Pohvala i pokuda

• 1Ovo se svidja korisniku: justme
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svako od nas je nebrojeno puta bio u prilici da čuje o samom sebi kojekakve komentare, od malo ili puno hvale do malo ili puno kuđenja, od komentara drugova i drugarica, prijatelja, neprijatelja i onih između, kolega i koleginica, komšija, poznanika, rođaka, sopstvene dece ili bračnog druga, simpatije do...i tako kroz čitav svoj život, od perioda detinjstva do zalaska Sunca.Te komentare svako od nas doživljava na sebi svojstven način. Pozitivni komentari deluju ovako, a negativni onako, u zavisnosti kakav je ko.Neko samo razmišlja ili biva povređen negativnim komentarima, a pozitivne prima zdravo za gotovo i biva zadovoljan, da ne kažem i ushićen njima, neko poprilično uzdrman negativnim komentarima, toliko da gubi svoj mir i dozvoli sebi da ga oni izjedaju. Široka je ta lepeza ljudske moguće reakcije u doživljavanju pohvale i pokude. Na nama i našem mentalnom i emotivnom sklopu, da ne kažem karakteru, je da odreagujemo na njih, prihvatimo ih.
Bespomoćno posmatram ljude i njihove reakcije na pohvale i pokude.Ne znam šta je gore: ekstremne reakcije na pohvale ili ekstremne reakcije na pokude? Sažaljevam i jedne i druge, a opet, nekako mi je žalije onih drugih, jer su nesvesni činjenice kako je lako manipulisati njihovim duševnim mirom, kako je lako iskomplikovati im život, upravo zbog takve njihove reakcije! Nikako da shvate da to zluradi ljudi obilato koriste, a takvih je podosta!

Takvima, samim sebi najvećim neprijateljima, darujem jednu od misli o dobru i zlu Episkopa ohridskog, Nikolaja Velimirovića.


"U ovom svetu, mi smo kao roba izneta na Pazar.
Jedni trrgovci dižu nam cenu do nebesa, drugi je obaraju do: “ništa”.
Pohvala ili pokuda, koja nam od ljudi dolazi, uvek deli našu dušu na dvoje:
Jednom polovinom duše mi se radujemo pohvali, a drugom žalostimo
I jednom polovinom duše mi se žalostimo zbog pokude, a drugom radujemo, jer osećamo u tajanstvenim dubinama sopstvenog saznanja, da ni sama pohvala, ni sama pokuda, nije kazala sve o nama.
Budi oprezan prema krajnjim pohvalama i krajnjim pokudama i smatraj da si od prvih manji, a od drugih veći, da ne bi poleteo bez krila I da se ne bi poništio bez nadežde."

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Nevena nevene...

Citat:Bespomoćno posmatram ljude i njihove reakcije na pohvale i pokude.Ne znam šta je gore: ekstremne reakcije na pohvale ili ekstremne reakcije na pokude? Sažaljevam i jedne i druge, a opet, nekako mi je žalije onih drugih, jer su nesvesni činjenice kako je lako manipulisati njihovim duševnim mirom, kako je lako iskomplikovati im život, upravo zbog takve njihove reakcije! Nikako da shvate da to zluradi ljudi obilato koriste, a takvih je podosta!...

Da...na nasu veliku zalost,svet uglavnom tako funkcionise...

aaa..razlog prvi u nizu je taj, da postoji jako mali procenat nase ''stvarne Prisutnosti'' u realnosti...i postojane i usmerene perceptivne paznje u nasim zivotima...Potrebno bi bilo osetiti''bozansku sustinu zivota ''koja obitava u svemu sto nas okruzuje,u svakom stvorenju i svakom obliku..
Covek uglavnom vidi samo spoljasnje oblike,nesvesne sustine,bas kao sto je nesvestan i sopstvene sustine, identifikujuci se sa svojim fizickim i psiholoskim oblikom....

O kakvim mi onda pohvalama i pokudama govorimo ...ko smo mi i koga mi to sazaljevamo...kada i sami nismo verovatno stigli do svoje sustine...

Nas EGO.. to nismo mi...ali potrebno ga je prepoznati,dok razmislja,dela,govori...

Da li mi to sazaljevamo nekoga..ili nas ego...to cini.....!!!(Zovu ga varalicom..koji se pretvara .....)

i jos...nikako se ne bismo trebali uzbudjivati oko hvala i pokuda koje tokom zivota dobijamo..jer izmedju ostalog ,''normalno''stanje uma kod vecine ljudi sadrzi snazan elemenat koji se naziva ''disfunkcionalnost''...da ne kazem nesto gore...a ,ima gore, i ima to gore svoje ime...(Jja to necu izgovoriti...)
Ljudska dostignuca su zaista impresivna..toliko je sve progresivno uznapredovalo...covek je stvorio mnostvo genijalnih muzickih,knjizevnih,slikarskih,vajarskih,arhitektonskih dela...ali ipak sve je to umrljano njegovim ''ludilom''..Pamet u sluzbi luidila''...(destrukcija na svim poljima,ratovi, unistavanja,strahovi,pohlepa,zelja za moci,ropstva.mucenja...pa onda satiranje drugih oblika zivota,sramni pohod na prirodne lepote ,nemilosrdan progon i istrebljenje zivotinja,biljaka...i svega sto ''mrda''...

E..posto sada uglavnom znamo sta su kolektivne manifestacije ludila ...i znamo da su svojstvene coveku.. i da sacinjavaju veci deo ljudske istorije.. kako onda sebi dozvoljavamo da kudimo...ili sazaljevamo..ili hvalimo..kada ne znamo ni ko smo to MI...ni koga kudimo ili hvalimo...
Ono,na sta obicno mislimo kada kazemo ''JA''...nije ono sto mi zaista jesmo...pa prema tome ne bi se trebali uzbudjivati nikako ..ni kada nas kude,a ni veseliti se bas mnogo kada nas hvale...jer MI... smo to nesto mnogo dublje,i prisnije...

Nase ja sadrzi u sebi ,pogresnu percepciju onoga sto mi jesmo''iluzorni dozivljaj identiteta''....to je taj nas EGO...
Taj iluzorni dozivljaj o nama je ono, zasta je A.Ajnstajn koristio termin''opticka iluzija svesti''To iluzorno ja ,postaje osnov za pogresne interpretacije stvarnosti,svih procesa razmisljanja,interakcija i medjusobnih odnosa..i nasa realnost postaje odraz prvobitne iluzije...ako to prepoznamo,ona ce nestati i mi cemo se konacno probuditi...njen opstanak zavisi od naseg pogresnog verovanja da ona predstavlja stvarnost...

Pa kako onda mi to zivimo...mi sve radimo spavajuci, nesvesno i nepromisljeno,misleci da smo merodavni i vesti..a zapravo samo ''mamurni -krcimo ''puteve koje su neki raniji spavaci zacrtali...
oooo..Da li cemo makar i na kratko doziveti neku unutrasnju promenu,promenu identiteta...i da li cemo mozda nekada razdvojiti sebe od svojih misli i time na kratko ''podariti svetlost nasoj svesti''...

Da li cemo ..''konacno progovoriti'', zaista,a ne, nekakvim zamisljenim mentalnim tvorevinama ,za koje mislimo da SMO MI?..To ce se tek,videti....!!!
Tacno je da smo veoma bespomocni,i nemocni da sprecimo reakcije ljudi na pohvale i pokude..i zato nas treba duboko sazaljevati..a jos vise i zbog toga ,sto uludo ispijamo zivotne''mutne'' sokove ,ne trudeci se da ista promenimo i makar na tren osetimo pravu radost zivljenja i umilnu prijemcivost nasoj prirodnoj sustini ..(zato su privilegovani umetnici...stvaraoci svih profila..jer oni cesto iskre i osvetljavaju pravi put..put budjenja i svetlosti coveka koji je odavno u padu....)

Nevena nevene...nadam se da neces zameriti..sto sam se u ovu tvoju temu ukljucila iz jednog drugacijeg ugla...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nevena sve to stoji sto si ti rekla na ovu temu,ali seti se sebe i svojih reakcija na te iste pohvale i pokude.Ne mozes poreci da se i ti nisi nikada nasla medju milionima ljudi koji su reagovali kako su reagovali.
Kritika moze da nosi vise istine nego pohvala.Mene iskreno ne ostavljaju ravnodusnom kritike od meni dragih ljudi,a po velicini ih sortiram u svojoj glavi,tj. po tome od koga su upucene,to isto vazi i za pohvale.
Nazalost vise puta ce te 'bocnuti' ljudi koji ti nisu bliski,iz razloga sto te vide takvom kakva jesi u tom trenutku,ne znajuci sta ti sve nosis u sebi kao sto znaju ljudi do kojih ti je stalo.A oni uvek nadju neku 'pukotinu' da ti neshto predstave sto manje bezbolnije i uglavnom ne saznas realnu procenu.
Mi smo ljudi koji se prvo krecu od onih osnovnih fizickih i emotivnih (nazovite to ako zelite plitkih) instikta,posle toga mozemo biti i sve ostalo.
p.s. Danka drago mi je tvoje misljenje iako nije usko vezano za temu:)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Alen Prost...

Citat:p.s. Danka drago mi je tvoje misljenje iako nije usko vezano za temu:)..

Oprosti prijatelju,veoma je vezano za temu...ali,posmatrano iz jednog psiholosko-filozofskog ugla ''ko smo mi zapravo''..koji sazaljevamo,hvalimo i kudimo..koji je to deo naseg bica koji ''to cini umesto nas'',a da mi zapravo mislimo da smo to MI...
Ovim postom sam zelela da pokusam, da uticem na sve one koji se suvise zeste,ili pak previse raduju,jer uglavnom zive,kao sto sam vec rekla u zamisljenoj,a ne pravoj stvarnosti...pa onda samim tim ''nista nije vazno''Valja raditi na pronalazenju bljeska ,kojim je covek obdaren ,znaci ,ici u potragu za sobom,koja je zavsena, verovatno ''gubitkom sebe u nekom od oblika''...

Postoje ljudi koji su u potpunosti identifikovani sa glasom u glavi,sa neprekidnim tokom nesvesnog razmisljanja i emocija koje ga prate i za koje kazemo da su opsednuti umom...Sve dok nisu svesni toga,oni taj glas posmatraju kao svoj...kao sebe...Egoicni um...to nismo mi...
O tome sam pisala...
Na kraju,ipak,mozda si u pravu,Alen Prost...mozda ne postoji tako uska vezanost..izmedju Nevenine i moje price...a,da ima veze,naravno da ima...sve je to jedna ista prica...koja tece i koja se neprekidno menja...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O čemu sam razmišljala, šta me je pokrenulo da pišem o pohvali i pokudi? Baš sad, u vreme praznika, kad oko sebe svuda vidim blještavilo i sjaj koji su, čini mi se, najprisutniji u mladima i oko njih? Njihov uticaj na mene? Ne, jer sam od svojih malih nogu slušala nebrojeno puta reči svoje majke: „u dobru se ne ponesi, a u zlu se ne unizi“, ostale su te reči urezane duboko u meni. Modifikovane, imaju široku primenu.
Mučila me je tuga, koja se graniči s patnjom, jedne meni drage i bliske devojke na čijoj sam rođendanskoj žurci bila 03.01.
Bila je tužna i duhom otsutna, dok su drugi uz pesmu i smeh slavili njen rođendan.
Okružene nasmejanim licima, uz gromoglasnu muziku i smeh, zagrljene, neprimećene, dugo smo razgovarale.Dozvolila je sebi da je uzdrmaju pokude iznete na njen račun, od strane njenih (zlobnih i zavidnih) drugarica, da u nju unesu nemir, nezadovoljstvo, tugu, osećaj nesigurnosti, sijaset neosnovanih i nepotrebnih preispitivanja. Njihova zloba je ostvarila cilj.
Nažalost, vrlo često pokude imaju takav ili sličan uticaj na kuđenog, koji često zna sam sebi napraviti pakao od života, prihvatajući ih k srcu bez ikakve rezerve.
To mi je bio motiv da uputim molbu, apel, kako god to nazvali, svakom ko pročita ove redove, da ne dozvoli da mu se tako nešto u životu događa.
Stvarno, kako pohvale i pokude utiču na svakog od nas, jeste li razmišljali o tome? Kako ih prihvatate?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nevena tvoja prijateljica cijem si rodjendanu prisustvovala nazalost nije jedina koja se tako osecala,verovatno je gledajuci sve te ljude razmisljala koliko svo to veselje sa 'prijateljima' deluje lazno s obzirom sta je sve nacula negativno o sebi,mozda se tada uistinu zapitala ozbiljno o nekim stvarima.Nekada se osecamo usamljenije kada smo okruzeni vecim brojem ljudi nego kada smo sami.Mozda su joj upravo te negativne glasine bile odskocna daska da se zamisli,sto moze ispasti pozitivno ako sve to usmeri na neku pravu stvar.

Danka vidi se da radis na onom duhovnom u sebi i to 100% podrzavam,nije ni vazno naposletku da li je usko vezano ili nije za temu,vazno je da je napisano.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

danka- ::...ko smo mi i koga mi to sazaljevamo...kada i sami nismo verovatno stigli do svoje sustine...


Mi smo oni (racionalno-emotivna ili emotivno- racionalna bića) koji mogu, a ne moraju reagovati na ljudsku patnju.Nisam od onih koje ljudska patnja ostavlja ravnodušnom, jer bih prvo morala da razmišljam o svojoj suštini i da utvrdim jesam li stigla do nje, pa tek onda da odreagujem Jednostavno, reagujem na nju!Volela bih da je odagnam, pogotovu od onih koji su mi dragi.

Alen Prost ::... seti se sebe i svojih reakcija na te iste pohvale i pokude.Ne mozes poreci da se i ti nisi nikada nasla medju milionima ljudi koji su reagovali kako su reagovali.
Kritika moze da nosi vise istine nego pohvala.Mene iskreno ne ostavljaju ravnodusnom kritike od meni dragih ljudi,a po velicini ih sortiram u svojoj glavi,tj. po tome od koga su upucene,to isto vazi i za pohvale.
Nazalost vise puta ce te 'bocnuti' ljudi koji ti nisu bliski,iz razloga sto te vide takvom kakva jesi u tom trenutku,ne znajuci sta ti sve nosis u sebi kao sto znaju ljudi do kojih ti je stalo.A oni uvek nadju neku 'pukotinu' da ti neshto predstave sto manje bezbolnije i uglavnom ne saznas realnu procenu.
Mi smo ljudi koji se prvo krecu od onih osnovnih fizickih i emotivnih (nazovite to ako zelite plitkih) instikta,posle toga mozemo biti i sve ostalo.


Svaka ti je reč na mestu! Nema onog ko nije bio izložen i pohvalama i pokudama.Pokude su me uvek navodile na preispitivanja, otuda reči moje majke: „u dobru se ne ponesi, a u zlu se ne unizi“, ne prihvataj sve zdravo za gotovo! Ono što sam primetila je da se za dobrim konjem prašina diže, da je čovek što uspešniji, omiljeniji i t.d., izloženiji pokudama. I danas sam, kao i svi mi, izložena i jednom i drugom, ali se držim i one druge krilatice: "Nije važno šta kaže, već KO kaže." Naravno, trebalo mi je vremena i vremena da postanem imuna u smislu da danas drukčije reagujem na njih, nego što je to bilo davnih, davnih dana. Mada osećam i gorčinu zbog činjenice da "dva loša, ubiše Miloša!". Mnogo zlih i zavidnih jezika zaista mogu čoveku napraviti pakao od života. Na nama je da bar sami sebi to ne činimo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E baš ti je zanimljiva tema...sad me slušajte svi

Ne volim kad čujem nešto što nije namijenjeno mojim ušima, kad mi neko, recimo, prenosi iz druge ruke izrečene pohvale ili nepovoljne kritike.

Jednostavno, lakše se suočavam kad kritiku dobijem direktno (ili pohvalu, nema veze).

Sa druge strane, bolje primam kritike, zauzmem borbeni stav, uglavnom ćutim i pokušavam da shvatim koliko je kritika opravdana i da je na kraju prihvatim kao nešto što je korisno (naravno, ako vjerujem da su namjere "kritičara" poštene).

S druge strane, kad me hvale, mada rijetko me i hvale i kritikuju, nekako se osjećam neobično.

Kad sam dobila ponudu za novi posao, ma razgovoru za isti rečeno mi je je "čuo sam bajke o tebi" ... uh, od toga me je zabolio stomak, već dvije godine mi odzvanja u glavi ta rečenica i moj osjećaj, koji se rodio na tom razgovoru, da neću opravdati očekivanja.

I mislim, iskreno da nisam, da nisam postigla koliko su očekivali od mene, ali ja bih to lakše podnijela da nije bilo te proklete rečenice...

I zavidni i pakosni jezici, što ih spomenu, nekako me ne zanimaju, ne dotiču i ne sjekiraju, čak me to sve ponekad i zabavlja, onda baš "gazim" tom osobinom koju mi prikače

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pokušaću da iznesem svoje mišljenje. Zasnovano je na višestrukom iskustvu rada s ljudima. Kao komandir u vojsci, onda rukovodilac u firmi, profesor u gimnaziji i - naravno u najtežoj ulozi pater familiasa. Pohvala i pokuda (nagrada i kazna) jesu ''izlazne'' vrednosti jednog fantastičnog, složenog i u suštini jedinstvenog procesa vaspitanja i interakcije s vaspitanikom. Mislio sam da je to jednostavan proces i kada sam prvi put stao , kao devetnaestogodišnjak, pred stroj mislio sam da sve znam i olako sam razbacivao odluke oko sebe. Onda me je vodnik pozvao i pitao, u jednom opuštenom razgovoru (koliko razgovor u vojsci može da bude opušten): ''Navedi mi razlike između nagrade i kazne''. Ja sam samouvereno ''jurnuo'' da to brzinski pobrojim i pokažem svoje razmetljivo znanje, a onda sam zastao, pa stao. Moj dobri vodnik mi je pokazao da između nagrade i kazne (pohvale i pokude) postoji samo jedna razlika i mnogo sličnosti i istovetnosti.

Sličnosti:
-I pohvala i pokuda su stimulativne jer od dotičnog traže promenu ponašanja
-Obe su upućene na neku pravnu vrednost
-Izražene su istim sredstvima (upotrebom ili odustajanjem od upotrebe; npr: možemo da nagradimo novcem, ali i da ga oduzmemo)
-Obe su izazvane nečijim činjenjem (ili nečinjenjem), itd, itd.

Praktično jedina razlika je u tome što je nagrada (pohvala)motivisana pozitivnim i korisnim postupkom, a kazna (pokuda) negativnim i štetnim. Kasnije sam na fakultetu, sticajem okolnosti, prisustvovao takmičenju retoričara gde je jedan od učesnika briljantno prohujao scenom gotovo citirajući mog vodnika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upotreba pohvale i kazne u vaspitne ili manipulativne svrhe
hmmm...
Ja, uvek, prednost dajem pohvalama jer mislim da deluju podsticajno, da treba tražiti u ljudima njihove pluseve i optimume, naći žarište dobre energije i podstaći razvoj.
Čini mi se da je suštinska razlika između pohvale i kazne ta da pohvala afirmiše kvalitet i podstiče određenu vrstu činjenja, a kazna ima za cilj da zaustavi, spreči i sanskcioniše neželjeno ponašanje.

Ono sa čime sam se ja često susretala u dosadašnjem radu je očekivanje kazne od učesnika u komunikaciji. U takvim slučajevima, neretko, je daleko delotvornije odsustvo iste, spoznaja da neko odigrava situaciju tražeći uobičajeni odgovor tj. sankciju.

U radu sa grupama mladih delinkvenata, primetila sam (mada nisam otkrila toplu vodu, nego sam, uglavnom primenjivala dotadašnja zapažanja pedagoga, terapeuta, i drugih učenih i uspešnih ljudi) da je najbitnije otkriti vođu i pronaći njegove skrivene ili jasno vidljive kvalitete.
Onog momenta kad, umesto kazne, ukažete poverenje i podstaknete njegove kvalitete revolta i destrukcije nestaje, odn. energija se transformiše u pozitivnu i usmeri ka zajedničkom cilju.

Podsticaj je nekada daleko važniji od same pohvale.

Naravno, određene vrsta ponašanja moraju biti sankcionisana u skladu sa opštim i specifičnim konvencijama, ali osobi mora biti jasno :
1. zbog čega je kažnjena
2. koja njena buduća ponašanja će biti sankcionisana
3. šta se se od nje očekuje (poštovanje kojih konvencija)
4. Koja će sankcija biti primenjena.

Pohvala je, po mom mišljenju, na potpuno drugom kraju skale od kazne, dijametralno suprotna.

Cilj pohvale je da podstakne razvoj, a cilj kazne da sankcioniše .
Kazna ništa ne podstiče - blokira i često je kontraproduktivna, naročito ako nakon kazne ne sledi čitav niz postupaka resocijalizacije.
Nakon kazne nikad ne sme da se stavi tačka jer to onda izazove revolt, ogorčenost i što je najvažnije osoba uopšte ne shvata šta se dogodilo.
samo se ispuni očekivanje da ništa dobro od ljudi ne može da dobije .