|
Ovo je tekst koji sam poslao devojci (koja me je 'muvala') kao odgovor na njeno pismo u kojem navodi da bi da bude samnom (pritom puno neiskrenosti tipa: "nisam zaljubljena u tebe..."...). Uzvratio sam OVAKO zato što je zaista MNOGO razlika izmedju nas, i mislim da nije bilo nimalo pametno ući u tu vezu..:
Kao što se vetar igra nespretno lepršavim perom, i ljudska glava nesvesno, a bolno, manipuliše emocijama koje bismo ostavili istim, doveka... Potrebna je nesnosna grmljavina da pokrene velike nade u dušama žednim za ljubavlju, i pomeri paralisanu ruku; ona daruje osobu koja te fascinira sve kraćim i bržim uzdisajima i nebeskim crvenilom što priziva na vernost... A moja je vernost uzburkana; nasilna je i neprirodna, ugušena manjkom prostora i veštačkom slobodom pokreta... Znaj da sloboda nije samoća - zato i opstajem u ovom surovom postojanju sveta. Dašak mojih mogućnosti nije pored tebe... Ne želim promeniti svoje biće, bar ne još uvek; dovoljno sam prilagodljiv da uživam i u nesnosnim bolovima koje sam sebi stvaram... Suprotnosti se možda privlače, samo, izmedju nas je prevelika praznina - reka bez mostova, suviše izmučenog toka i izvrnutih namera... Psihičko sukobljavanje bi nas još više pocepalo i zauvek odvojilo..! Ovako... bivstvujmo bez prekih nesuglasica i vezanih nogu oslobodjenih saplitanja... I ne dozvoli da te glupi nasrtaj očaja odvede daleko od tvojih snova! Preživeli smo istu epizodu životne drame (i pre ovoga) - nove serije slede; ja sam samo statista koji je mogao postati glavni glumac pored tvoje vodeće uloge... Veliki ne dobijaju sve. Bori se za sebe (i sa samim sobom).
|
