|
Poslao: 11 Apr 2005 21:49
|
offline
- Pridružio: 19 Sep 2004
- Poruke: 443
- Gde živiš: tu i tamo...
|
Zamisli starimo
jednolično,
u nekom memljivom stanu...
Ništa se ne da zgužvati kao čovek.
Zamisli da sam fakir...
Samoća je vrelo ugljevlje.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 11 Apr 2005 22:08
|
offline
- Pridružio: 28 Mar 2005
- Poruke: 157
- Gde živiš: Nije vazno odakle sam sve dok znades kuda putujem
|
"Mrzim one koji mi oduzmu samocu,a ne ponude istinski svoje drustvo.'
Nice
Samoca zna biti vrlo stimulativna i konstruktivna-ako ne znamo biti sa sobom samim,kako cemo znati sa drugima?
Usamljenost je nesto drugo,a mnogo je se dala prenebregnuti razlika ta dva stanja.
Dobar izbor reci-zguzvati!Bas tako.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Apr 2005 22:17
|
offline
- Pridružio: 19 Sep 2004
- Poruke: 443
- Gde živiš: tu i tamo...
|
"Uvek ima dovoljno samoce za one koji su je dostojni" isto Nice
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Apr 2005 22:30
|
offline
- Pridružio: 28 Mar 2005
- Poruke: 157
- Gde živiš: Nije vazno odakle sam sve dok znades kuda putujem
|
"Najveca stvar na svetu jeste da znamo pripadati sebi."
Misel de Montenj
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Maj 2005 09:26
|
offline
- Pridružio: 24 Apr 2005
- Poruke: 197
|
Mlatite citatima kao zastavama.......Na kojoj ste to utakmici? Salim se, dobri su, posto meni ni jeden ne pada na pamet, samo, POZDRAV.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jun 2005 01:25
|
offline
- Pridružio: 28 Mar 2005
- Poruke: 157
- Gde živiš: Nije vazno odakle sam sve dok znades kuda putujem
|
Utakmica slova, kratke staze, a trideset takmicara...Pa jos kad se umesaju znakovi interpunkcije... 
Pozdrav!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jun 2005 22:26
|
offline
- Pridružio: 24 Apr 2005
- Poruke: 197
|
Da bih, na trenutak, izasao iz "memljivog stana" u mojoj glavi.....puštam, neka slova, na kretke staze, bitno je, samo, da su brža od samoće.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Jul 2005 22:41
|
offline
- Pridružio: 19 Sep 2004
- Poruke: 443
- Gde živiš: tu i tamo...
|
Ноћ је театар за њену неспретност.
Њу боли сва акустика туге.
Она дозвољава самоћи, игра се...
Сваки додир је бол,
сваки осећај страх...
Она говори своје речи као туђе,
мрзи своју бесмртност,
опрезност,
огромног роба у себи који учмало смрди.
Dopuna: 07 Jul 2005 23:41
Играње
Премештам по глави ту слику данима и никако да је бацим. Изгледа да су сећања моје олимпијаде на којима не освајам ловорике.
Грци су играма мерили време, ругали се боговима и бесмртности, држали да је Антропос више од човека... Данас би можда један од њих из љубоморе срушио град, сјајан, велики и бљештав као Лењинград, али сви су хероји изгинули негде пред зидовима Троје, у Термопилу, на Маратону... Данас су све Спарте нестале у корист Атина. Сви оклопници у корист лихвара сигурног погледа. Хомери су данас слепци и ништа више. Једино су чежње остале исте, гибајући међу нама и чупајући из нас оно чему се смејемо кад је истргнуто из других.
Векови су се играли скривалица и она је заборавила, даљине су говориле нејасним језицима и она их није разумела. Све што је необично код ње је у мени. Њена је улога у првом, моја у трећем чину. Наши су заплети другачији, сцена размештена, шаптачи лажу текстове, публика се мења на паузама и ја више не знам зашто је то иста прича.
Премештам ту слику по глави и не бацам је. Остају само игре у којима она по навици побеђује а ја намерно губим...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jul 2005 19:28
|
offline
- Pridružio: 19 Sep 2004
- Poruke: 443
- Gde živiš: tu i tamo...
|
Nemoj da se izvinjavas, mesto joj je ovde... Hvala!!!
|
|
|
|
|
|
