Blog korisnika kindergirl
| on the Edge... | |
|---|---|
| 12 Maj 2009 22:52 | Idi na vrh |
| "Throw your dreams into space like a kite,
and you do not know what it will bring back, a new life, a new friend, a new love, a new country." Anais Nin |
|
| Klasika... | |
|---|---|
| 10 Maj 2009 12:12 | Idi na vrh |
|
|
| kad... | |
|---|---|
| 01 Maj 2009 22:35 | Idi na vrh |
| Kad znash da neke stvari jednostavno nikad nece biti ok, ali ipak ti je puno srce ljubavi....toliko puno da ti dodje da vrisnesh ili skochish ili zaplachesh....
onda se samo smeshish. sa razlogom. happy 2Day.
|
|
| I nešto kao sećanje | |
|---|---|
| 25 Apr 2009 16:08 | Idi na vrh |
| "Ako pomakneš usne umiriće se more.
Rasklopiće se školjke I zauvek pevati ribama. Sidji u moj san S nogama od svetlosti I hodom koji se pretvara u bulku, U vodu I nešto kao sećanje. Tražio sam u srpskom govoru reč koja liči na tvoje oko. Ponavljao sam je tiho u sutonu U travi Malim mravima. Oprosti,bio sam smešan kao pre sto godina. Reč je u početku bila nalik, Pa je izgubila smisao. Ako je okreneš: U jedne prazne grudi useliće se zvono. (Da li si čula brujanje u polju Koje je pretvorilo svet u kišu?) Malo sam slab. Učini mi se: ptice su iz tvog porekla, A moje su ruke tek iz roda mesečine. Ako pomakneš usne: Školjke ce zauvek pevati. Ribe će tihim klizanjem obeležiti srce U dubini. Ako zatvoriš oči ugasiće se svetlost. (Zamisli: vetar se skamenio. Ja sam udahnuo stenu.)" Stevan Raichkovicc taged in this note. |
|
| in the perfect balance of things | |
|---|---|
| 24 Apr 2009 18:58 | Idi na vrh |
| "The white stones were mountains, then they went traveling.
The pink stones also were part of a mountain before the glacier’s tongue gathered them up. Now they lie resting under the waves. The green stones are lovelier than the blue stones, I thought for a little while, then I changed my mind. Stones born of the sediments tell what ooze floated down the outwash once. Stones born of the fire have red stars inside their bodies, and seams of white quartz. Also I admire the heft, and the circularities as they lie without wrist or ankles just under the water. Also I imagine how they lie quietly all night under the moon and whatever passes overhead–say, the floating lily of the night-heron.It is apparent also how they lie relaxed under the sun’s golden ladders. Each one is a slow-wheeler. Each one is a tiny church, locked up tight. Each one is perfect–but none of them is ready quite yet to come to the garden, to raise corn or the bulb of the iris. If I lived inland I would want to take one or two home with me just to look at in that long life of dust and grass, but I hope I wouldn’t. I hope I wouldn’t take even one like a see from the sunflower’s face, like and ant’s white egg from the warm nursery under the hill. I hope I would leave them, in the perfect balance of things,in the clear body of the sea." – Mary Oliver http://intrepiddreamer.wordpress.com/ |
|
| Otvaranja.... | |
|---|---|
| 21 Apr 2009 14:08 | Idi na vrh |
| "Kad prestajemo da budemo mladi? Da li onda kad nas prvi put uhvati išijas ili onda kad više ništa ne može da nas iznenadi?
... -Plaši me bol, normalno.Znam da je ovo proces i da će da traje i da će sve vreme da bude bolno:Plaši me ono što ćemo iskopati i sve ono što treba da osetim dok ne stignem tamo, ma gde stigle. Plaši me da ću odustati na pola puta.Plaši me da ću možda i izdržati sve to i da ću onda da dodjem na neko mesto koje nije bilo vredno tolikokog traganja i tolikog bola.Plaši me sve što može da izgamiže u međuvremenu. ..Možda je problem u tome-rekoh-što sam sad odlučila da napišem roman.Možda su moja očekivanja od same sebe prevelika, ko će znati.Možda je priča idealan žanr za mene.Otklopiš taj poklopac sasvim malo, na par dana, pročeprkaš po sebi, napišeš priču i brzo ponovo zatvoriš, pre nego što svi demoni uspeju da izađu odatle.Otvoriš, napišeš, zatvoriš.I tako mnogo puta.A sada, odjednom, roman. To znači da taj poklopac, taj šaht,mora stalno da bude otvoren.Mesecima i mesecima.I ja moram da živim pored njega, da sedim na rubu te provalije, da gledam nadole i osećam kako mi se noge klate nad tim bezdanom.Da osećam mesecima taj smrad koji će da prokulja.I zato ništa ne pišem već dve, tri godine. (...) .......reinkarnacija Ernesta Hemingveja rođena samo da bi njega zabavila i zapričala ga kao Aska svoga vuka, što mi je neko vreme polazilo za rukom.Ali samo neko vreme.Vukovi su tu da bi vas pojeli, to je barem jasna stvar, a ne da bi sa vama pekli krofne do kraja života i držali vam pletivo dok motate klupče. 
...pitanje za milion dolara:zašto meni taj pogled i dalje nešto znači iako mi je njegova artificijelnost jasna već više od decenije.Ima li načina da ikad stvarno prebolimo stare ljubavi? ...način na koji me on oseća uvek kraj sebe... Mislila sam da zrelost izgleda drugačije.Da prestaje strah.Da prestaje kolebanje.Da neodlučnost ustupa mesto apsolutnom vladanju situacijom.Mislila sam da se nekako prirodno i bezbolno uspostavlja poredak stvari u kome se tačno zna na koji način se odnosimo prema svakom delu svog tela i prema svakoj svojoj misli.Ali od svega toga nema ništa.Promenilo se jedino to što svi od vas očekuju mnogo.I niko vam ništa ne otpisuje na mladost. .... Uzdam se u to da ću umreti pre nego što uopšte shvatim da umirem. ... Uzdam se u sposobnost samozavaravanja. ... Uzdam se u to da mi nije prvi put da se ovako osećam. ... Beba je na neki čudan način mudra.Iako nema nikakvo životno iskustvo, čini se kao da ima u sebi neko znanje predaka.Beba kaže:"Svi moraju da naprave svoje greškeTi ne možeš da me zaštitiš od toga..........." Volela bih da ova beba ne pati zbog ljudi koji to ne zaslužuju.Da voli sebe.Da bude dobra pre svega prema sebi,a tek onda prema drugima.Da bude vesela.......... Beba će vremenom postati pomalo ohola devojka, lepa, samouverena, narcisoidna, biće visoka i imaće dugu, crnu kosu.U stvari, bojim se da će da bude čak i pomalo površna.Ljudi će je voleti,a ona će to prihvatiti kao potpuno prirodnu stvar.Smatraće da joj sve to pripada. 
Pomislila sam:zašto čovek ne bi smeo jednom da odluči da ćuti?Zašto je toliko neobično? Milioni tona mraka,daljine, implozija i crnih rupa spuštalo se kroz mene... Kod vas je taj motiv ostavljanja veoma jak.Kao da stalno imate strah da ćete biti ostavljeni.... Možda je i vaša igra u tome da strah od ostavljanja kompenzujete ostavljanjem drugih ljudi. ostaviti sve i živeti na planini.Ostaviti sve i živeti u grehu, negde gde je toplo i gde je vetar blag.Promeniti život iz korena, uzeti novo ime i živeti na nekom drugom kontinentu.Ostaviti sebe.Sebe, pre svega.... -Da- nasmeja se ona-osim kad plačete.Zašto se smešite kad pričate o teškim stvarima. ... -Vi,dakle,možete da podnesete tuđu slabost.Znate kako se treba ponašati sa ljudima čak i kad im je najteže.Zašto isto tako ne možete da podnesete svoju slabost?Zašto vas ona ljuti? ... -Ako bih vas pitala pod kakvom zvezdom ste rođeni, šta biste mi odgovorili? -Ja sam rođena pod Mesecom. -A kakav je Mesec? -Melanholičan. "Eto vidiš", poručivao mi je njen pogled, "tebi nema leka.Ti si rođena takva." ... Može se uskoro dogoditi da dođe starost i da u nekom momentu, svakako prekasnom da bilo šta promenim, ustanovim da sam sve uradila pogrešno.Ovo dalje pretpostavlja barem nekoliko stvari.Pre svega, da postoji ispravan i pogrešan način.Zatim, da mi odlučujemo o tome koji od ta dva načina će dobiti oblik koji se zove naš život.I još dalje, pretpostavlja da postoji isključivost na relaciji dobar-loš način.A možda je svaki od načina pomalo i dobar i loš?...Ponekad znate da je vaš život zaista vaš život, i čini vam se da mu pripadate.Ponekad, međutim jasno znate da je on samo jedan od vaših mogućih života.I svi ovi drugi životi vas peku kao tek narasli plikovi. -Da li ti to pokušavaš da mi kažeš-upitah ga-da imam izvesnu obavezu prema tim drugim životima u koje nikad do sad nisam provirila? ... Sećaš se kako je letnji raspust trajao beskrajno kad smo bili deca....? ... Legla sam na leđa i plutala po vodi, zamišljajući da plutam po kosmosu.Uši su mi se ispunile vodom i čula sam neki daleki, neodređeni šum koji je u mojoj mašti,mogao lako da postane šum vasione..Kosmos me je ljuljuškao.Zvezde su se primicale i ponovo udaljavale.Bila sam sama, užasnuta i srećna.Osećala sam da ću ovako plutati večno jer su šanse da me neko pronađe u tolikom prostranstvu minimalne.A nisam ni znala da li to zaista želim.Osećala sam večnost svuda oko sebe." Jelena Lengold, "Baltimor". * http://www.mycity.rs/Blog/PsihoTerapija.html http://www.mycity.rs/Blog/Dzepovi-puni-kamenja.html |
|
| Božanstveni Bezbožnici | |
|---|---|
| 15 Apr 2009 22:05 | Idi na vrh |
| Danse macabre
"A u toj istoj Irskoj, poslednjoj zemlji koja gleda kako se dan gasi, gde tmaste magle i ljubičaste tmine često moreplovcima zaklanjuju vidik, a sjaktave zvezde se u ponoć strmoglavljuju u ćutljivo, mračno more, rođen je jedan od najvećih literata koje je čovečanstvo ikad imalo.Džejms Džojs.Iako grad njegovog rođenja nije Dablin,već Retgar, Dablin će biti za njega večiti lavirint i kome se sve i svi sjedinjuju i duhovno i polno opšte, živi i mrtvi,ogledalo kao savršena camera obscura lovi i bogove i demone što lutaju izlokanim ulicama u kišna popodneva.Džojs će napuštati Dablin,ali Dablin nikad neće napustiti njega.... Džojs je čitao i proučavao svetsku kulturnu baštinu neumorno.Zapaljenje dužice koje je dobio,dovelo ga je do ivice slepila,ali zaroniti tako duboko u istinu sveta,suštinu iluzije koju obično nazivamo životom, ne može se učiniti nekažnjeno.Džojs je znao dvanaest jezika(...),a čitav će život živeti na ivici bede, iako će se njegova dela kasnije prevoditi na japanski i urdu.Ali, to će se dogoditi tek posle njegove smrti.Smrt prašta veličinu samo mrtvima. ... Uliks je moderna verzija Odiseja, koja je i orgija i danse macabre i delirijum tremens, sve ono što je bio Džojsov život.Ovo delo, kao i nekoliko najvećih knjiga ljudske istorije, korespondira i sa Bogom koji je udaljen od nas, ali i sa Bogom u nama, sa Biblijom,Talmudom i Kabalom, dokazima da je Bog nekad bio na Zemlji i da smo govorili sa njim.I da on od nas nije okrenuo glavu.Džojsovo delo dokaz je da je tačan Pavićev postulat da se večnost, zapravo, nalazi iza nas.I da čovek nije pali anđeo "koji se seća Boga", već da svi mi tek treba da se rodimo i da je pokušaj tog pravog rođenja svrha našeg bitisanja ovde. ... Džojs je učinio ono što treba da bude zadatak svakoga od nas, uprkos svemu, stvorio je iznova sopstveni svet." * Omaž Opsednutoj Vedrini " Jedni su noći drugi zvezde Svaka noć zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noći se zatim među sobom podele Jedne budu zvezde Druge ostanu noći Opet svaka zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noć poslednja bude i zvezda i noć Sama sebe zapali Sama oko sebe crnu igru odigra." (V.P) "Liciderska gorčina beline Beča...Bio je mlad, lutao je od čoveka do čoveka, znači od poraza do poraza...poslednji nas ljudski poraz čeka u ogledalu, ali Popa će to saznati kasnije.... To je zato što je Popa naš prvi pesnik koji je više verovao u intuiciju jezika nego u sopstvenu.Tugu koja provejava iz njegovih stihova i metafizičku jezu koja povremeno savlada i nas i pesnika, kontroliše u njegovoj poeziji ritam." * Nebo u uskim ulicama "Mi ne znamo odakle dolazimo i zašto smo ovde poslati, kao ni to da li je ova planeta vrsta zatvora ili čistilišta u kome se sad nalazimo.No, duboko ispod pokorice jave i sna, kad prsnu sumnjive koordinate realnog, svako od nas nosi sećanje na doba kad smo bili drugo,a jedan par rebara nam nedostaje, boli nas u hipnotičkom snu.Ta praznina, taj bolni hijatus žulja, jer kao da je to mesto gde su nam nekad bila krila. ... Ko želi da svetu obznani sopstvene duševne kardiograme? Bio je to Franc Kafka.... Kao Jevrejin, Kafka nije potpuno pripadao hrišćanskom svetu.Kao indiferentni Jevrejin-,a to je zapravo bio,-ne potpuno Jevrejima.Kao čovek koji govori nemački, ne potpuno Česima.Kao Čeh,ne potpuno Austriji.Kao službenik osiguranja radnika, ne potpuno građanstvu.Kao sin građanina ne potpuno radništvu.Ali ni birou nije pripadao jer je osećao da je pisac.... Za života, Kafka je objavio samo nekoliko novela i crtica."Ne želim da štampam dokaze svoje slabosti", govorio je, " a opet i nemam snage da uništim te dokaze svoje samoće.... Jednom kad se čitava ova civilizacija nekako okonča, ko god bude šetao po prahu i pepelu ove Pompeje, istinu o svima nama neće saznavati iz iskopina, kompjuterskih softvera i komadića keramičkih posuda u kojima je nekada šumno sanjarilo cveće.Istina o ovoj civilizaciji sažeta je u jednom romanu, Procesu." odlomci iz knjige "Božanstveni Bezbožnici", Sanje Domazet |
|
| Nightmares | |
|---|---|
| 14 Apr 2009 10:25 | Idi na vrh |
in my Mind....
  
|
|
| Poznavanje Prirode i Drushtva | |
|---|---|
| 08 Apr 2009 19:35 | Idi na vrh |
| A sta jedes?
".....(E, ovo mi je jedno od gotivnijih pitanja. Ajmo malo da se podsetimo prirode & drustva iz prvog razreda osnovne skole. Koje jos sve grupe namirnica postoje pored mesa?) A ne jedes ni virsle? Ni salamu?"...... veg so what? 
|
|
| How do u fight... | |
|---|---|
| 05 Apr 2009 18:35 | Idi na vrh |
| insecure (NOT CONFIDENT)
adjective Insecure people lack confidence and are uncertain about their own abilities and about whether other people really like them. http://dictionary.cambridge.org/define.asp?key=40994&dict=CALD 
http://m0thyyku.deviantart.com/gallery/#_featured--9 * just having a bad day.... |
|
