Kocka - bolest o kojoj se ćuti

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bolest o kojoj se ćuti

Nekontrolisano kockanje je mnogo više od strasti ili poroka, to je svojevrsna bolest zavisnosti. Ipak, pošto na takvim bolesnicima zarađuju mnogi, pa i države, o ovom poremećaju se najčešće ne govori



Sa nepunih 14 godina bio sam heroj varošice u kojoj sam rođen. Na kladionici sam osvojio 80.000 dinara i preko noći postao „stručnjak" za ovu oblast. Svi su odjednom počeli da traže savet i moje mišljenje, da beleže moje prognoze. Nažalost, slava je kratko trajala. Ubrzo su počeli gubici, a sa njima i pravi košmar koji, eto, traje već desetak godina. Ni sam ne znam koliko sam do sada izgubio. A nije ni važno. Mnogo je značajnije da sam potpuno razorio porodicu u kojoj sam živeo, da sam sebe potpuno uništio. O zaradi odavno više ne razmišljam. Jedini dobitak o kojem sanjam je onaj dan kada ću se izvući iz ovog pakla...

Vera Trbić, neuropsihijatar... Nažalost, bolest se manifestuje tek kada pacijent više ne može da kontroliše svoje ponašanje, kada sve svoje aktivnosti i razmišljanja usmeri isključivo na svoju strast

Ovu ispovest zavisnika od kocke nedavno smo zabeležili u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu, jedinoj ustanovi u Srbiji koja se bavi ovim problemom. Taj podatak istovremeno govori i o tome sa koliko se brige i pažnje odnosimo prema ovoj bolesti. A da je zaista reč o teškom oboljenju, zapravo patološkom stanju čije posledice nisu ništa manje, recimo, od alkoholizma ili narkomanije, poznato je svakoj porodici koja se suočila sa kockarskom nevoljom.

Kao orgazam

- Teško je reći kada se obična zabava, kako često nazivamo igre na sreću, pretvara u bolest zavisnosti - kaže Vera Trbić, neuropsihijatar na Institutu i jedan od retkih stručnjaka koji se bavi ovom problematikom. - Nažalost, bolest se manifestuje tek kada pacijent više ne može da kontroliše svoje ponašanje, kada sve svoje aktivnosti i razmišljanja usmeri isključivo na svoju strast. Njegova jedina preokupacija u životu je kockanje i kocka, a misli su mu usmerene isključivo na to kako je igrao prošli put, gde je pogrešio i kako će sledeći put to ispraviti. Naravno, razmišlja i o tome kako da pribavi novac za novu igru, ali i tome kako da ovaj porok prikrije od članova svoje porodice.

Zanimljivo je, međutim, da motiv zarade i eventualnog dobitka u celoj priči ima sporedan značaj. Pomisao na lak i brz novac će mnoge privući igrama na sreću, ali pravi problemi nastaju tek kasnije, kada strast u potpunosti ovlada čovekom. Jednostavno, kockanje se tada doživljava kao veliko uzbuđenje, fantastična sreća, nešto što se ne može porediti sa bilo čime sličnim, a zanimljivo je i svedočenje koje ovo zadovoljstvo poredi i sa jednom vrstom nadorgazma.



Kako se postajete zavisnik od kockanja? Polako, ali sigurno, kaže doktorka Trbić. Kao i kod narkomanije, kada se sa „lakih" prelazi na teške droge, tako se i kod kockanja, najpre, počne sa lozovima i tombolom, zatim se prelazi na klađenje, a ubrzo i na rulet. Suština je u tome da igrač želi da što više skrati period neizvesnosti, da što pre dođe do rezultata, a oni su, po pravilu, poražavajući. Tada počinje proces „vađenja", pa cela priča krene u krug. Sve do potpune propasti.

Možda za kockara novac nije prioritetni cilj, ali se bez njega ne može igrati. I tu su iskustva zavisnika, manje-više, slična. Najpre se troši svoj novac, zatim se prodaju stvari iz kuće, sledi pozajmljivanje od prijatelja i rodbine, da bi naposletku mnogi zakoračili u svet kriminala, pronevere i krađe. Nažalost, ni kada presuše izvori finansiranja igra se ne prekida, jer tada, po pravilu, priskaču u pomoć „prijatelji". Reč je o osobama koji podstiču kockara da nastavi, navodno ga razumeju i ohrabruju, a zapravo žive od zelenašenja, davanja novca sa velikom kamatom. Malo se kada ova pozajmica pokaže promašenom investicijom, jer su pozajmljivači dobro upoznati sa materijalnim stanjem njegove porodice, a veliki dugovi se, po pravilu, vraćaju prodajom nepokretnosti, kuća ili stanova. I to je upravo trenutak kada članovi porodice konačno shvate da su suočeni sa problemom koji ne mogu sami da reše.

CRNA PUTANJA... Najpre se troši svoj novac, zatim se prodaju stvari iz kuće, sledi pozajmljivanje od prijatelja i rodbine, da bi naposletku mnogi zakoračili u svet kriminala, pronevere i krađe

Svi dobijaju, jedan gubi sve

- Kada porodica vrati dug, zavisnik, po pravilu, obeća da se više neće kockati. Nažalost, s obzirom na to da je već uveliko zavisan od ovog poroka, ubrzo nastavlja, a porodica tek tada shvata da nije reč o prekršenom obećanju, već o nesposobnosti da se sa tim prekine. Tada i počinju da se za pomoć obraćaju na sve strane - kaže doktor Trbić.

Nažalost, pomoć se, za sada, može dobiti jedino u ovoj ustanovi. Terapija se sastoji iz dva dela, intenzivne faze i faze rehabilitacije, a u oba dela aktivno učestvuju oba roditelja. Terapije su grupne, a sastoje se od raznih metoda gde se, između ostalog, identifikovani zavisnici i članovi njihovih porodica upoznaju sa samom bolešću, njenim razvojem, fazama i posledicama, uče se kako da prepoznaju krizu i kako da joj se odupru. Većini se kao ozbiljan problem nameću i stvoreni dugovi, a savet je da pokušaju da se dogovore sa pozajmljivačima, da se otpiše kamata ili da se dug vraća u ratama. Neki u tome i uspeju, drugi, nažalost, ne. U svakom slučaju, reč je o bolesti koji razara celu porodicu i koja znatno prevazilazi problem pojedinca.

Na Institutu je trenutno 25 pacijenata na terapiji, mada je njihov broj u društvu neuporedivo veći. Kao i kod drugih bolesti zavisnosti, rezultati su individualni, ali je važno da se sa lečenjem ne prekine čak ni kada zavisnik ponovo poklekne. Koliko ovaj porok utiče na njegovo zdravlje pokazuje i istraživanje koje ukazuje da većina zavisnika, najčešće mladih ljudi, već ozbiljno boluje od kardiovaskularnih bolesti, imaju razne psihosomatske tegobe, često su u stanju duboke depresije, a nije im strano ni suicidno ponašanje.

Svetska zdravstvena organizacija je još 1980. godine definisala kockanje kao bolest poremećaja navike impulsa, kao oboljenje slično kleptomaniji, piromaniji i drugim bolestima zavisnosti. Nažalost, država i društvo se prema ovom poroku najčešće odnose kao prema ličnom problemu, iako su posledice slične onima koje prouzrokuju alkoholizam ili narkomanija. Doduše, Zakonom o igrama na sreću je definisano šta je kocka, doneti su i propisi koji regulišu minimalnu udaljenost kockarnice od osnovnih i srednjih škola, usvojene su i zabrane kada je reč o maloletnicima, ali se dalje od toga nije išlo. Nije ni čudno, s obzirom na to da je svuda u svetu kocka veliki biznis u kojoj mnogi vide ogromnu korist. Počev od zelenaša i vlasnika kockarnica, raznih organizatora igara na sreću, pa sve do same države. Očigledno, reč je o poroku u kome svi dobijaju, a samo jedan gubi, pa je i to, verovatno, razlog zašto se o ovoj bolesti toliko ćuti.

VLADA ARSIĆ

http://www.pressonline.co.rs/vest.jsp?id=36128&sectionId=33

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Posto i sam ponekad odigram nesto u kladionici, mislim da mogu ponesto da kazem o ovome. S tekstom se apsolutno slazem- kocka je velika bolest.
Da ne bi imao problema s kladjenjem, postoji samo jedan nacin. Da ne ulazes vise nego sto si spreman da izgubis, i da to shvatis kao hobi, zabavu. Npr, svaki vikend igras 200 din. I ako dobijas nekad par hiljada ili vise, igraj opet sa 200 din, ne vise. Onoga trenutka, kad pocnes povecavati uloge, i kad pomislis da od kladjenja mozes lagodno zivjeti, to je put za propast. Znao sam momka koji je zaradio 7-8 hiljada evra na kladjenju, i onda je pomislio da je nepobediv, poceo da igra tikete od po 50, 100 e. Danas je u dugu nekoliko hiljada evra. LJudi se lako zalecu, jer misle poznaju sport, nije problem od sto ili vise utakmica vikendom, recimo naci cetiri dobitne. A nije tako. Matematicki, na cetiri utakmice, u svakoj tri moguca ishoda- 1, x, 2, mogucnost da dobijete je procentualno strasno mala. Cak i u singlu, gde je samo jedna utakmica, imate samo 33 posto sansi za dobitak.

Moje drustvo, sad vec bivse, je potpuno u kladjenju. Sede od jutra do noci, ceo vikend u kladionici, nikud ne izlaze, za njih ne postoje vise zene, devojke, muzika, knjige, izlasci, nista osim kladjenja, totalna bolest.

Mislim da ljudi slabog karaktera, trebaju kladionicu zaobilaziti u sirokom luku. Mnogi igraci lazu sami sebe, hvaleci svoje ekstra dobitne tikete pred drugovima, a skrivaju gomile tiketa sa puno vise izgubljenih para.

Mislim da je problem zavisnosti od kladjenja, ruleta, i sl, kod nas dobio zabrinjavajuce razmere, i da se pod hitno mora nesto preduzeti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pazi,to o čemu ti govoriš je pitanje "da li je onaj koji pije pivo svakog dana alkoličar"? E sad problem je prestati par dana piti,ili recimo preskočiti neki vikend sa kockom.
Znam da je opasno ulagati puno,ali šta čovek ustvari ima ako je u kocki (a jeste) stalno na gubitku ? Ili ako je stalno na nuli,čemu onda igra ? Ništa lično,molim te,čisto kažem kao retorička pitanja,znam da se u kocku ulazi sa nadom tipa "ej,pao sam za jednu utakmicu,sledeći put ću sve da zakucam" ili priča ili urbanih legendi ko je i kako dobio kolike pare.

One koje ja znam su digli ruke od klađenja.Većina starijih,oni mlađi se još zamlaćuju varijantama - igram 50 dinara svakog vikenda,kada dobijem par hiljada,nastaviću da igram sa istim ulozima na njihov račun,a ako opet ne dobijem nešto,onda ću prestati da igram.Što je naravno samo varka.
uostalom kladionice bi bankrotirale da neko tamo stvarno i dobija.

Citat:Za osnovce opasan mamac

Poplava automat-klubova u centru grada direktno utiče na povećanje broja zavisnika od kocke, kažu u Institutu za mentalno zdravlje i Društvu psihologa Srbije. Samo na potezu od Ulice 27. marta, preko Srpskih vladara do Terazija ima više od 15 klubova. Broj kockara naročito se povećao u poslednje tri godine.
Iako je u svakom klubu istaknuto da je maloletnicima zabranjen ulaz, među zavisnicima najviše je upravo onih koji su se u prvim igrama na sreću oprobali još u osnovnoj školi.
- Što je više kockarnica, to je veći izazov za mlade, jer im je ovaj vid zabave dostupan gotovo na svakom ćošku. Roditelji više nisu autoritet, a škola je sve manje zabavna, pa su prestali da traže afirmaciju u njoj. Potreban im je adrenalin koji nalaze u kockanju - priča Zoran Musterović iz Društva psihologa Srbije.

U kocku sa 13 godina
Najveći broj pacijenata koji se leče u Dnevnoj bolnici za bolesti zavisnosti pri Institutu za mentalno zdravlje ima oko 24 godine. Oni su, međutim, prvi put ušli u kladionice već sa 13 godina.
- Roditelji to obično odobravaju smatrajući da kladionice imaju veze sa sportom, ali ne shvataju da je to početak ozbiljnog problema - kaže doktorka Vera Trbić iz Dnevne bolnice.
Legalizacija igara na sreću svuda u svetu izaziva porast broja zavisnika. Kod nas je taj broj dodatno povećan devedesetih godina zbog trauma izazvanih ratovima i sankcijama. Neki su pokušali da „brzom parom“ pobegnu od opšteg siromaštva. Tako su ušli u začaran krug, gde jedan dug rađa drugi.
-Kockanje je hronična bolest, ali uz odgovarajući program lečenja i podršku porodice i prijatelja, zavisnost se može držati pod kontrolom. Bitno je shvatiti da je kockar bolestan čovek, a ne osoba sa moralnim problemom - navodi doktorka Trbić.

Rulet je najopasniji
Ona smatra da je neophodno više kontrolisati igrače koji ulaze u ovakve klubove, kao i radno vreme kockarnica. Elektronski rulet je, kako objašnjava, najopasnija igra, jer kod kockara izaziva snažne emocije, a pritom se gubi najviše novca za najmanje vremena. Ovaj rulet je legalan i vrti se u klubovima „Taš“, „Aleksandar“, „London“, „Eldorado“ i mnogim drugim. Legalni su i ostali elektronski aparati, poput pokera i slot mašina.
Za „žive igre“, međutim, jedini licencu imaju „Kazino Beograd“ i „Hit internacional“. Uprava za igre na sreću i Poreska uprava će u narednom periodu zatvoriti sve priređivače igara na sreću koji rade bez odgovarajuće dozvole.
- „Kazino Beograd“ platio je licencu 18 miliona evra i dobio ekskluzivno pravo da bude jedina kockarnica u krugu od 15 kilometara od Skupštine grada. Vlasnici lokala koji se tu nalaze, a koji su priređivali igre na stolovima, moraće da ih zatvore ili da promene delatnost - rekao je Darko Nikolić iz Državne lutrije Srbije i dodao da očekuje da će se to rešiti do kraja ove godine.
U kazinu „Fer plej“, međutim, i dalje se igraju „žive igre“, a kažu da još uvek pokušavaju da dobiju licencu.
- Nije u redu da jedan kazino, koji je u većinskom vlasništvu austrijske firme, ima monopol. Pritom, uslovi koje je država propisala za dobijanje licence su takvi da nijedan naš državljanin ne može da ih ispuni - ogorčeni su u „Fer plej-u“.

Skup depozit
Da bi kazino organizovao „žive igre“, njegov vlasnik mora da ima osnovni kapital od milion evra, bankarsku garanciju od 300.000 evra i riziko-depozit u blagajni igračnice u iznosu od 50.000 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti.

U gradu oko 15.000 slot-mašina
Broj legalnih automata u 2004. godini iznosio je 5.026, a broj legalnih uplatno-isplatnih mesta bio je 300. Danas postoji tri puta više automata čiji vlasnici imaju dozvolu, a 34 legalne kladionice posluju na čak 1.737 uplatnih mesta.

http://www.blic.rs/beograd.php?id=12263

Citat: Žene se sve češće kockaju

Beograđanka Stanislava M., gospođa koja je već zašla u osmu deceniju života, već nekoliko meseci ostavlja celu svoju penziju na ruletu u jednoj beogradskoj kockarnici. Dolazi gotovo svakog dana, kažu zaposleni u kockarnici, sedi za ruletom, ulaže prvo male svote i ako krene da dobija, igru nastavlja do zore.
***
Najskorija istraživanja koja je među učenicima sedmog i osmog razreda osnovnih škola u našoj zemlji sproveo Centar za promociju kreativnosti „Inspiracija“ pokazuju da sve veći broj devojčica posećuje kladionice i druga mesta na kojima se može brzo zaraditi novac.
***
Od 10 pokušaja samoubistva zbog dugovanja stvorenih kockanjem, sedam se završi smrtnim ishodom, napominje Stanković.
***
- I kod nas na Institutu postoji program za odvikavanje od kockanja, ali nam se nijedna žena do sada nije javila. Čujem od mojih muških pacijenata da žena kockara ima dosta, ali se valjda boje da ne budu prokažene od svog okruženja, stide se i ne obraćaju se za pomoć - kaže doktorka Trbić.

Kompletan tekst

http://www.blic.rs/temadana.php?id=18486

Ps za sve one koji sumnjaju da na ruletu može da se dobije to je 100% prevara,verovali ili ne.A slot automati za poker postoje petnaestak godina kod nas i velika su prevara.Rade kako su "namešteni",neki daju više a neki manje,maksimum je da pola ide gazdi a pola mušterijama,sad sve zavisi,to su gadne i velike prevare ne verujte im.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vidi, u pitanju je, kao i u vecini stvari snaga volje. Imas mnogo ljudi, koji recimo popiju ponekad pivo, dva, ali se cak nikad nisu ni napili, daleko su od alkoholizma. Ista ti je stvar s kladjenjem, postoje oni koji znaju povuci crtu preko koje se ne prelazi, i oni koji ne znaju.
Ne klade se svi zato sto ocekuju basnoslovne dobitke- mada je vecina takvih. Ima mnogo ljudi koji vole, recimo fudbal, i iz ciste zabave nesto igraju, pa ako dobiju super, ako ne, nikom nista. Taj minimum koji ulazu, potrosili bi ionako na recimo pice s drugom, ili nesto slicno. Mislim kupi sladoled s tri kugle, potrosices 100 din, pa nije tragedija ako ih izgubis.
Osnovni problem je covekova psiha, trenutak kad prvi put dobijes vece pare. A svi, pre ili kasnije, jednom dobiju, i tu krene lom. Vecina pocinje da naglo povecava ulog, dodju gubici, i stvar ode do djavola.
Ja nikad nisam dobio neku enormnu cifru. Najvise sto sam dobio u komadu, bilo je 40. 000 din, od toga sam uplatio neke obaveze, nesto sebi kupio, ostatak se potrosio s drustvom.

To ti je kao i sve drugo, ako imas karaktera mozes to kontrolisati, ako nemas uglibices se, nema tu neke velike filozofije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma nema problema,rekao sam samo pivo kao primer učestalosti,npr svakog vikenda pijem pivo ili svakog dana po jedno pivo.
Problem je učestalost klađenja,bar meni.Uložiš jednom 100 dinara,pa onda još jednom... Ovako bi makar dobio sladoled,a ulaganjem uglavnom ne dobiješ ništa.
Imam utisak da čoveka sopstvena situacija vara.U smislu "nije meni ništa,mogu da prekinem kad hoću".A nije uvek tako.Jeste da se gubi samo sto dinara,ali eto,ponekad ume da se nakupi neka parica tu.

Sad izvini,znači kažem uopšteno,kao kad pušači pokušaju da prekinu ili ne puše neko vreme,pa ne znaju šta sa rukama,posebno kad odu u kafić i kada svi oko njih puše.
Tako se čovek,možda malo nesvesno navikne da posmatra utakmice i u jednoj drugoj ravni,mislim znaš i sam,ja nemam pojma oko toga,kako idu već te kombinacije. (ko pobeđuje,prvo poluvreme i sl)

Dopuna: 03 Jul 2008 19:52

Pola miliona građana Srbije na ivici patološkog kockanja

Oko 20 odsto srednjoškolaca u Srbiji svakodnevno posećuje kladionice ili kockarnice ...
Fond za prevenciju od patološkog kockanja „Herc” objavio je zabrinjavajući podatak da se više od pola miliona građana Srbije nalazi u rizičnoj zoni između kockanja iz zabave i patološkog kockanja. Starosna granica onih koji idu ka toj ugroženoj grupi sve se više spušta na učenike nižih razreda osnovne škole.



KARTA - Patološko kockanje je bolest zavisnosti, kao i alkoholizam i droga. U poslednje tri godine, koliko dugo Fond radi, naslušali smo se mnogih priča o ljudima koji zbog patološkog kockanja gube sve. I glavu i porodicu - istakao je Dejan Stanković, autor romana „Ulog”, čiji je glavni junak patološki kockar.
Oko 20 odsto mladića koji idu u srednju školu svakodnevno posećuje sportske kladionice, a podaci dokazuju da je država prošle godine od igara na sreću zaradila više od 100 miliona evra.
- Barem jedan odsto tog novca trebalo bi da bude uložen u prevenciju patološkog kockanja. Ta finansijska sredstva bila bi iskorišćena za pomoć kockarima i članovima njihovih porodica. Javlja nam se mnogo žena, ali ne zato što su patološki bolesne, već zato što kao majke i supruge traže pomoć za sinove i muževe koji su suočeni s tim problemom - kaže Snežana Stanković, predstavnica Fonda za prevenciju patološkog kockanja „Herc”.
Predstavnik Fonda Mirko Mijatović smatra da je reč o velikom društvenom problemu i da naša država toga mora da postane svesna.
- Za razliku od Hrvatske ili Slovenije, Srbija ne radi ništa kako bi sprečila ovakve pojave. Mnogo je uništenih i razorenih života, porodica - kaže Mijatović.
Zaposleni u Fondu koji nastoje da se bore protiv ove opasne bolesti današnjice, napominju da nemaju ništa protiv organizatora igara na sreću.
- Samo ih pozivamo da se priključe borbi za prevenciju patološkog kockanja jer je i u njihovom interesu da imaju zdrave igrače - zaključak je nadležnih u „Hercu”.

Akcije na Exitu
Kako bi mlade ljude upozorili na opasnosti od kockanja i u cilju podizanja nivoa znanja i njihove svesti, predstavnici Fonda za prevenciju patološkog kockanja „Herc” organizovaće niz akcija na predstojećem Exitu u Novom Sadu. Ovaj fond stalne kontakte održava i sa Zavodom za bolesti zavisnosti.

http://www.vesti.rs/izvor/Pola-miliona-gradjana-Sr.....kanja.html

Dopuna: 27 Jan 2009 17:35

Gde je granica između povremenog klađenja i patološkog kockanja

Iz klupe u dugove, pa u kriminal



Autor: J. Tomašević - V. Andrić

Sedamnaestogodišnji J. M. prvi put je ušao u kladionicu u sedmom razredu. Počeo je sa tiketima, a danas za sebe kaže da je „pravi majstor“ za elektronski rulet. Objašnjava da su ulozi, ali i dobici na elektronskom ruletu mnogo veći i da je igra zanimljivija. Tvrdi da nije zavisan od kockanja jer, kako kaže, ne pozajmljuje novac, većigra iz „fonda“ koji je napravio od dobitaka.

Prema statističkim pokazateljima, od 70 do 90 odsto adolescenata i odraslih se povremeno kocka, a granicu patološkog kockanja prešlo je jedan do dva odsto stanovnika. Nažalost, stopa patološkog kockanja među adolescentima je u porastu, upozorava dr Danica BoškovićĐukić, iz Instituta za mentalno zdravlje. Ova bolest, koja nema vidljivih fizičkih simptoma, tri do pet puta češće pogađa pripadnike jačeg pola, a što se ranije počne, to su veće šanse od razvijanja zavisnosti.

Istraživanje Fonda za prevenciju patološkog kockanja Herc među učenicima sedmog i osmog razreda osnovne škole pokazuje da oko 23 odsto dečaka svakodnevno posećuje kladionice, a tek svaki peti učenik se ne kocka. Iako je zakonom zabranjeno maloletnicima da se klade, gotovo da nema kladionice koja odbija uplate mlađih od 18 godina.

- Naše iskustvo pokazuje da svako kockanje počinje kao rekreativno. Kada potroše svoje izvore finansiranja užinu ili džeparac, deca počinju da se zadužuju kod drugova i lagano ulaze u to živo blato iz koga se teško izlazi. Najteže im je da priznaju roditeljima da imaju problem kada su dužni između 100 i 500 evra. Maloletnicima su najzanimljiviji takozvani elektronski aparati, jer je rečo brzim, dinamičnim i zanimljivim igrama koje su namenski pravljene za tu populaciju - kaže Dejan Stanković, osnivačFonda za prevenciju patološkog kockanja Herc.

***
Upitan kako se od povremenog odlaska u kladionicu i minimalnih uplata od 50 ili 100 dinara prelazi granica i neko postaje patološki kockar, Radovanović navodi da „najčešće veliki novčani dobitak napravi dar-mar, jer se tada luči ogromna količina dopamina koja se može porediti sa ušmrkavanjem kokaina“.

kompletan tekst

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/iz_klupe_u_dugov....._id=151727

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vidi, tema je jako zanimljiva i aktuelna. Cudi me da se jos ljudi ne ukljuci.
Posto znam podosta o kladjenju, mislim da mogu pripomoci ovoj temi.

Naravno da su mladi, prvenstveno srednjoskolci ciljna grupa kladionica.
Zato sto su mladi, nemaju izgradjenu licnost i karakter, i mnogo lakse se uvale. Naravno, uvaljuju se i stariji, ali mnogo vise mladi.
Zasto su kladionice tako privlacne za mlade, mislim da je odgovor u psihi.
Vecina ljudi nema preteranih problema s lotom, bingom i sl., jer znaju da je verovatnoca dobitka mala. O fudbalu misle drugacije. Svi misle da poznaju fudbal. I da im nije problem naci recimo cetiri dobitna para, od stotinu i vise koliko ih vikendom ima u ponudi. Vec sam o tome pisao, svaki solidan matematicar ce izracunati da je mogucnost dobitka minimalna. I tu je glavna caka. Takodje, utakmice u svim ligama, sem mozda Velike Britanije, se namestaju, jer je velika lova u igri.

S porastom tehnologije, i kod nas je sve vise igraca tzv. on-line, odnosno internet kladionica. Uz relativno malu uplatu, za otvaranje racuna, i prosecno poznavanje engleskog, moze se prijaviti kod njih.
Tako ljudi mogu kockati iz dnevne sobe, a da njihovi ukucani pojma nemaju sta rade. Moj drug je tako igrao. Napravio je neki dobitak, nakon skoro godinu dana igranja, medjutim nije mu isplacen, jer je ta on-line kladionica pukla, gazda nestao, nikog nije isplatio.. centrala im je bila negde u Hong Kongu, cini mi se, ili Maleziji, sad ne mogu se setiti tacno.

Sto se tice ovog poslednjeg s kokainom, verujem da mnogi imaju takav osecaj. Problem je volja, karakter. Ja ponekad popijem pivo, dva, ali nisam alkoholicar. Nekad ne okusim alkohol mesecima. Isto je i sa kladjenjem, mogu dobiti hiljade dinara za vikend, i da onda dugo i ne igram. Nisam opsednut time, imam mnoga druga interesovanja u zivotu, koja me mnogo vise interesuju i privlace.

Ali se slazem da bi za mlade bilo najbolje da zaobilaze kladionicu u sirokom luku. Pogotovo danasnje generacije, koje su inace slabe volje, morala i karaktera.

Problem je sto roditelji sami to ne mogu spreciti, a drzavu i inace boli uvo za mlade, a jos verovatno ima i koristi od kladjenja, tako da iskreno, cini mi se da je to zacaran krug bez doglednog resenja.

Za tog Stankovica sam cuo, on je valjda clan MENSE, natprosecno intiligentnih ljudi, a i sam je bio kockar, i uvalio se u ogromne dugove.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dzon snezni ::
Vecina ljudi nema preteranih problema s lotom, bingom i sl., jer znaju da je verovatnoca dobitka mala.

Mislim da gresis kad je Loto u pitanju, posto veliki broj ljudi vec decenijama igra po 10-tak ili vise stalnih kombinacija nadajuci se da ce bas ti njihovi brojevi biti izvuceni. Kako prolazi vreme sve im je teze da ne uplate bas te svoje kombinacije jer strahuju da bi bas tad moglo da se desi da neka od njih bude izvucena i tako redovno uplacuju svoje kombinacije i onda kad im taj novac treba za neke najneophodnije stvari (posto su cesto u pitanju i ljudi sa veoma niskim primanjima). Za Bingo i sl. se slazem - retko ko ce moci da se ozbiljno navuce na to.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Diamond73....Kocka...

Bolest o kojoj se ćuti...
Varas se ,dragi prijatelju...u ovoj drzavi se cuti o mnogo cemu,pa tako i o svim porocimaa i bolestima...jer kocka je bolest...u interesu ''pljackaske''politike i nametanja ''zamagljenje stvarnosti'' i iskrivljavanja realnosti,kocka zauzima mesto koje imaju i drugi oblici zavisnosti...sve je unapred smisljeno i sve je u sluzbi ostvarivanja enormnih zarada sacice ljudi u drzavi,a i sire...Jedan od'' briljantnih ''poteza, je upravo ''udar na mlade''u smislu njihovog odvlacenja i onesposobljavanja ispravnog i konstruktivnog doprinosa i napretka u ljudskom drustvu, realnijeg vidjenja opustosenosti sopstvenog bitisanja...Tako obogaljeni, zamucene i iskrivljene svesti ostaju po strani i sklonjeni od ikakvih pokusaja revol.promena ,s obzirom da su ''oni''ti, koji bi trebali biti nosioci naprednih i pravednijih ideja,a samim tim i zdravijeg drustva svetlije buducnosti...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne bih se bas slozio da je to sve tako smisljeno, i deo neke sire, obuhvatne zavere protiv mladih. Naravno da je losa pojava, a motivi su vrlo prizemni- zarada. Samo jedan od niza necasnih poslova.
Gazde kladionica su uglavnom mafioze, ili neki slicni tipovi, oni su svesni da mogu navuci mlade na to, ali ne verujem da je to nesto sire od toga.
Upoznao sam jednog koji je drzao kladionice, covek je cisti ulicar, bio je vani, na neku prevaru zgrno neku lovu tamo, i onda ovde otvorio kladionice. Koje su pukle, jer je radio gluposti, otezao s isplatama, nije isplacivao dobitke itd, i ubrzo izgubio musterije.
Nema sanse da je on deo nekog sistema; to je previse slozeno za njegov mozak.

Kladjenje, i kockanje uopste, nije izum 20, ili 21.veka. Ono je staro vekovima, i sastavni je deo nekih civilizacija, a posebno kineske i dalekoistocne. To nije problem koji se danas pojavio, samo ga je tehnologija rasirila.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@dzon snezni...
Ne mogu da verujem da ne razumes,sta sam govorila...Nosioci svih pobuna i promena u svim drustvima su uvek mladi ljudi...potrebno je onesposobiti ih,zamajavanjem raznoraznih skrivalica surove realnosti i bespuca koje ih okruzuje,podmicivati ih ''piluilama srece ''i raznim oblicima primamljivih i uglavnom neispunjenih obecanja...u tom smislu sam govorila...(zauzece konzumiranjem alkohola,droga,kocke i svega sto uz to ide,onemogucava mladog coveka da se osvesti,i shvati sta se u drustvu dogadja...)
Pa nece valjda penzioneri da ''podizu bune''...Doduse u nasoj drzavi je svasta moguce,ali u kontekstu tog vec poznatog istorijskog scenarija svuda ,pa i u nasem drustvu ,mladi su ti koji bi trebali reagovati i pokusati da izdejstvuju bolje i zdravije stvari za sebe ,jer im pre svega to pripada samom njihovom mladoscu...

A da je kocka staro ''zanimanje''pa to se valjda zna ,kao i prostitucija,alkoholizam, i drugi oblici bolesnih manifestacija...

Ovde se ne radi o zaveri protiv mladih,kao sto si kazao...doduse jeste zavera ,ali u drugom kontekstu...ovde se radi na temeljnom ciscenju najsvezijih i najkvalitetnijih primeraka jedne nacije koja ima vise sahrana,nego kolevki...ovde je potrebno ''udaljiti,onesposobiti i ono malo sto ostaje ...da se ne bi probudili, ne bi krenuli , da ne bi presli 'tu opasnu ivicu'',jer onda nema vise povratka,a sve zarad ''pljackaskog i surovog obracuna'' u sopstvenu korist,a zarad profita...
Ovde je neko napisao''patolosko kockanje''...netacno...samo kockanje je patologija...sama ta rec , znaci devijaciju...