|
Citat:Danas smo odmileli u radnju zdrave hrane. Po istoj je lelujala ekipa gegi-vegi, izgladnelo kupujuci zemljane kolacice, napravljene bez brasna, bez secera i bez svega sto bi moglo da pokvari prirodni ukus gline iz mongolskih stepa. U vocno-povrcnom delu su se sepurile, prirodno uzgajene, lubenice velicine retardiranih jabuka, breskve napredne kao kupine i limunovi uz prilozenu lupu. Na polici za zitne proizvode smo nasli prirodno brasno egipatskih piramida, koje je izgledalo kao upravo sastrugano sa istih, pirinac odgajen pod budnim okom dalaj-lame, koji se kupa samo kisnicom, kao i zitarice, cija imena se koriste za logopedske vezbe u prisustvu strucne osobe, uz bradavicave kukuruze, obrane na jos uvek neotkrivenim zabitima planete. Kupili smo dve kile necega i dodali testenine, boje zemlje posle monsunske kise, u obliku svrdla, koje proizvode rucnim putem, pod hipnozom, svestenici tajnog, indonezijskog kulta.<br /><br />Usput smo se upoznali sa japanskim parazitima u prahu i kineskim gljivama, koje rastu samo nocu na bambusu i u slobodno vreme su afrodizijak za pande albine. Obaska su nas odusevile krpene vrece, pune ljustika oraha, kojima se hrane crvenorepi majmuni, a sluze za pranje vesa, milion puta, bez praska. Cena, prava sitnica – litar krvi i levi bubreg. Kada smo ugledali prirodni toaletni papir, shvatili smo da je vreme da napustimo zdravu i 'ajd zdravo radnju. Dok su se prirodne kese, od prirodnog papira, cepale prirodnim putem i iz njih, za nama, ispadali jos prirodniji proizvodi, vesela kasirka je, samo od naseg racuna, za dve i po kile necega i 0,089 mililitara lanenog ulja, uplacivala turisticki let u svemir i za ostatak kupovala preostale deonice Arsenala.
moji ortaci sa http://myspace.com/pandemoniumcrew
ovo treba shvatiti kao tekst koji me je  a ne kao neki (moj) stav o vegetarijanskoj ishrani... 
|
