Blog korisnika kindergirl
| to win. | |
|---|---|
| 08 Sep 2009 17:34 | Idi na vrh |
|
(klik na YT) Winning is a habit. ...to play with a head & heart. 
http://cyberpoetica.blogspot.com/ |
|
| kad.... | |
|---|---|
| 03 Sep 2009 20:01 | Idi na vrh |
| kad se sve desi i prodje....
http://www.flickr.com/photos/martabevacqua/3810918183/ http://www.flickr.com/photos/martabevacqua/3808274294/ http://www.flickr.com/photos/martabevacqua/3732355994/ http://www.flickr.com/photos/martabevacqua/3726589982/ http://www.flickr.com/photos/martabevacqua/3726587110/ blues.... sto cu zaboravit sve ovo... dosao sam da ti kazhem.... vishe nikome ne dam da rezhira moje lichne drame. zavrti ku(g)lu, zavrti svet, preokreni mesec, pushtam zmajeve.great step 4 me. |
|
| Orijent ekspres, novo priteljstvo,smejem se....bumtras | |
|---|---|
| 30 Avg 2009 14:46 | Idi na vrh |
| samoj sebi....
položila sam ispit, još jedan u nizu, manje bitan. i sad još "malo".ali mislim da će to "malo" biti malo duže. 
neko ko mi je nekad bio mnogo drag rekao mi je za Nju da mnogo liči na mene.da skoro nije upoznao nekog ko je meni tako sličan. i upoznavale smo se nekako više puta,ali sad poslednji put na književnoj večeri i od onda se kuckamo ponekad na face-u. mladja je od mene mislim tri godine. i studira isto što i ja. i zvala me je na kafu da idemo juče. e sad...the thing about me.... ja sam izuzetno zatvorena. odnosno, mogu da pomognem šta god da treba,ali to je to. a ona nije baš htela da joj pomonem. nisu joj potrebne knjige, ima ih već dovoljno, snašla se. potrebni su joj neki odgovori.ali ti odgovori se ne tiču ni teorije ni istorije knježevnosti. pre se to može svesti na one male magične/iživotne mudrosti koje sakupljamo godinama kutijice u vidu srca, malih i velikih ožiljaka, rezova na koži, mali delići noćnih mora koji nas bude kasno u noć ili insomnije koje nam ne daju da spavamo. da li sam se zabavljala sa nekim kolegom sa faxa? nisam. jednostavno ne volim momke sa ff. not my cup of tea. osim možda jednog,ali njega ne poznajem.samo mi s vremena na vreme pusti porukicu.ali ne želim da ga upoznam.mislim da bi me to baš pocepalo. da li je dosadno biti duuuugo sa nekim u vezi? otkud znam, meni nije. ali to ne znači da nije zaista.samo meni nije.meni je potrebno mnogo vremena.za sve. pre svega da nekog dobro upoznam.i da me upozna. da li je bolje imati "bum tras" ljubav ili nekog "sa kim će da ti bude lepo"? e ja sam probala i jedno i drugo i ne znam opet. znam samo da sam od "bum tras" bila povređena i da će mi trebati tri života da se oporavim. kakve su kolege sa 08 grupe? e tu sam prsla od smeha!  nesnađene, honey.nesnađene.  oni ne znaju ni koja im knjiga treba ni zašto im treba, imaju duplo manje literature od nas pa zato imaju vremena da izdaju do kraja fakulteta izdaju tri zbirke pesama. da, da oni uvek malo probiju prosek od 8godina studiranja.žao mi je, morala sam. neko takav sa 08 grupe je slomio mojoj T.srce.
i tako.hoće avanturu. da putuje u Portugaliju. i rekla mi je da je propustila rok zbog toga što je raskinula sa dečkom. i da je plakala u kaficu na "svaku pesmu". e tu je suštinska razlika. što se ja uvek "dobro" provedem.nema šanse da kažem da mi je loše zbog nečeg. sa mnom je provod uvek zagarantovan. kod desnog zvučnika. sa što glasnijom muzikom. mrak je rezervisan za mene i za blog. tako da,ne znam šta vam treba da čitate sve ove moje mrakove. valjda zato što s vremena na vreme uleti i poneki svitac.
da li treba da napomenem da sam u najvećem crnjaku davala najteže ispite? i ne, nikad nisam propustila ni jedan rok.workaholic. kad sam dečku to ispričala rekao mi je kroz smeh "pa ti si profesionalac" ...:lolz.
tako da smo baš različite. ona je otvoreno otvorena, ja sam zatvoreno zatvorena. to samo pokazuje kako taj moj neko ne poznaje dobro mene.a verovatno ni nju. i kako gleda pogrešno, ukalupljeno i bez distance. videćemo kako će da nam ide. sviđa mi se. njen haos, kreativnost, energija, zelena ogrlica i plave oči. i to što me je zagrlila kad smo se rastajale i što mi je rekla da joj se jako sviđam i da ćemo sledeći put duže da pričamo i da svašta ima da me pita. 
ali ne znam, da li je trebalo da imam spremne odgovore? da li neko ko je stariji tri godine od mene ima prave odgovre. šta su uopšte " pravi" odgovori? dont have it & dont want 2 have it. i love my "wrong" answers. procitala sam negde da deca kad misle pogreshno u stavri najbolje uche.istina je paradoksima. ili u "Dosijeu X": out there....":lolz. inače samo da znate da u novembru valjda ukidaju Orijetn ekspres. Ljudima više nisu potrebna spora putovanja.ili barem ne većini ljudi. tako da sam ja opet onaj prost broj. što se deli sa sobom ili sa nulom.
no, smejem se, smejem seeee, slusam bebi dol. krv sreca suze i znoj..."bum tras" .... volim lazy sunday. i ovu kišu. ponekad. 
|
|
| Usamljenost prostih brojeva | |
|---|---|
| 26 Avg 2009 13:45 | Idi na vrh |
| Odluke se donose za svega nekoliko sekundi, a ispaštaju se čitavog života... | |
| znachi da ne verujesh.... | |
|---|---|
| 20 Avg 2009 18:29 | Idi na vrh |
ne znam kad se vama desilo da ste se prvi put "zaljubili",ali meni se desilo relativno kasno.u shestom razredu. bio je dve godine stariji od mene, trenirao je basket, imao je original patike bio je lep i visok i nosio je basketashke majce bez rukava. al' bash je bio visok. u to vreme su se svi u mojoj skoli lozili na jednog drugog tipa koji je lichio na Leonarda Dikaprija i meni se chinilo nekako najsigurnije da se i ja lozhim na njega . kud svi tu i mali mujo. ali u stvari V.mi se svidjao.o da, bash.i to bash zato shto nikad nije hteo da spusti pogled kad ga gledam. drugi dechaci su bili bash tunjavi i pi*kice i uvek sam ja "pobedjivala" u igri pogleda na hodniku za vreme odmora. osim kad sam se "igrala" sa njim.dzizs, od tad je prosao dvocifren broj godina....   nikad se nismo smuvali jer se meni tog leta dopao neko ko nije iz mog grada i vec sledece godine sam potpuno izgubila interesovanje za V. i za bilo koga ko nije moj neko iz daleka. uostalom, pochela sam da slusham kkn,eyesburn, nirvanu,pearl jam & stuff i da odlazim na takva mesta gde V. nisam vidjala. on je postao komercijala. i kreten. tokom srednje shkole srela sam ga u diskoteci sa devojkom. kad su odlazili on je bio neshto ljut i uzasno,ali uzasno se ponashao prema njoj. znachi nikad, koliko god nekog da volim ne bih mogla da dopustim da se neko tako ponasha prema meni. ona je rekla neshto u fazonu "samo da uzmem jaknu",a on jo je rekao kao" mojih 10minuta vishe vredi nego ta tvoja jakna". asshole.ali je josh uvek bio dobar frajer.
zimus sam chekala bus za drugi deo grada. bila je guzhva na stanici i bash je bilo hladno, ono chekala sam 5 minuta bus i smrzle su mi se noge.a josh sam bila umorna, bio je petak i ja sam tek doshla iz bga, mislim da sam uzasno izgledala, imala sam neku kapu na glavi, bez shminke, u debelim chizmama, pokretna havarija & raspad.ali ishlo mi se to veche kod dechka i ishlo mi se odmah.i naravno bila sam stipsa, nisam htela da placam taxi. i nisam htela da dechko dodje po mene jer sam htela da budem strong & independent. i ... bila je guzhva jako velika na stanici. odjedom je u tu chitavu gungulu od ljudi uleteo neki dobar auto,mislim ja se ne razumem u automobile,ali je delovao bash dobro. otvorio je prozor i.... da, da... pitao me je da li mi treba prevoz.tek tako. i videla sam da i posle toliko vremena zna ko sam. nemam pojma kako, mislim toliko vremena je proshlo i on se bash promenio i nema u njemu vishe nicheg od onog malog basketasha sa kojim sam se merkala za vreme velikog odmora.i tako je stajao par minuta u toj masi ljudi. i samo me gledao. i ccutali smo, tj.ja sam samo jednom rekla da mi ne treba.ne znam zashto,ali stvarno sam znala da mi ne treba. u stvari znam zashto.zato shto sam chula da opasno diluje drogu u poslednje vreme. i da ima mnogo para. i mnogo devojaka. i veliki ego. i onda sam se okrenula i ushla u bus koji je nailazio.a on je josh stajao malo napred.
danas sam ishla sa dechkom da kupim picu za ruchak. mrzelo me je da spremam bilo shtaa, picu bash dugo nismo jeli.svratili smo do "maxija" da kupimo josh neke stvari koje mi trebaju.i pre nego shto smo ushli u maxi chujem choveka kako uspanicheno pricha na mob. kazhe desila se pre 5minuta pucnjava tu. dolazi i gomila pandurskih kola i hitna.sva sreca pa je hitna iza ccoshka,mislim dok ulazimo u maxi. "zamalo da budemo svedoci"-kazhe mi dechko. u jee, samo mi pucnjava fali pred ispitni rok.da me upucaju pa shta sam onda uchila ovo .... ... dechko salje poruku drugu koji je inspektor da pita da li zna sta se desilo.mora da je nesto ozbiljno jer smo jedva uspeli da prodjemo od gomile pandurskih kola koja su ispred hitne. i kazhe drug da su upucali V.u nogu.50 metara od moje kuce.5minuta pre nego sto sam ja dosla. ... ne znam da li cce da bude dobro....ipak bih volela da bude.moj dechko kazhe da je chuo svakakve priche o njemu u poslednje vreme i da je puno toga losheg uradio.ali ja bih volela da bude dobro.....
|
|
| science of sleep | |
|---|---|
| 18 Avg 2009 23:58 | Idi na vrh |
| La science des rêves
how dreams are prepared.... time travel machine.... --- Stephane: Will you marry me when you are seventy? You'd have nothing to lose. * Stéphanie: How's your head? Stephane: It's okay. It's not normal though... Stéphanie: It's never going to be. ( )
* Stephane: P. S. R. Parallel Synchronized Randomness. An interesting brain rarity and our subject for today. Two people walk in opposite directions at the same time and then they make the same decision at the same time. Then they correct it, and then they correct it, and then they correct it, and then they correct it, and then they correct it. Basically, in a mathematical world these two little guys will stay looped for the end of time. The brain is the most complex thing in the universe and it's right behind the nose. * sweet.weird. sweet. french.creative. vivid imagination. like,like, like.
|
|
| She could have... | |
|---|---|
| 17 Avg 2009 10:20 | Idi na vrh |
| She could have been a poet... Or she could have been a fool.
"Pocela sam da pisem knjigu. Jbg, obecala sam sebi to jos davno. Kao, jednom cu napisati knjigu. Kao, ne mora niko nikad da kupi ni jedan primerak. Kao, samo hocu da dokazem sebi da ja to mogu. Naravno, kao nisam imala pojma kada ce se taj momenat pisanja knjige zaista i desiti. To je, zapravo, prilicno tesko. Mislim, prilicno je tesko kad ste ja. Da hocu da napisem nesto poput Da Vincijevog koda, ne bi bio problem. Veliki brat gugl - kako napisati bestseler - malo kopanja po istorijskim i geografskim podacima - smuti & prospi radnja i likovi - eto bestselera. Ali ne. Ja hocu istinitu i iskrenu pricu. Ja hocu da kopam po sebi i napisem sve sto sam osetila u toku poslednje decenije. Pogadjate, u pitanju ce biti ljubavna prica. A izbacivanje toga iz sebe je kao da morate da otvorite rupu u kojoj su sakriveni svi vasi najstrasniji demoni i da se suocite sa njima. Sa svakim promasajem, svakim porazom, svakom nepravdom koju ste ikada doziveli, svim padovima, da ponovo prezivite svaki put kad ste bili povredjeni. Ukratko, sve ono sto ste jako, jako davno pokopali, sad treba ponovo da izadje na povrsinu. I nemate pojma kako cete preziveti sve to. I nemate pojma koliko ce to trajati. I u kakvo ce vas stanje dovesti. Jer, ti demoni nece samo nestati onog trenutka kad zavrsite knjigu i zatvorite rupu. Delovi njih ce ostati na povrsini dok se ne suocite sa njima. A da ste hteli da se suocavate sa njima, ne biste ih uopste gurali u rupu, zar ne? Ok, sad zvucim kao sizofrenicar. Nece to biti neka spanska serija - Koeljo frizerska literatura - pateticni romani na trafici za 200 dinara ljubavna prica. U stvari, nisam sigurna da ce to uopste biti ljubavna prica. Mislim, da, bice price o emocijama, o onom osecanju vecne pripadnosti nekome, znate ona najveca ljubav na svetu koju smo jednom svi doziveli, ona za koju smo mogli da ubijemo nekoga ili da damo sopstveni zivot bez razmisljanja. Ona za koju svako od nas misli da je niko nikad nije doziveo tako i toliko jako, jer ne moguce da jos necije srce na svetu moze da podnese toliki intenzitet ljubavi. Ona za koju svako od nas misli da je bas njegova posebna i jedina i magicna i najveca na svetu. E pa nije. Sve su ljubavi iste. Svi smo kroz to prosli. I naravno, to je ona ljubav koja se zavrsila tragicno, posle koje smo mislili da ce srce jednostavno prestati da nam kuca, jer nemoguce da kuca kad je toliko polomljeno, ona posle koje smo mesecima odbijali da jedemo, ona posle koje smo lezali u krevetu drzecu ruke obavijene oko sebe da se ne bismo raspali, ona posle koje smo morali da podsecamo sebe da disemo, jer se to cinilo potpuno nebitno u odnosu na bol koji smo osecali, ona posle koje smo bili razocarani u zivot i kosmicku pravdu, ona posle koje smo bili razoreni u komadice i svi ti komadici su bili toliko krhki i lomljivi da smo se gusili u suzama svako jutro kad bi smo videli da je sunce ponovo izaslo. Jer kako sunce moze da sija posle svega, posle tolikog gubitka, trebalo bi cela galaksija da se raspadne, zar je nije samo jacina nase ljubavi drzala na jednom mestu? Jbg, sve velike ljubavi se zavrsavaju tako. Ne znam zasto. Niko nikad ne ostane do kraja zivota sa onim koga je voleo najvise na svetu. I mojne sad vi ozenjeni i udate da mi pricate kako ste bas vi u braku sa tako nekim koga ste voleli i volite i volecete najvise na svetu. Jok. Niste. Tog nekog ste zavoleli kad je prosao bol, kad ste, ni sami ne znate kako, poceli da se sastavljate, i osetili da ste (ni ovo ne znate kako) spremni da nastavite dalje. Sa nekim rupama u sebi, ali ipak spremni. I tog nekog volite mnogo, beskrajno mnogo, ali nikada toliko ludo i toliko jako i toliko bezgranicno kao onog prvog. Onog ko vam je slomio srce. Jbg, mozda to ima veze i sa odrastanjem. Dakle, ne znam da li ce to biti ljubavna prica. Mozda ce je neko doziveti tako. Ja nisam sigurna. Pretpostavljam da ce me sada biti manje na blogu, nisam sigurna da cu imati toliko reci u sebi, i za knjigu i za blog, a nisam sigurna ni da necu upasti u neku vrstu depresije u toku suocavanja sa svim onim sa cim ne zelim bas da se suocim. Anyway, knjiga ce imati 4 dela: pocetak, ona (prica iz njenog ugla), on (prica iz njegovog ugla) i kraj. Niko u knjizi nece imati ime, bice ona, on, njene drugarice, njeni drugovi i tako to, i niko u knjizi nece imati godine. Mada ce godine verovatno moci da se naslute. Kacicu vam neke delove knjige da bacite pogled, trebace mi saveti, konstruktivne kritike i tako to. Eto... Do sledeceg citanja, pozzzzz od blogerke sa ambicijama da postane romanopisac (: " http://sitnica.mojblog.rs/ srce moje malo... |
|
| o Danima... | |
|---|---|
| 15 Avg 2009 00:10 | Idi na vrh |
| Rekom plove nedosanjani snovi
vetrova koji duvaju negde izmedju Istoka i Zapada. Na dnu se talože neizgovorene reči svih jezika sveta. Vodom plivaju male istine izrečene nemuštim jezikom riba. Kad stignem do ušća znaću da li sam bila u pravu. |
|
| Hoću... | |
|---|---|
| 11 Avg 2009 18:36 | Idi na vrh |
| ...mnogo...
bash to shto i dinna. i josh mnogo shto shta.
|
|
| izmedju | |
|---|---|
| 08 Avg 2009 19:35 | Idi na vrh |
| Kad san leptira izazove crne rupe u predelu izmedju srca i stomaka....
"Ako se nikad nismo voljeli onda je uzalud ovo bijelo jutro na mom licu, ova kisa u prvoj slici budjenja i pjesma koja ostaje u srcu zauvijek. Ako se nikada nismo voljeli onda je cudno to zbivanje zivota u magli i sjenama dana prevarenih, ali ja vjerujem tebi i kad ne postojis i kad te nema u knjigama kad se u tvojim umornim ocima stisaju bitke i sve postane zaborav. I kad ti vjerujem, onda znam da ono sto smo zivjeli jedino ljubav moze znaciti..." Zeljko Krznaric Od koje smo nježnosti čvrsti... :'( |
|
