kamila I bicikala, tesko je se kretati dzipom,
tako da je pre dva dana moj vozac udario dzipom jednog
biciklistu (najnormalnija pojava). Ja sam ostao u
soku, a jadni biciklista je ustao sa zemlje, otresao
prasinu, i kad je video da je u kolima jedan Haridji
(iliti stranac) uz najtopliji osmeh rekao "Hello". Sta
reci dalje...
Siromastvo je na najnizem nivou i tesko je recima
opisati kako ovi ljudi zive. U isto vreme, toliko su
gostoprimljivi da ih je nemoguce odbiti kada zele da
dodjes kod njih na rucak ili veceru (u isto vreme to
bi bila i uvreda). Pored spomenute gostoprimljivosti,
treba napomenuti i to da svaka kuca ima bar jedan
kalasnjikov koji ide u tradicionalnom kompletu sa
zoljom i par rucnih bombi (pa ti sad odbi rucak!!!).
Sto se tice kraja gde zivim (ulice ne postoje kao ni
imena istih), ja sam u kraju sa najvise dece u
komsiluku. Ima ih preko 200. Od jutra do mraka su na
ulici, igrajuci se usred kanalizacije. Neverovatno su
lepi i neverovatno prljavi. Vec su me skapirali kao
cool tipa tako da sam i dobio nadimak od njih, a to je
"very good". Cim me vide, pocnu da se deru "very good"
i trce ko ludi za dzipom. Moj cuvar Babba ih ima
(dece) sam 18 komada. Muskih 10, a zenskih 8. Juce mi
je dva sata pricao o lepoti svoje zene, a ja jadan sta
drugo nego da mu verujem!!! I onako je nikad necu moci
da vidim. Sve u svemu, ljudi smesni k'o crtani film.
Sto se tice posla, sve je OK. Vec sam poceo da
obilazim teren, a nevinost sam izgubio na cuvenoj Tora
- Bora planini (gde se krila Al Quaedda). Video sam i
rusevine kuce Osama Bin Ladena. Frajer je imao
bukvalno struju, erkondisne i sve ostalo u tri pizde
materine daleko od prve civilizacije. Inace, putovali
smo do tog sela koje se zove Pachir Wa Agam tri jebena
sata (50 km), jer put je takav da jednim delom od
nekih 10 km koristis reku umesto nepostojeceg puta.
Camel Trophy!
Sto se tice granicnog prelaza, to je tek prava
prica!!! Na granici sa Afganistanom, u policijskoj
stanici koja nema ni vrata ni prozore, u koju kad bi
smestio neku zivotinju pokret zelenih bi te sigurno
ubio zbog krsenja svih normi o tretmanu istih, sedi
baja sa bradom od pola metra, koji na moj odgovor da
idem da radim u Afganistan mi je odvratio takvim
podrigom koji nikad u zivotu nisam cuo! Valjda je to
bio nacin da mi pozeli sretan put!
Sto se tice ostalih stranaca iz drugih firmi, ima ih
oko 30 ukupno, i svi su uveliko u raznoraznim stanjima
dusevnih tegoba (od depesije pa do euforije). Kazu mi
da cu i ja biti ko oni, samo treba da se strpim.
S obzirom da se ovde ne radi petkom, cetvrtkom uvece
su lude zurke, o kojima cu vam pricati kad budem bar
pohodio jednu. Kazu da se na njima nadje i pivo, a
obicno su prisutne i sve tri zene koje rade za
internacionalne organizacije. Luda zurka sve do 21.00,
od kada pocinje policijski cas koji ovde znaci "pucaj
na sve sto se mrda".
Znajuci vasu alavost prema opijatima, najsladje sam
ostavio za kraj. Ovde se pusi najbolji hash i to od
trenutka kad napustis kancelariju pa do zore rujne.
Posto je cena jednog grama 30 phening( iliti manje od
10 dinara ), mozete misliti kakva se sreca rodila u
mom srcu. Kompletan Office pusi k'o lud, pri cemu samo
retki puse duvan. Inace, kao specijalitet kuce koristi
se hash sa osusenim skorpionom, otrovnim. Ovo nisam
niti cu probati. Ne kapiram sta se desi sa otrovom kad
se skorpion osusi? Oni tvrde da je i dalje prisutan,
samo da kad se pusi, totalno udara drugacije??! Probao
sam i cuveno ( a u isto vreme i jedino dozvoljeno )
alkoholno pice u Afganistanu koje se zove "Banghau", a
koje se pravi od kamiljeg mleka, meda, lubenice i
hasha. Nakon pola sata sam skapirao zasto se zove
"Banghau", jer sam dobio takav BENG u glavu, kakav
odavno nisam imao.
Sto se tice ostalih kulturnih dobara, ovde se pravi i
opijum (400 USD po kili), ali to je vec nesto sto je
vezano za mafiju koja je ovde veoma zajebana. Polja
maka se protezu na kilometre, i UN pokusava da spreci
sve ovo dajuci lovu seljacima da odbiju da sade mak za
mafiju. Rezultat ove briljantne kampanje je bio
cetvoro mrtvih radnika UN-a, i to samo za opomenu (ovo
se desilo prekljuce, by the way), jer da su hteli
mogli su ih poubijati sve na kamari.
Eto, toliko od mene za sad. Pojedite jedan svinjski
odrezak za moju dusu!!!
Puno pozdrava (Mirra Bahni),
Mister "Very Good" Branko

Dragi moji,

Da nastavim sa pricama iz Nepricave! U ovih par dana
doziveh prosvetljenje vezano za razlicite stvari koje
su deo Afghanistana I Afghan kulture, a koje se
direktno ticu mog bivstvovanja u istom. Vi koji me
dobro poznajete, znate koliko lose stojim sa jebenom
piletinom. Ovde je ona na repertoaru bar jednom
dnevno, za rucak ili veceru. Znajuci sta me ceka,
psiholoski sam se pripremio na ovu jezivu cinjenicu,
ali danas sam dosao i do nekih saznanja na koja nisam
bio spreman! Elem, s obzirom da je danas pala prva
kisa posle dobrih sedam meseci (sto je lokalno
stanovnistvo proslavilo visestrukim klanjanjem u svim
dzamijama zahvaljujuci Allahu na velikodusnosti), iz
onih ranije pomenutih otvorenih kanalizacija isplovise
sva govna israna u poslednjih dve nedelje sto je
celokupnom ugodjaju dalo posebnu draz. Klinci sretni
sto se nivo vode podigao dobrih 25 cm ceo dan nisu
izlazili iz kanala veselo se brckajuci, a ja shvatih
tuznu i surovu istinu da isti ti kanali sluze kao
sjajan izvor hrane kokoskama i patkama. Mislim da cu
postati vegetarijanac!!!
Onda saznah i to da ceo Jalalabad bruji o tome da sam
neka vrsta "ex specijalca" koji je na ko zna kakvoj
tajnoj misiji. Ovo "ceo Jalalabad" nije zezanje jer
ovde se vesti sire kao kuga, i zamenjuju nepostojanje
televizije i radija. Jedini problem je u tome sto za
dva dana u Mazar-I-Sharrif ima da stigne prica da
Collin Powel licno sljaka za Intersos, kao sto se
najcesce desava kod pokvarenih telefona. Kako je do
svega doslo? Cim su me prvi put videli, impresionirani
mojom visinom (za njih sam inace div), skontase u
svojim glavama da sam jebeno ozbiljan igrac. Onda je
stigao poziv od Komandira odbrane grada licno, koji je
zeleo da rucamo i upoznamo se bolje pricajuci o
tipicnim muskim stvarima (kako se bije zena kandzijom
na 150 nacina, uticaj Christian Dior-a na razvoj
dizajna burki i feredza, koje je govno najbolje za
ishranu kokosaka...), sto je bilo sasma dovoljno da
ovi ludaci povezu 1 i 1 i dobiju 3, odnosno da sam ja
ustvari otisao kod njega da bi mu objasnio "neke
stvari". Jos uvek traje moje razuveravanje da nemam
nikakve veze sa vojskom. Kad ce to skapirati, bog zna!
Insha Allah, skapiraju jedan dan.
Likovi su takvi da se ne zna da li je gore raditi sa
onima koji govore nesto engleskog, ili pak, sa onima
koji nemaju veze sa zivotom. Prvi (misleci da govore
Engleski "do jaja") nakon tri reci pocinju da klimaju
glavom misleci da su skapirali sve, pri cemu im
celokupna koncentracija i fokus obe mozdane polutke
odlazi u roku od jedne milisekunde u nepovrat. Na
kraju kad ih pitas sta treba da urade, obicno te
gledaju belo ne znajuci da li je to bilo pitanje ili
konstatacija. Druga grupa me slusa pomno verovatno
umiruci od smeha, meni, koji nogama i rukama pokusavam
da im objasnim sta mi treba, kazu mi "Yes, Mister",
okrenu se i odu na isto mesto odakle su i dosli, i ne
shvatajuci da sam im ja nesto rekao sto bi trebalo da
urade. Npr. juce smo primili Izvestaj o sigurnosnom
stanju u regionu, u kojem nam je receno da je sve OK
ali da skrenemo paznju strazarima da drze kapije
zatvorene i da svako tolko kibicuju ulicu (sigurnost,
jebi ga). Odmah nakon sto sam im rekao sta treba da
rade, oba moja strazara ostavise otvorenu kapiju i
odose da popiju caj. Kad su me videli kako bljujem
vatru na njih, skoro izvrsise samoubistvo sto su me
doveli do tog stadijuma, ubedjeni do kraja da nisu
krivi nego da je sve bilo pitanje nesporazuma
(verovatno izazvanog mojim losim engleskim i isto tako
losom pantomimom).
Juce sam isao na veceru kod jednog lokalca (vec znate
da nema odbijanja vecere i rucka), gde sam na kraju
cele seanse koja traje celih tri sata zdranja bio
ponudjen hashishom licno proizvedenim od strane
njegovog tate. Ne zeleci da se domacin uvredi, uzeh
par dimova i kroz veselo cavrljanje shvatih da se ne
radi o cistom hashishu vec o specijalitetu koji se
pusi samo kad dodju cenjeni gosti, a to je mix
hashisha i osusenog skorpiona. Umalo se ne izbljuvah
po gazdi, uz opravdanje da sledeci krug hashisha moram
preskociti zbog dijareje koja me muci zadnjih par dana
(najbolji izgovor koji mozes naci u Jalalabadu je
dijareja ili, sto je cesce za letnji period
-malarija). Na kraju veceri, ceo dogadjaj se zavrsio
pokazivanjem licnog naoruzanja koje gazda ima, gde
ocaran mojim znanjem da rasklopim kalasnjikov, on
pozele da mi ga i pokloni, gde ja uz izgovor da imam
dijareju te zbog toga ne mogu da ga uzmem ostavih
gazdu u rebusu. Zasigurno moram pronaci drugaciji
izgovor za odbijanje oruzja.
Kao sto vidite, brzo ucim, a koristim u isto vreme i
priliku da vam svoje znanje nesebicno prenesem, jer
nikad se ne zna kad mozete zaglaviti u Afghanistanu
(poslovno, turisticki...).
Puno pozdrava (Mirra Bahni),
Mister "Very Good" Branko, US NAVY SEALS

Jalalabad, 07.02.03.

Kisa pada jos uvek (drugi dan za redom), tako da je
ovde proglasen nacionalni praznik (ovo se nije desilo
zadnjih 30 godina). Kanalizacija vec preliva ulice.
Kao sto rekoh, cetvrtak je dan za zurke, a juce je
bila "ispracajna" zurka mog predhodnika Lapo-a. Ako se
secate mojih konotacija na racun seksa, onda mozete
razumeti moje ushicenje spoznajom da ce sve tri ribe
(devojke, zene, hanume...) koje rade u Jalalabadu biti
prisutne na ovoj "gala" zajebanciji. Ushicenje je
zamenjeno shokom onog trenutka kad sam shvatio da na
zurci ima cak sest riba, jer su i tri nove dosle iz
Kabula, poslovno, na par dana. Koliko je ovo bitno za
nastavak price govori cinjenica da se na stolu
pojavila svinjetina (toga ovde nema ni u snovima),
koja je skrenula paznju svih muskaraca sa riba, tako
da smo jeli k'o stoke ne mareci za lepsu polovinu. S
obzirom na policijski cas, ovde zurke krecu u 17.00
tako da se moze reci da smo svi bili mortus nakon tri
sata ubijanja turkmenstanske votke "Preferans" i
jebene svinjetine. U isto vreme svih sest zena je
napustilo party uvredjeno ovako bahatim ponasanjem
muske polovine. Kad smo kasnije dosli svesti, vec je
bilo kasno. Sve devojke su odjezdile, a mi
konstatovasmo sa zaljenjem da se blizi vreme
policijskom casu, te uz po jos jednu casu votke
zalismo tugu I napravismo fajront.
Kao sto vidite, ovde se zivot svodi na osnovne norme
animalnog (na se, u se i podase). Na se svako jutro
kad se oblacim, u se kad god postoji sansa za to, a
podase prakticno ni u snovima. Ovde ekipa pije k'o
luda, tako da sam za njih (za sada) samo obican
amater. Razloga za alcohol ima na tisucu, a najbitniji
je trenutna sigurnosna situacija koja nije ni malo
naivna.
Naime, od kako sam dosao, zabelezeno je 56 ubistava,
od kojih je slucaj od pre par dana sam stacato. Elem,
talibani su digli u vazduh autobus u Khandaharu pun
civila i pri tom ubili 18 ljudi. Kako je to relativna
stvar govori podatak da se niko u Jalalabadu nije ni
setio evakuacije, jer ovde se opasnost ne meri
kilometrima udaljenosti od zona ratnih dejstava, vec
satima putovanja do istih. Tako na primer, pre par
dana je poginulo cetvoro UN-ovih lokalaca u Khoyghani
distriktu, koji se nalazi u mojoj oblasti (Nangharar
Area). Posto su moji ljudi dan kasnije trebalo da rade
vinterizaciju u mestu svega 20 km. od mesta zlocina ja
sam ocekivao da ce UNHCR suspendovati nase aktivnosti.
Desilo se to da su moji momci sutradan ladno otisli
tamo, jer je to mesto (zaboga) punih 40 km. udaljeno
od Khoyghani-ja, sto u prevodu znaci tri sata drndanja
po najgorem "putu" koji sam ikad video u zivotu. Inace
citavo ludilo nema veze sa politikom ili religijom (o
tome nesto kasnije) nego (kako sam vec objasnio) sa
opijumom. Ceo opijumski rat pici u zonama oko Tribala,
i cini se da skoro (citaj: nikad) nece stati. Naravno,
prisustvo stranaca im je zadnja stvar koju zele, tako
da ako su slozni oko jedne stvari onda je to: ubiti s
vremena na vreme par radnika (lokalaca, naravno) UN -
a, cisto za opomenu ako se muvaju gde im nije mesto!
Sto se tice stranaca, njih obicno "samo" prebiju, vezu
za neko drvo i ostave dok ne dodje prva spasilacka
ekipa. Video sam fotku jednog naseg radnika
napravljenu tajno dok se setao jednom pijacom u
okolini Khoyghani-ja, i ostao sam nem od cuda! Na njoj
se moze videti baja koji na tezgi prodaje raketne
bacace, dok mu prvi komsa do njega valja heroin i
hashish na kilo (ali bukvalno)! Tipovi izgledaju tako
jezivo da sama pomisao na to sta bi se desilo mom
ortaku da je otkriven kako fotografise, gora je od
najgoreg horror filma. Sto se tice rata u
Afghanistanu, on se vodi na vise nivoa, npr.:
1.Religijski nivo: kao sto znate ovde zive pretezno
muslimani plemena Pashtun, ali ima i Hazara, Hindusa
Dara, Persa, Cutchia, Sikha, kao i nesto hriscana.Ni
jedni ne pricaju sa drugima, sto znaci da se najcesce
kibicuju preko nisana. Iako ih ja u vecini kapiram kao
muslimane, oni i te kako kuze razliku i koriste je kao
dobar razlog za klanje (nesto slicno kao sto oni nas
sve kuze kao hriscane, a mi se koljemo medjusobno jer
smo pravoslavci i katolici)
2. Medjuplemenski nivo: Ovde je prica vec
zapetljanija, jer postoji pun k***c raznoraznih
indijanaca, a u mom regionu najbrojniji su pripadnici
naroda Pashtun. Samo u regionu Jalalabada ima oko
desetak razlicitih plemena Pashtuna, i vecina od njih
se krljaju vec vekovima zbog razloga koji su uveliko
zaboravili. U svakom slucaju, razlog da se ovde nekom
skine glava nije preterano bitan. To je vise stvar
folklora. Sva sranja dolaze od tzv. Shura (veca
staraca), koja su jedina koja mogu da sprece
krvoprolice (ali to se nikad nije desilo do sada jer
bi to ujedno znacilo da su picke i da nemaju muda da
se bore do kraja).
3. Unutarplemenski nivo ili tzv. komsijska
prepucavanja: Ukoliko komsa zeli biti radoznao pa
proviri kroz prozor drugog dragog mu komse te vidi
njegovu hanumu bez burke, stvar se resava
kalasnjikovim gde se posledice obicno beleze
minimalnim gubicima (mrtav komsa, par mrtvih -
slucajno nastradalih kokosaka, kao i par poginulih
koza uhvacenih u unakrsnoj vatri). Deca obicno bivaju
postedjena, a hanuma obavezno silovana. U ovim
slucajevima, ukoliko vec nije kasno, Shura moze
spreciti sranje i pronaci neko resenje za obe familije
(obicno se ovo resava lovom).
4. Politicki nivo: koji mozemo podeliti na dve grupe.
Prva je politicko - religiozni i u nju spada rat
izmedju Talibana i Severne alianse, Mujahedina i
Severne alianse, a nije strano i da se Talibani i
Mujahedini s vremena na vreme pokrljaju. Drugu grupu
cine politicko - stranacki ratovi koji se vode izmedju
rojalista ili Djumbish (koji naravno, podrzavaju
kralja) i demokrata ili Dzamijat (koji zele
predsednika).
5. Medjudrzavni nivo: Ovde mislim na veoma zategnute
odnose Afghanistana i Pakistana. Elem, Pakistanci se
ovde smatraju izdajnickim p***ama iz dva razloga. Prvi
je podrzavanje talibanskog rezima (do dolaska NATO-a),
dok je drugi izdaja istog (u toku samog rata).
6. Globalni nivo: O ovome verovatno znate dovoljno
putem medija. Svakodnevno traju krljanja izmedju NATO
- a i losih momaka iz tacke cetiri. Mrtvih ima k'o u
prici.
7. Ekonomski nivo: Koji se vode izmedju ratnih
profitera koji se sada bave "ruralnom
poljoprivredom" (uzgajanje maka - opijuma) i njihovih
protivnika bliskih vladi (koji su u stvari ljubomorni
na ove prve jer nisu bili dovoljno mocni da sami
zapocnu slican biznis). Za istaci je da u ekonomskim
ratovima sve zaracene strane iz prethodnih sest grupa
(sem NATO -a) spremno uspostavljaju primirje ne bi li
se borili sa zajednickim neprijateljem, vladom, koja
satro zeli da spreci uzgoj maka. Za istaci je i to da
su maltene svi ratni profiteri koji se bave uzgajanjem
maka clanovi vlade??!
8. Duhovni nivo: mrznja prema Rusima je tolika da
ukoliko vidis jednog i odstrelis na ulici, ne ides u
zatvor, nego (uz prilozen dokaz i dva svedoka -
ocevidca) dobijas extra bodove na listi za dobijanje
stana od drzave. Odstrel je otvoren 24 sata/24 sata.
Problem je u tome sto ni jedan Rus nije lud da dodje
ovde tako da sve ostaje samo na duhovnom nivou.
Nadam se da vam je sad sve jasno!!! Ako jeste, molim
vas da objasnite i meni.
Mister "Very Good" Branko, US NAVY SEALS

Braco moja napacena,

Malo price o sportu u Afghanistanu. Najpopularniji
sport u Afghanistanu je odbojka. Iako su visoki metar
i zilet, obozavaju da igraju odbojku verovatno lececi
na taj nacin komplekse (bukvalno) nize vrednosti.
Koliko su u toku svetskih dogadjaja iz ove oblasti
govori cinjenica da su umrli od smeha kad smo im ja i
moje kolege pokusali dokazati da su Juga i Italija
tata-mate za ovu igru. S druge strane, moj novi
telohranitelj ima oko dva metra i zasigurno je najvisi
covek u distriktu kojeg su (u to sam 100 % siguran)
talibani koristili da okace satelitske antene za vreme
svog rezima. Ja zeleci da napravim fazon nazvah ga
Kareem Abdul Jabaar, a on zajedno sa ostalima me bledo
pogleda. Nikad culi!!! Onda sam im pricao o zlatu u
Ljubljani, Kici, Moki, Ciboni, Divcu, Sacramentu,
Jordanovim bravurama, Djordjevicevim tricama u zadnjim
sekundama...ali nista nisu skapirali. Napokon pomenuh
kos, rupu gde treba ubaciti loptu, a oni poskocise od
srece misleci da pricam o sportu broj dva po
popularnosti u Afghanistanu.
Nastao je u Nuristanu, zove se Bushkashi a jedina
razlika izmedju njega i kosarke je u tome sto je rupa
u zemlji, igra se na konjima, a u rupu se (verovali
ili ne) ne ubacuje lopta, nego mrtva, sveze
obezglavljena ovca. Kako to izgleda: baje se skupe,
izaberu dovoljno veliku ovcu, otfikare joj glavu, i...
vreme je za malo sportske razonode. Teren je obicna
livada u cijem centru se nalazi rupa. Prva ekipa uzme
pomenutu obezglavljenu ovcu i krene da galopira oko
livade, dok se druga (okupljena u centralnom delu
livade, oko rupe) sprema da brani tu istu rupu. U
jednom trenutku, ovi sa ovcom krenu prema centru sa
zeljom da ubace ovcu u rupu (i postignu... pa valjda
gol, jebem li ga) dok se ovi drugi trude da ih odbiju
od iste. Posle gola/kosa/hrkljusa, pozicije se
menjaju, i napadaci postaju odbrana. I tako se oni
guraju na konjima, znojavi, krvavi i (prirodno) ludi,
jedno par sati. Kad se zavrsi "utakmica", ovca, koja
je uveliko dobrano izmrcvarena od finti, zakucavanja,
dodavanja i capanja, biva pojedena u slast. Meso od
takve ovce mora da je strahovito socno i meko. Trudicu
se da ga ne probam (lekcija sa skorpionom me je
naucila pameti pa sad prvo pitam pre nego sto dodje do
faze konzumiranja).
Trece mesto po popularnosti dele fudbal i kriket.
Jos nisam video ni jedan stadion za iste, kao ni bilo
koga ko se bavi ovim sportovima. Za istaci je da je za
vreme talibana u centru Jalalabada podignut spomenik
fudbalskoj lopti koji i dan danas tu stoji, iako je u
njihovo vreme bilo zabranjeno bavljenje sportom.
Sto se tice ostalih sportova, na ceni je rvanje, koje
se obicno upraznjava po livadama u izbeglickim
kampovima (toliko su dokoni i jaki da nekako moraju da
se isprazne), dok sve ostalo nije vredno ni pomena.
Mozete misliti mene koji dolazim iz grada rukometa, a
ne mogu cak ni da se kurcim na racun Metaloplastike.
Sto se tice vaterpola na primer, mozda bi ga oni i
voleli igrati kad bi: a) imali bar jedan bazen i b)
znali da plivaju. Zivot je zaista zajeban ponekad!!!
Sto se tice saobracaja, ovo nikad nisam video u
zivotu. Na ulicama je totalan haos. Pravilo je da nema
pravila. Jedino pravilo koje se postuje je to da moras
da upalis cetiri migavca kad si na kruznom ili na
raskrsnici a zelis ici pravo. Obilazi se sa svih
strana, a umesto pravila desne ruke imaju pravilo
jaceg (ili da budem precizniji, pravilo veceg). Kako
to izgleda u praksi: ako na raskrsnici stoje kamion,
dzip, riksa i kamila, onda prvenstvo ima kamion, zatim
dzip a u zavisnosti od velicine kamile, vozac rikse ce
da se usudi da krene prvi ili da joj ustupi prednost.
Ovo pravilo ne vazi samo u slucaju da u dzipu sedi
Haridji (stranac). U tom slucaju, uz duzno postovanje
prema istom, kamion ce dati prednost dzipu.
Saobracajke su svakodnevna pojava, i s'obzirom da nisu
smrtonosne (kvalitet puta je takav da se ne moze
voziti brze od 35 km/h) ja uzivam u njima.
Poenta je u policiji koja je smesna kao Muppet Show.
Baje imaju stare cojane SMB uniforme, izgledaju gore
od srpskih trecepozivaca, a umesto oruzja imaju granu
(ne paliju nego bukvalno parce odvaljene grane) sa
kojom tuku vozace po glavi (ako ne postuju tzv.
pravila), ili (sto je cesce) po kolima. Da stvar bude
jos komplikovanija, ovde se voze kola koja su u 99%
slucajeva uvezena iz Pakistana, gde se vozi levom
stranom (i vise od pola su bez registarskih tablica).
Ovo (da se vozi levom stranom) znaci da je volan sa
desne strane. Da stvar bude maximalno zakomplikovana,
ovde (u Afghanistanu) se vozi desnom stranom, tako da
nista ne vidis nego obilazis na "instikt".
Prvi put sam se usudio da sednem za volan pre dva
dana. Zajebano do koske, braco. Od silne voznje
dobijes iscasenje vrata. By the way, prica se da cu
dobiti od UN-a jednu Toyota-u Land Cruiser sa
"normalnim volanom". Zivim za taj momenat.
Sto se tice kvaliteta puteva, treba reci i to da ceo
Afghanistan nije pokriven istim. Kad kazem da nije, to
znaci da jedini nacin da dodjes do odredjenih mesta je
da uzmes helikopter ili da koristis kamile. Jos jedna
opaska po pitanju saobracaja: najnormalnije je videti
prostrt tepih nasred puta. Ja u pocetku mislio da ga
je neko tu zaboravio te krenuh da ga zaobilazim, da
bih kasnije saznao da ga Afghani namerno prostiru
nasred puta kako bi mi, kolima prelazili preko njega i
"tresli ga od prasine".

P.S.
S' obzirom da smo pricali o saobracaju u Afghanistanu,
saljem vam ovaj mali UP DATE po pitanju istog. Elem,
danas je moj vozac opet skrljao jednog biciklistu,
samo sto je ovog puta nesrecni dobitnik poljupca haube
od prilicno velikog dzipa bio ni manje ni vise nego
policajac licno. Kad je moj vozac shvatio sta je
uradio, preblede od straha, izlete napolje da pomogne
panduru, a ovaj kad dodje sebi, izvadi svoju
policijsku granu i poce da ga marise po glavi uz salve
psovki (bar mi se ucinilo da je psovao, s'obzirom da
mu je svaka druga rec koju je izgovorio bila "Harra"
sto u prevodu znaci govno)! Moj vozac, braneci se
jednom rukom od grane koja ga je nepogresivo pogadjala
u glavu i to uvek u isto mesto, drugom rukom isceprka
iz dzepa 100 rupija (1 rupi = 1 dinar) i dade mu u
znak odstete, sto ovaj prihvati, smiri se, pogleda ka
meni, i videvsi da sam ja Haridji rece mi "Hello", sto
me ovog puta ni blizu ne dodirnu kao prvi put.
Spoznaja da sam ovde tri nedelje a vec me ovake stvari
pocinju ne dodirivati veoma me zabrinjava. Uklopiti se
u ovu ludnicu i funkcionisati "normalno" znaci biti
nenormalan. Cim dodjem u domovinu naci cu jednog
dobrog psihijatra, ispovediti mu se i dati mu sansu da
doktorira na moju temu. Ludilo, rodjaci !!!


Jalalabad, Mart 13, 2003

Asalam Aleikum, braco i sestre!

Resih da malo posvetim paznje susednoj i nesvrstanoj
drzavi poznatoj po svom demokratskom uredjenju kao i
borbi za ljudska prava svih svojih slobodoumnih
radnika, djaka i seljaka, a koja se zove Pakistan.
Proveo sam u Pakistanu par dana, pokusavajuci da
skapiram sto vise stvari oko sebe ne bih li vam preneo
svoje utiske na sto verodostojniji nacin. Cim se
predje granica Khyber, koja se nalazi u zoni cuvenog
Tribala iliti nicije zemlje, u koju ni tesko naoruzani
Ameri ne zalaze, uvidjaju se stanovite promene kako
socioloske tako i kulturoloske prirode. Allah
jednostavno kao da je digao ruke od Afghanistana, tako
da prelaskom u Pakistan odjednom pocinje da se
pojavljuje drvece, recice, trava, asfalt, ljudi koji
pricaju engleski, reklame za Pepsi, mobilni pocinje da
funkcionise (ne bas savrseno, ali, jebi ga, daj sta
das) a ponegde se nadje i po koji saobracajni znak.
Sve usvemu, civilizacija, braco i sestre.
Eh da! Da ne zaboravim; da biste prosli zonu Tribala,
obavezni ste da iznajmite oruzanu pratnju. Ja mislio
da ce mi dati nekog opakog baju, ex-specijalca koji na
dusi ima bar stotinak Rusa iz "onog rata" i bar duplo
vise Talibana iz "ovog zadnjeg", kad ono, "ne lezi
vraze". Moje obezbedjenje ne moze ni da udje u kola
bez moje pomoci jer je tezak invalid i ima oko 70
godina. Mozete zamisliti invalida bez noge koji vise
podseca na Broja 1 iz Alan Forda nego na "opakog
ratnika". Sta je - tu je, uzeh ga (i ubacih u kola), i
krenusmo putem Peshawar-a.
Na pola puta ka Peshawar-u, neko pripuca, matori
vrisnu i baci kalasnjikov meni u ruke a ja ga hrabro
dodah mom licnom "telohranitelju", koji ga bez
razmisljanja baci kroz prozor. Matori jarac poce da
place za puskom a ja objasnih vozacu da stane i vrati
se po pusku, iskocih iz kola, zalegoh u jebeni jarak,
i onda se setih da mi je obezbedjenje ostalo u kolima
i da ne moze izaci bez nase pomoci! Mozete nas
zamisliti kako izvlacimo nesretnog invalida iz kola
koji bi, by the way, trebalo da bude nase
obezbedjenje!!! Srecom, ustanovismo da je u toku
svadba i da su veseli Pashtuni pripucali od srece i
veselja sto im se drugar zeni. Ocistismo se od govana
(znate vec sta se moze naci u kanalima pored puta, i
veselo nastavismo put (s tom razlikom sto sam ovog
puta ja drzao kalasnjikov).
Sto se vise priblizavate Peshawar-u, gore pomenuta
civilizacija pocinje da podseca na "onu" civilizaciju
koju mi znamo kao civilizaciju, a ne na "onu"
civilizaciju koja nas samo u poredjenju sa
Afghanistanom podseca na "onu" prvu pomenutu
civilizaciju. Da prestanem da serem, jednom recju:
CIVILIZACIJA!!!
Ne treba zaboraviti da je Pakistan (ipak) bio engleska
kolonija, kao i da Peshawar ima blizu tri miliona
stanovnika, tako da je moje odusevljenje zamenjeno
euforijom videvsi Pizza Hot restoran u kojem sam
ostavio pozamasnu sumu rpija ubijajuci se od hrane
koju u normalnim uslovima ne bih ni pogledao. U ovim
uslovima, junk food ti dodje kao melem za dusu. Uz sve
to, dozvoljeno je i pusenje, sto celoj prici daje
dodatnu tezinu (i draz).
Nakon prijatnog okrepljenja, krenuh da zujim po gradu
ne bih li ukapirao kako ovde stvari stoje, i ono sto
sam prvo primetio bilo je to da pojedine zene nose
burke, dok druge furaju marame, pri cemu su napadno
nasminkane i poprilicno ukusno obucene. Moju konfuziju
je pojacala spoznaja da su i jedne i druge pripadnice
Pashtun plemena. Razlika je u tome sto pakistanske
Pashtunke ne jebu preterano Islam, dok su njihove
afghanistanske sestre pod totalnim uticajem istog. Ono
sto je interesantno je da se medju sobom uopste ne
vare, jer Peshawar u glavama Afghanistanaca
(pripadnika plemana Pashtun) predstavlja glavni grad
nepostojece drzave - tzv. Pashtunistana (drzave svih
Pashtuna), dok Pakistanci ne daju ni pola rupije za tu
ideju. U njihovim glavama, Afghani su necivilizovane
zaostale zivotinje koje samo prave sranja. S druge
strane Afghani ne podnose Pakistance zato sto su ih
ovi uspeli zajebati vise puta i to samo u zadnjih par
godina.
Resim ti ja da odem do neke (bolje opremljene)
laboratorije u gradu ne bih li izvrsio pregled krvne
slike i uradio testove na Hepatitis A, B, Zutu
groznicu, AIDS... Bolje opremljena laboratorija na
pakistanski nacin izgleda tako da u nju jedva mozes
uci od kojekakvih skalamerija koje sluze za
ispitivanje ko zna cega (ukoliko su jos uvek u
ispravnom stanju), tako da se vadjenje krvi radi na
ulici, ispred laboratorije, gde te baja (koji sebe
naziva doktorom) posadi na jednu stolicu slicnu onoj
koju frizeri koriste da sisaju decu u starim
frizerskim salonima. Fali samo konjiceva glava spreda
za koju se mozes uhvatiti dok te ovaj sisa (odnosno
vadi krv). Onog trenutka kad sam seo na stolicu, s
obzirom da sam stranac oko mene se okupi jedno
stotinjak ljudi ne bih li uzivalo u spektaklu pustanja
stranceve krvi. Ja krenuh da vristim, a oni da se
smeju.
Nakon toga sam saznao da sam zdrav, i da se mogu
vakcinisati protiv hepatitisa A i B. Odoh u bolnicu da
dobijem recept za vakcine, i u ordinaciji doktora
opste prakse zamalo ne padoh u nesvest. U jednoj
prostoriji velicine 5x5m nalaze se dva omala stola i
za svakim rade tri "doktora" oko kojih se gura jedno
pedeset ljudi. Ja stadoh u red (koji u stvari ne
postoji) odmah pored lezaljke na kojoj se nalazila
zena pokrivena burkom. Trebalo mi je deset minuta da
skontam da je sveze mrtva (ocigledno joj se nije
ispunila zadnja zelja da vidi doktora), sto sam
ustanovio po musicama koje su se skupljale po njoj kao
i ne bas prijatnom mirisu koji je pocela da siri oko
sebe. Prosecan pregled traje pet minuta (mozes si
misliti) i nakon guranja sa zivima i mrtvima, dodjoh
na red za pregled nakon sat - sat i po vremena. Baja
mi prepisa vakcine i ja krenuh u novu avanturu nabavke
istih.
U apoteci mi pokusase uvaliti vakcinu za hepatitis B
ubedjujuci me da ona pokriva i hepatitis A, samo sto
to ne pise na kutiji??! Ja otvorih kutiju da procitam
deklaracioni list i na njemu je jasno pisalo da je
vakcina samo za hep. B. Tip mi priznade svoju "malu
laz". Da bi ispravio "nesporazum", dade mi adresu
glavnog nabavljaca lekova u Peshawar-u. Tamo sam
naleteo na samozvanog Gosn. Doktora koji mi je
objasnio da se vakcina za hep. A daje deci 1-18 godina
ali posto ja imam 35 mogu uzeti duplu dozu (staro
medicinsko pravilo mnozenja godina starosti sa brojem
doza). Ja mu objasnih da iako sam zavrsio samo srednju
medicinsku nisam "sisao veslo" i da znam da je vakcina
puna umrtvljenih bacila koji ako se unesu u vecoj
kolicini od propisane mogu izazvati oboljenje, a on mi
malte-ne ponudi posao zamenika generalnog direktora
(valjda zbog moje upucenosti u problematiku stecenog
imuniteta). Na kraju nisam uradio nista, tako da sam
otisao u Medjunarodni Crveni krst i narucio vakcine.
Sutradan sam se posvetio vadjenju vize za prolaz kroz
cuvenu zonu Tribala, i tamo sam imao intervju sa
Ministrom Tribalskih poslova (Minister of Tribal
Affairs). Nakon intervjua, baja mi ponudi caj sto je
bio znak da cemo pomalo i veselo cavrljati uz isti.
Tema razgovora: pravni sistem u Pakistanu. Tu mi on
objasni da Pakistan nije kao Afghanistan (zemlja
bezvlasca i anarhije), i da u Pakistanu nema ubistava
i kriminala. Cak i u cuvenom Tribalu, rece on,
kriminal je sveden na minimum, kombinacijom engleskog
pravnog sistema i lokalnih obicaja. Kako to izgleda u
praksi: npr. ukoliko se dva Pakistanca posvadjaju, oni
ce dzentlmenski odloziti oruzje i pobosti se nozevima.
Ukoliko jedan Pakistanac zapuca na drugog i promasi
gs, lokalna Shura ce izaci na teren da izvrsi
"uvidjaj" koji se sastoji od brojanja caura koje je
ovaj ispalio. Broj caura se pomnozi sa 1600 rupija
(zasto bas 1600 - jebem li ga???) i dobije se svota
koju okrivljeni mora da isplati ostecenoj strani. U
isto vreme optuzeni i njegova porodica bivaju
protereni iz sela a njihova celokupna imovina se
dodeljuje ostecenom (kako je to samo humano)!!! Ako
ovaj slucajno ubije ostecenog, u tom slucaju Shura
zapali njegovu kucu sve zajedno sa njim i njegovom
porodicom u njoj (vrhunac pravne drzave). Uz prijatno
caskanje stize i viza, te uz napomenu od strane
ministra da ne zaboravim da sutradan pokupim
obezbedjenje (sigurnost pre svega!!!) pre puta nazad u
Afghanistan, ja napustih kancelariju.
Pravi razlog mog dolaska u Pakistan je bio sastanak sa
par arhitekata koji su trebali da mi daju nacrte za
skolu i kliniku koje gradimo u Jalalabadu. Ja baji o
"tankom" budzetu, a on meni o humanizmu i renesansi,
uticaju Aleksandra Makedonskog na arhitekturu istocnog
Afghanistana i bitnom momentu uklapanja resenja
dizajna skole sa samim prirodnim okruzenjem uz
postovanje osnova tradicionalne arhitekture. Ja mu
otvoreno rekoh da sere i uzeh olovku te mu objasnih
da skola treba da ima cetiri zida, pokrivena krovom
ispod kojeg se nalaze ucionice, kancelarije i po
mogucnosti klonja. On se slozi sa mnom, i sastanak se
zavrsi potpisivanjem ugovora sa cifrom dva puta nizom
od pocetne. Jednostavno, moras stalno da se cenkas. Na
kraju sam morao da trpim jadikovke mojih kolega koje
su se zalile na uslove rada u Pakistanu (hrana u
restoranima je ocajna, testo za pizzu predebelo,
internet prespor, ponekad su bez struje i gasa...), na
koje ne odgovorih, nego spakovah kofere i brze bolje
se uputih svojoj kucici u Jalalabad. Usput pokupih
obezbedjenje koje je ovog puta bilo u vidu
petnaestogodisnjeg balavca kojem je to bio prvi put da
ide kroz Tribal, te je bio vidno uplasen. Odmah mu
iskusno oteh kalasnjikov, i nakon sat i po vremena
klackanja udjosmo u Afghanistan bez licnih gubitaka.
Eto, tako je izgledala moja pakistanska avantura.

Mister "Very Good" Branko, US NAVY SEALS

Dragi moji,

Kao sto sam vec obecao, danas cemo posvetiti paznju
stepenu zastupljenosti higijene u Afghanistanu. Za
pocetak, da bi vam bolje ilustrovao ulogu higijene u
svakodnevnici prosecnog Afghana, ispricacu vam malu
anegdotu koja se odigrala pre dve nedelje.
Elem, zeleci da posvetimo malo vise paznje upotrebi
WC-a (s obzirom da u okviru rekonstrukcije kuca je
ukljucena i izgradnja istih), resismo da osnujemo tim
koji bi trebalo da obilazi nase korisnike i da im
objasni cemu isti i sluze (verovali ili ne, ovde je WC
veoma retka pojava, i ljudi mnogo draze upraznjavaju
"praznjenje na livadu", cak i u samom centru grada).
Da bismo pokrenuli celu akciju, dadosmo oglas u novine
i cekajuci da nam pristignu prve biografije ne bi li
izabrali par kandidata i uradili sa njima intervjue.
Za vreme prvog intervjua, moj program menadzer je
zeleo da cuje misljenje kandidata o vaznosti upotrebe
WC-a, kao i o ulozi higijene uopste, gde ga je
prevodilac bledo pogledao i upitao (citiram): "A sta
je to higijena?". S obzirom da su ljudi koji govore
engleski u ovom delu sveta retki, i najcesce dolaze iz
visih slojeva drustva, mozete misliti sta o higijeni
misle prosecni (uglavnom neskolovani Afghani). Da bih
vam olaksao posao, recicu vam da oni umesto da koriste
WC-e (poljske, naravno) za vrsenje nuzde, uglavnom ih
koriste za skladiste za drva ili kao ostavu (supu).
Kada ovoj prici dodamo nepostojanje zatvorene
kanalizacije, dolazimo do porazavajucih zakljucaka.
Mortalitet novorodjene dece je izuzetno visok i iznosi
174 dece na svakih 1000 rodjenih. Raznorazne bolestine
su prisutne svuda i uvek i to od najobicnijih crevnih
infekcija od kojih pate bukvalno svi internacionalci
od prvog dana dolaska na tle Afghanistana, pa do Dengy
malarije i tifusa.
Kako izgleda prosecna crevna infekcija? S obzirom da
se hranimo hranom kupljenom na lokalnoj pijaci, i
pored najozbiljnijih mera predostroznosti nemoguce je
izbeci crevnu infekciju.
Kompletno svu hranu koju kupujemo obavezno ispiramo
flasiranom (kupovnom) vodom sa dodatkom dezinfekcione
tecnosti za povrce i voce i nakon svega toga, dan
prosecnog humanitarnog radnika zapocinje ostrim bolom
u stomaku (slicnim onim kad progutas noz) i trcanjem u
WC. Nakon obavljanja krajnje intimnih operacija u WC -
u, mirni ste 24 sata, odnosno do sledeceg jutra.
Meso se kupuje u improvizovanim mesarama koje nemaju
nista sto bi zastitilo meso od spoljnih uticaja
(prasina, muve...) a o frizideru da i ne razmisljate,
tako da je najbolje kupovati ga rano ujutru, kad se
zivotinje kolju (Pashtoon-i ne koriste meso staro vise
od jednog dana). Prolazeci pored bazara mogao sam
videti na sta to isto meso lici nakon par sati
"suncanja". Obicno ima boju u spektru izmedju
ultra-marina i bordo.
Dijareja je sve ovo isto ali na kvadrat, sto znaci da
ste primorani da preselite krevet u WC jer iz njega
necete izlaziti minimum tri dana (ukoliko se
pridrzavate rigorozne dijete sto znaci tri dana na
vodi i jabukama), a ukoliko se ne pridrzavate dijete i
do sedam dana. Bol je nepodnosljiv tako da ste
primorani da lezite u krevetu i ne mrdate, jer
najmanje pomeranje izaziva strahovit bol. U tri dana
se izgubi pet do sedam kilograma sto je jedina dobra
strana cele price, s obzirom da se ovde gojimo kao
svinje, zbog ubitacno pasivnog dnevnog tempa
kancelarija - kuca. Malo dijareje mu dodje kao fina i
prikladna turbo - dijeta.
Malarija je vec jebenija varijanta s obzirom da lekovi
koji sluze kao preventiva su prave bombe za jetru,
tako da ih niko ne upotrebljava, verujuci u Allaha i
njegovu milosrdnost da ne izabere bas njega da fasuje
malariju. Ovde u J-BAD-u je prisutna klasicna malarija
koja te zakuca za krevet nedelju dana pri cemu je
bitno da ne izgubis tecnost iz organizma i da se
pridrzavas kure date od strane lokalnih doktora koji
su za malariju pravi majstori za razliku od evropske
sabrace.
Dengy Malarija je prisutna na severu zemlje (hvala ti
Boze) i nije zabelezen ni jedan slucaj iste ovde na
istoku. Dengy je cerebralna malarija koja (kao sto i
sama rec kaze) napada mozak i izaziva visoku
temperaturu. Kao rezultat bolesti (u najgorim
slucajevima) dolazi do smrti ili trajnog ostecenja
mozga. U najboljim slucajevima, dozivecete najgorih
dve nedelje vaseg celog zivota pokusavajuci da skinete
visoku temperaturu u periodima izmedju dva sranja ili
povracanja. Za razliku od "obicne" malarije koju
prenose "obicni" komarci, Dengy malariju prenose
tigrasti komarci poznati po tome sto ujedaju
iskljucivo danju.
Kolera je nesto redja, i javlja se u letnjem periodu,
pri cemu je bitno ne jesti namirnice mlecnog porekla
proizvedene od strane lokalaca, kao i paziti na
upotrebu vode.
Sto se tice tifusa, vracajuci se na pricu s pocetka o
otvorenim kanalizacijama, jasno vam je da je on ovde
domaca zivotinja napadajuci narocito decu.
TBC je jos jedna domaca zivotinja, i napada uglavnom
najsiromasniji sloj koji zivi u kucama od blata punim
vlage i nedovoljno zagrejanim u zimskom periodu.
Hepatitis A, koji dolazi od prljavstine i vode
zagadjene fekalijama.
Ostala sranja su minorna (rabies, letnje temperature
koje premasuju + 50 i izazivaju strahovite
dehidratacije...) tako da vas ne bih gnjavio o tome.
Sto se tice ostalih interesantnih stvari, za istaci je
da AIDS skoro i ne postoji, sto izuzetno cudi s
obzirom da je homoseksualizam izuzetno rasprostranjen.

Mozda bi bilo blize istini ako bi rec homoseksualizam
zamenili sa recju "biseksualizam", jer je isti izazvan
nemanjem odredjene svote koja je potrebna da bi se
kupila mlada (5 000-10 000 USD u zavisnosti od statusa
mladine familije). Ako se ova cifra podeli sa
prosecnom platom ovde koja iznosi oko 50 - 100 USD,
jasno vam je da za vecinu od njih nema sanse da nadju
zenu, tako da se okrecu istom polu. Problem je u tome
sto sam ovde ocekivao bradate ljute guje, a naleteh na
masu pedera (sto overenih sto latentnih). Npr. sto se
tice samih obicaja vezanih za ovu oblast,
najnormalnije je videti dve bradate Afghancine kako se
drze za rucice dok se veselo setkaju bazarom i
cavrljaju o jacanju afghanske lokalne valute. Takodje
je najnormalnije videti iste te muskarcine kako se
setkaju unaokolo sa zadenutim cvetom za uvetom.
Po pitanju musko-zenskih odnosa, za istaci je sexualnu
revoluciju koja je u toku u svim vecim gradovima (u
koje, by the way spada i J - BAD). Naime, juce sam bio
na novogodisnjem rucku (21. mart je ovde kao kod nas
31. decembar, po persijskom kalendaru), i posle par
casica vec opevane votke "Preferans" (ovde kruzi vic
da ukoliko kupis karton Preferansa dobijes slepacki
stap "for free") momci razvezase jezike i pocese da
pricaju o sexu. Ja ostadoh u rebusu ubedjen da oni
nikad u zivotu nisu 'takli zensko, kad tamo - Sodoma i
Gomora na afghanistanski nacin.
Naime, par momaka iz InterSOS-a se vidjaju sa
devojkama, a kako to izgleda saznacete ako nastavite
da citate ovo pismo. Da bi se dvoje videli nasamo,
moraju da imaju zajednickog prijatelja sigurnog da
nece "otpevati" nikom o tome. Obicno je to prijatelj
sa strane muskarca. Randevu se desava u njegovoj kuci,
a momak i devojka mu dolaze odvojeno jedno od drugog
(jos jedna od mera predostroznosti), jer ukoliko bi ih
policija zatekla u riksi zajedno, kapirajuci da nisu
nikakav rod, nastao bi veliki problem. Tip bi
najverovatnije bio ubijen zbog prljanja aure devojke
sa kojom je delio riksu, dok bi ona bila proglasena za
kurvu, proterana iz grada i verovatno do kraja zivota
ostala bez muza. Zatim se drugar gubi iz kuce na
nekoliko sati, dok mladi zaljubljeni par pocinje svoju
intimnu zurku. Skidaju se goli i pocinju sa mazenjem
(dozvoljeno je pipanje "od struka na vise").
Ljubljenje nije dozvoljeno kao ni oralni sex (na ovo
zadnje se izuzetno gade), ali je zato dozvoljen analni
sex (zaboga, devojka nakon toga i dalje ostaje ne
deflorisana, jel' te?). Ovo zadnje me je dotuklo.
Sta sad misliti o njima? Zaista me je sramota reci,
ali npr. moj licni vozac smatra za najnormalnije da me
uhvati za ruku. Mozete zamisliti mene koji otimam ruku
od mog vozaca. Jedno je sigurno, dupe nisam prodao!

Mister "Very Good" Branko, US NAVY SEALS



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • AxeZ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 17 Apr 2003
  • Poruke: 3989
  • Gde živiš: Novi Sad, Vojvodina

Urnebes...Wink



offline
  • Pridružio: 20 Apr 2003
  • Poruke: 2091
  • Gde živiš: Novi Sad

HAhAHhAHhHahHAhAHahhaHHAhHAhHAhAHhahaHAHHahAHhAhHAhAHAhAHhaHAhAHAhAhHAhAhahaHAhaaaaaaaaaaaaa


jbg... morao sam ovako Laughing

offline
  • Max  Male
  • Super građanin
  • Marko Milic
  • MWEB - Project manager & Front-end developer /Saobracajni inzenjer
  • Pridružio: 02 Nov 2003
  • Poruke: 1363
  • Gde živiš: Beograd - Jagodina

Najzad nesto novo. lol

offline
  • Pridružio: 18 Apr 2003
  • Poruke: 8134
  • Gde živiš: U kesici gumenih bombona...

zasto sve sto je dobro i sto se uvek nasmejete bude toooooooooooooliko dugacko? Smile

offline
  • Peca  Male
  • Glavni Administrator
  • Predrag Damnjanović
  • SysAdmin i programer
  • Pridružio: 17 Apr 2003
  • Poruke: 23082
  • Gde živiš: Niš

ma ko ce ovo da cita...

offline
  • offman  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 13 Avg 2003
  • Poruke: 3524

Koja je ovo Šeherezadina noć?

offline
  • Pridružio: 03 Apr 2004
  • Poruke: 4513
  • Gde živiš: Novi Sad

Vidim da se svi cepate (cak i Drax) onda mora da je dobro. Pa cu ja samo da se cepam a mrzi me da citam.

Laughing Laughing Laughing

offline
  • AxeZ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 17 Apr 2003
  • Poruke: 3989
  • Gde živiš: Novi Sad, Vojvodina

I ja sam mislio da me mrzi da citam, medjutim kad sam poceo nisam stao dok sve nisam procitao.....Smile

offline
  • SkY  Male
  • Boondock Saint
  • Pridružio: 24 Apr 2003
  • Poruke: 1060
  • Gde živiš: Vozdovac (MyCity South Side)

Definitvno je vredelo procitati sve Wink

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 810 korisnika na forumu :: 62 registrovanih, 9 sakrivenih i 739 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., amaterSRB, amstel2, Arhiv, axa, babble, Bane san, bobeNS, brundo65, bulovic, darkstar101, djurdjija, DM1994, Dorcolac2, drdoca, Duško, Gama, Georgius, Grana, havoc995, helen1, Insan2, jaeger, kbobo, Klecaviks, Koca Popovic, Krstić, Kubovac, kybonacci, lidija2011, Lieutenant, liman2, MarKhan, milimoj, Mitogna, Mixelotti, mushroom, nenaddz, panonski mornar2, Panonsky, plavii, Raptor1, Recce, Regrut Boskica, rovac, Sale.S, saputnik plavetnila, shaja1, Sphinx, srbi, strela, stug, su27, Toni, Viceroy2, vobo, Voivoda, voja64, x9, yrraf, zlaya011, Zoran Rapajić