Blog korisnika dzon snezni
| Avioni ? | |
|---|---|
| 08 Jun 2009 18:01 | Idi na vrh |
| U vezi nesrece francuskog aviona, stizale su kontradiktorne informacije.
Te grom, sudar, oluja, a sad izgleda da su otkazali neki uredjaji, meraci brzine ili tako nesto.. Strasno je sto imam neki osecaj da avio kompanije lazu, i da jako stede po pitanju bezbednosti.. U zadnjih godinu dana cini mi se da je bilo prilicno nesreca sa avionima, ajde mogu shvatiti da su neke africke kompanije tanke sa bezbednosti, ali kad pocnu padati i evropski i americki avioni.. mnogi ce reci da je avion mnogo bezbedniji od automobila, i da su nesrece redje, ali u automobilskim nesrecama mnogi i prezive, a u avionskim vrlo retko . Ja moram priznati da sam veliki panicar u vezi letenja. Valjda sam taj osecaj visine, i da si zatvoren u prostoru na visini, gde bilo sta da krene naopako, nemas velike sanse.. Nikad necu zaboraviti svoj prvi let. Bio je mali Lufthanzin avion, na relaciji BG-Frankfurt. Dobio sam mesto pored prozora, dan je bio suncan, ali se vreme pogorsavalo i ubrzo je poceo jak vetar. Ja sam mogao kroz prozor lepo da vidim krilo aviona kako se drma i trese, i prilicno sam se unervozio. Pogledam ostale putnike, vidim ljudi slusaju muziku, citaju, kuliraju. Onda sam se malo smirio... ) Za divno cudo prekookeanski let sam podnio mnogo bolje. Dobio sam mesto u sredini, nisam zverao kroz prozor, avion je bio veci, prostraniji, i cini mi se lakse je podnosio turbulencije. No opet je najlepsi deo leta bio kad se spustio na zemlju. Definitivno se nikad necu navici na avione, za godinu dve planiram malo preko Velike Bare u posetu, i hvata me panika na samu pomisao leta. Najradje bi popio kakvih tableta za spavanje, da ga lepo prespavam. |
|
| djurdjevdan | |
|---|---|
| 06 Maj 2009 08:55 | Idi na vrh |
| Danas je Djurdjevdan, jedan od najlepsih praznika.
Praznik u najlepse doba, prolece, praznik zivota, radosti.. I moj rodjendan, ali zurku ipak ne pravim.. godina se skupilo, vec blize cetrdeset.. popice se ipak bar koje pivo. Ovom prilikom cestitam svima kojima je danas slava ili rodjendan, sa zeljom da ga provedu u sreci i veselju! |
|
| Lijepe zene prolaze kroz grad/ Suncana strana ulice | |
|---|---|
| 11 Apr 2009 15:35 | Idi na vrh |
| Eh, stiglo je prolece i u Novi Sad. Sa lepim vremenom sve je ozivelo, dobilo raskosne boje i energiju, i biljke i ljudi..
A i devojke..) Zaista prosetati kroz grad, moze se videti mnogo lepih devojaka, i bar po tome smo medju prvima u svetu.. A ja cesto prolazim pored neke srednje skole, i onda me uhvati neko melanholicno raspolozenje. Bogte, pomislim, pa te devojke imaju 16, 17 godina, ja sam od njih stariji gotovo dve decenije. Strasno. Valjda to zovu krizom srednjih godina. Ja na Djurdjevdan punim 35, a to su vec ozbiljne tridesete. U stvari, vec naginju cetrdesetim..) Prolece je i pored radosti i energije koja se budi u meni, tad uvek imam hiljade nekih planova i sve bi da stignem, vreme i kada se nekako preispitujem. Zasto sam sam, gde sam to gresio u vezama, gde su one gresile, da li je moglo drugacije, i zasto se malo vise ne potrudim oko svega toga. Za sve drugo imam vremena i planova, a za to nikako. Radje cu otici s drugarom na pivo, nego da odemo u grad pa izadjemo i mozda upoznamo neku devojku. A puno je ljudi samih, ni sami ne znamo zbog cega, nekih besmislenih razloga i izgovora. A kad setam gradom u prolece, cesto mi padnu na pamet Azrini stihovi : Lijepe zene prolaze kroz grad ja na uglu stojim sasvim sam prolaze one i gledaju mene vec dugo ja ne vidjeh hrpu tako lijepe zene I ovi : Suncana strana ulice gledam lijepe djevojcice zbilja je tuzno biti sam na ovako divan suncan dan |
|
| hocu malo dosade ! | |
|---|---|
| 09 Jan 2009 22:39 | Idi na vrh |
| Bas nesto razmisljam, s ove 34 godine, koliko sam zanimljiv zivot do sad zivio. Nije da nisam. Rat, ratiste, izbeglistvo, godine borbe za najosnovniju egzistenciju, ponovno skucivanje, sankcije, bombardovanje, oce biti struje, oce biti grejanja..
Mozda bi trebao biti polaskan, sto kazu imacu sta da pricam unucima. Ali ne osecam se tako. U stvari zanimljivog zivota mi je vise na vrh glave, muka mi je od njega. Hocu malo dosade! Ima li neka dosadna zemlja na svetu, da tamo odem, bez velikih tema, i gde se nista znacajno ne desava ??! Npr. Mongolija. Gledao sam emisije o njoj. To je zemlja za mene. LJudi zive zdravim zivotom, nomadi su, cuvaju stoku. Zivio sam na selu, nije mi to odbojno. Zdrav zivot, planinski vazduh, mleko, sir, kajmak, surutka. Deca im zdrava i napredna, rumeni ko jabuke. Nema stresa. Nema jurcanja za radnim mestom i kako ga sacuvati. Nema placanja kucnih racuna, jer je kuca putujuca. Nema mobilnog, interneta, tv-a. Nema politicara, skupstine, Evropske Unije, Amerike, Rusije. Nema buke i zagadjenja. Nema drogiranih spodoba, na koje nalecem u poslednje vreme u gradu, i koje traze pare ili mobilni ( uvek ista prica : daj samo jedan poziv, hitno je.. ). Jedini bi mi bio problem klima. Sto bi Balasevic reko, u vojsci sam steko hronicnu upalu zgloba, i slab sam na minus temperature. Al valjda bi se priviko. A razmisljo sam i o Australiji. Volim zivotinje, mozda bi mogao proucavati koale. Cuo sam da oni 20 sati dnevno spavaju, a ostatak vremena klopaju i obavljaju druge telesne potrebe. Zavidim koalama, kakav zivot, kakvo izobilje dosade! Nema stresa, ni povisenog pritiska. Dremas, kad se naspavas malo klopas lisce eukaliptusa, kad se umoris od klope opet dremuckas, i tako svaki dan. Milina. Nadam se da ne mislite da sam skroz posandrco, uhvate me nocu neke gluposti. A i stvarno mi je dosta uzbudljivih, bizarnih i po zivot i zdravlje opasnih dogadjaja. Dajte malo da zivimo dosadnije zivote.. |
|
| majkl oldfild | |
|---|---|
| 04 Jan 2009 08:11 | Idi na vrh |
| Sta mislite o ovom muzicaru ?
Meni je njegova muzika, ocaravajuca, obozavam je. Spoj modernog i drevnog. Sta vam se od njega najvise dopada ? Meni Moonlight Shadow, To France, Sadow on the wall, Man in the rain.. |
|
| katanac | |
|---|---|
| 20 Nov 2008 10:17 | Idi na vrh |
| Malo tuzne vesti, koje sam jos juce cuo.. NS bioskopi, Arena i Jadran bice izgleda zakatanceni do daljneg. Sale su u ocajnom stanju, iskljuceno im je grejanje, duguju puno, preti blokada racuna..
Steta, stvarno ce biti tuga ako grad ostane bez bioskopa. Cini mi se da inace bioskopi polako gube trku, s novim tehnologijama.. Internet, DVD, sve manje se gledaju filmovi u bioskopu. Sta mislite, ima li nade za bioskope, ili polako izumiru ? |
|
| slike proslosti | |
|---|---|
| 19 Okt 2008 23:53 | Idi na vrh |
| Cudno kako se coveku urezu u secanje neke stvari, i ostanu prisutne godinama, iako mu se kasnije dogodi i nesto bitnije, i u vezi ovog bloga i strasnije, ali to prvo iskustvo se ne zaboravlja.
Moje prvo iskustvo kad sam zaista shvatio sustinu rata, nisu bile ni pogibije ni ranjavanja dragih, bliskih ljudi. To ce doci kasnije, ali ono sto je bilo pre, urezalo mi se u mozak, cak ovi kasniji ruzniji dogadjaji blede, gubim njihove detalje, ali onoga prvog ne. Kad sam te 1993 otisao u vojsku, selo u kome smo sluzili, godinu dana pre mog dolaska je bilo opljackano, i napusteno od njegovih stanovnika. Skola je pretvorena u kasarnu. Svuda su bile rusevine, jezive, prazne. Tokom jednog od beskrajnih lencarenja posle obuke, iz nekog glupog razloga, iz dosade, ni sam ne znam zbog cega, usao sam u jednu od tih napustenih, sumornih rusevina. Ono sto je nekad bilo kuca, sadrzalo je samo zidove i pod. Sve je bilo odneto i iscupano. Na sredini neceg sto je nekad bila necija soba, ipak bilo je nekih stvari- stvari koje pljackasima nisu trebale pa su ih tu nabacali, a niko ih ni kasnije nije odneo. Tu je bilo nekih pozutelih, vlaznih skolskih sveski, i dve kajdanke, mi smo to u Bosni tako zvali, sveske za muzicko vaspitanje. Nikada to necu zaboraviti, taj jezivi osecaj, prosto neki fles, blic saznanja koji ti prodje kroz glavu. Tad sam shvatio, ja sam mlad otisao u rat, ali imao sam bar srecno detinjstvo; deca iz te kuce nisu imala ni detinjstvo. Ono im je unisteno, i provodili su ga negde u suzama, daleko od svog doma. Jasno ti je sta vidis, ne moze niko da ti vise prica price o ideji, pravdi, itd, ono sto vidis je stravican dokaz brutalnosti, bezosecajnosti, neljudskosti. Deca su se mogla zvati Safet, Nemanja, Ivo- svuda je bio isti obrazac. I danas posle petnest godina, ta slika nekad dodje, kao da ne postoji gumica koja moze da je obrise. Neke strasnije blede, ali ta ne. I celo to mesto, ta jeziva, sablasna atmosfera unistenih zivota..kad smo se uvece vracali iz grada, trebalo je proci nekih stotinak metara putem pored tih sablasnih, praznih kuca, dok ne stignemo do kasarne. Kasna jesen, vetar duva kroz te kuce, pravi zvukove od kojih ti se dlacice na vratu jeze. Mi svi kao hrabri, pricamo glasno, smejemo se, a u stvari razbijamo svoj strah- macka da susne, srce da ti stane. Svestan sam ja da to ne mogu uverljivo da opisem. Jedno je pisati uz kafu, u toplom stanu, a jedno je biti tamo. To je pravi horor uzivo. Bilo je nekih momaka, o tome sam vec pisao, koji su imali psihickih problema, doziveli su neka ruzna prividjenja i glasove na strazi. Ne mislim ja da je ista od toga postojalo; jednostavno ta sablasna okolina je uticala na ljude sa slabijom psihom, koji su padali u depresiju, i onda " culi ", i " videli " nesto. Ja nisam nista od toga doziveo, ali iskreno, mozda zvuci suludo, ali laknulo mi je kad smo krenuli na liniju, i makli se od tog jezivog mesta. Onda smo isli linija- dopust kuci, vise se nismo tu ni vracali. Tesko je zaista opisati rat. I ja pre nego sto sam dozivio, gledao sam preko tv-a, i mislio sam da znam kako je to. Ali je skroz drugacije kad to osetis, kad to prodje kroz tebe. Ta tri slova, spojena u tu stravicnu rec- RAT.. ne postoji nista gore, nista uzasnije na zemljinoj kugli. Mozda je dobro da se neke slike i ne izbrisu. Tu su da podsecaju, da upozoravaju. Da mi koji znamo sta je to, ne zaboravimo. Da pricamo. Da pokusamo koliko je u nasoj moci, da razuverimo neke nove mlade usijane glave, koje bi da ravnaju neke racune. |
|
| odgovornost i rad | |
|---|---|
| 27 Sep 2008 00:17 | Idi na vrh |
| Tema nije politicka, vec je vezana za princip odgovornosti, i na to, imamo li mi gradjani prava, ikakva prava, da uticemo na to, kako se trose nase pare?
Elem, od kraja izbora u maju, do danas, a sad ce skoro oktobar, dakle skoro pet meseci, skupstina nije donela NIJEDAN zakon, ratifikovala je neke ugovore i sporazume, i to jedva. Podsetio bih da se rad skupstine i poslanika, finansira iz budzeta, dakle i iz nasih dzepova. Negde sam iscackao da je plata poslanika 105 000 din., i to bez gomile dodataka- put, ishrana, itd.. pomnozite to sa 250 poslanika, to je 26 250 000 mesecno, puta 12 meseci godisnje to je 315 000 000 dinara, ili preko CETIRI MILIONA EVRA. Toliko godisnje nas kostaju ljudi koji ne rade posao za koji su placeni, sta rade, videli smo, ne bih o tome. Znamo svi kako prolaze radnici koji ne rade svoj posao. Postoji li ikakav nacin, ikakva institucija, koja bi pozvala na odgovornost te ljude, recimo neki mehanizam da im prestane mandat, ukoliko ne rade svoj posao? LJudi, oni imaju plate poput vrhunskih strucnjaka, mnogi nista ne rade, zevaju, citaju novine, prepucavaju se i vredjaju, ne donose zakone sto im je glavna obaveza- to je zakonodavno telo, a dizu dnevnice.. Zasto cutimo, zasto se niko ne buni? Mi smo ih birali, mi ih placamo, oni zive na nas racun, a nista korisno ne rade? |
|
| zaboravljeni | |
|---|---|
| 26 Sep 2008 23:49 | Idi na vrh |
| Najnovija epidemija zutice u Knjazevcu i okolini, jos jednom je pokrenula brojna pitanja, izmedju ostalih teske i nehigijenske uslove u kojima zivi veliki broj Romske populacije. Ne samo tamo, nego u celoj Srbiji.
Gledao sam na tv-u jednu doktorku, koja kaze da ce drzati neka predavanja i dati uputstva u vezi higijene, da bi se efikasnije suprotstavilo zutici. Ali to nije resenje. Kako mogu ljudi koji zive u bedi i nemastini, u stracarama da se drze higijene, kad nemaju osnovnih uslova za zivot, nemaju vodu, struju, kanalizaciju? Pitam se zasto drzava ne osmisli neki plan, i ne pomogne Romima koji zive u Srbiji. Uvek mi je drago kad vidim romsku decicu koja nose skolske torbake i idu u skole- ali to je samo mali broj, vecina ne ide. Mali broj odraslih radi, i to slabo placene poslove, vecina ne radi. Zar se ne moze nesto uraditi da se to pocne menjati. Tolike silne kredite, donacije, cuda dobijamo, je li se moglo to uloziti da se tim ljudima pomogne, da im se izgradi ili pomogne u izgradnji stambenog prostora, ili normalnih pristojnih kuca, da im se omoguci obrazovanje, da imaju sansu za posao.. Siguran sam da vecina zeli da radi. Takva investicija bi se isplatila i drzavi. Romska populacija je mlada, ima puno mladih ljudi, i resavanje tih problema, znacilo bi i veliki talas zaposlenja, razvoja drustva.. ljudi bi se lako navikli na bolje. No cini mi se da drzava nema istinsku strategiju, osim na recima. Bar ne, jos uvek. Romi nisu ravnopravni clanovi drustva, budimo realni, oni to jesu formalno, zakonski, ali prakticno ne. Mislim da je velika nepravda i steta da se stotine hiljada ljudi pustaju da zive u bedi, losim zivotnim uslovima.. a siguran sam da moze drugacije! Mora drugacije.. |
|
| Cekajuci Godoa.. | |
|---|---|
| 28 Jul 2008 22:34 | Idi na vrh |
| Sigurno ste culi za cuvene nocne redove ispred novosadske policije.
Elem, ja sad treba da zamenim licnu i pasos, i bas sam se obradovao kad sam cuo da to mogu uraditi i u lokalnoj stanici policije, na Detelinari, u Rumenackoj ulici. Ali, radost je kratko trajala. Posto mi je blizu stan, skoknem ja rano ujutro u Rumenacku, da ne bi upao u guzvu. Tamo, na moje veliko iznenadjenje, samo deset ljudi- kakva razlika od gradskog supa. Ali! Objasnise meni ljudi da su oni sinoc dosli, i da su stavljeni na spisak. I da sup prima samo desetoro dnevno, i ako mislim sutra doci na red, najbolje mi je da uvece dodjem. Dodjem ti ja uvece, i opet izvisim- vec guzva. Ovi novi, kazu, trebo si doci u tri popodne. Oni su dosli u tri, i cekace kazu celi dan i jutro, da ih neko ne bi zeznuo i preskocio im red! Jer tu ljudi izgleda sami prave spisak, i okace ga na vrata, a jednom im je kazu neko vec skinuo, i stavio neki drugi! Dakle- ako hocu dokumenta, moracu zanociti bilo ispred lokalnog, bilo ispred gradskog supa, razlike nema. Katastrofa. Pitam se da li je u drugim gradovima tako, ili je to samo u NS? Zar se ne moze naci kakvo resenje, da zaposle vise ljudi, ili da osposobe vise sluzbi za to ? Da li bi vredelo da se ikome zalimo, MUP-u, Ombdusmanu, ikome, da ovo ponizavanje ljudi prestane, imate li kakav predlog? |
|
