Rastava roditelja je mnogo uticalo na mene...savet

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trazim savete od vas kako bi mi pomogli...Dok sam jos isla u osnovnu meni su jos roditelji bili zajedno,imala sam jako puno prijateljica,drustva...Tek nego sto sam krenila u srednju skolu,sve mi se promenilo...MOji roditelji su se rastali,i mnogo je uticalo to na mene,izgubila sam jako puno prijateljica,ostala sam skoro bez njih...ti dogadjaji su previse uticali na mene,i mnogo sam se promenila od tada...Nisam vise za druzenje,ni za izlaske ...Hvale mi moje prijateljice kako bi se sa njima smejala i radila gluposti kao sto sam prije,ali se sve od tada promenilo...postala sam jako povucena.Kada sam sa sestrama,tada se dobro osecam...
I kako bi objasnjavali ponasanje jedne majke prema cerkama!?Majka mi je govorila kako nisam njezina cerka.Dok smo bile manje jako nas je maltretirala,tukla sa koznim kajisima,davila nas je,bacali na ivicu kreveta,jedna moja sestra je imala problema zbog toga.Najstarija sestra se rano udala,a drugu setru je nasa majka izbacila iz kuce,to se sve izdesavalo kada nas otac nije bio kuci dok je bio radio.Kada bi dosao kuci morali bismo se pretvarati da nam nista nije ili bi dobile batine od mame...Kada je izbacila iz kuce srednju sestru tada je moj otac posizio i rekao je da zeli rastavu,a mama mu je klecila i molila da je ne ostavi.Sestra jos nije bila punoletna kada je bila izbacena,imala je 17 god i otac je smestio na dobro mesto...I na kraju sam ja ostala kuci,i na meni se uvek iskaljivala,i bilo mi je vec dosta...Tada su se moji roditelji rastali.Evo vec 2 godine kako su se rastali,a bilo bi dobro da me je barem 5 puta nazvala da me pita kako sam...Kada sam htela da je posetim nikada nije imala vremena,kada sam je zvala nije ni htela da podigne...Pricala je kako se ona stidi nas...Kako to objanjavate,i kako trebam da se ponasam?a majka mi je...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E,devojko draga,kakava je tvoja prica!...Sta reci .Razvod tvojih roditelja je zaista jedna neprijatna stvar,ali danas jako cesta ...pa pokusaj to da vidis sa neke malo vedrije strane...nadam se da zivis sa ocem koji je drugojaciji od tvoje majke i za koga si takodje emotivno vezana..Sto se tice tvojih prijatelja i prijateljica,kojih kazes da je osetno manje kako su se tvoji roditelji razveli,oni ce zasigurno opet doci i neces se osecati tako usamljeno i ocajno...potrebno je samo malo vremena da se predahne od svega...i stvari sagledaju realnije...(nisu ni oni sa oba roditelja u gomili sa drugarima...ima ih usamljenih bez obzira na status u porodici...)

Nejasna je situacija oko tvoje majke,zapravo totalno cudna i pomalo neshvatljiva..da se danas sve cesce cuje i tako nesto da se ''odrasli ljudi'' emocionlno zlostavljaju i batinaju od zenskog roditelja...neverovatno...to je tuzno i potrebna ti je snaga da to nekako prevazidjes...i potrebno je suocavanje same sa sobom,i verovatno suze kao uvod u neku tezu pricu... ..mada,zapamti i nauci... SVE CE PROCI...ne zaboravi ...to je velika zivotna istina..jer sve prolazi i dobro i lose...samo je potrebno da mi to shvatimo...



Da li si se mozda obracala nekome za pomoc,recimo,centru za socijalni rad ili ustanovi za one koji su zrtve u porodici...bilo bi neophodno da mozda u okviru skole potrazis i razgovaras sa psihologom ili pedagogom i ispricas mu svoje probleme...i potrazis savet...

Jos nesto..tvoja majka..da li je oduvek bila tako agresivna prema svojoj deci...za jedno tako cudno destruktivno ponasanje mora postojati veliki razlog...ovde se ocigledno radi o tezim poremecajima u ponasanju i sadistickom deljenju pravde...a mozda postoji i neka dijagnoza slozenijeg karaktera...
Svejedno...tvoje pitanje ...''kako da se ponasas prema tvojoj majci'',je jako dirljivo nezno,jer to ukazuje da ti je jos uvek veoma potrebna,sto je i normalno i da gajis prema njoj osecanja iskrena kao i svaka druga devojcica ...a zasto ona to odbija..to je sada drugo pitanje..

Naslucujem da si vise godina zivela u jednom totalnom haosu i u jednoj ''naprslini od porodice''koja je tesko opstajala ,da bi na kraju popustila i raspala se...stid koji tvoja majka oseca prema tebi,ili bar to tako naziva...je njena licna sramota jer ti si njene gore list.(mada zaista ne znam ...tj tebe ne poznajem...i nadam se da nisi ti, inicijator majcinog odbojnog stava .....)...Smatram, da je tvoje ponasanje ''na mestu''...(roditelji se obicno ponose svojom decom...kakva god da su...i verujem da ovde ne egzistira nekakva druga prica ...)

Ako si dobra devojka,pozitivna,i majka nema razloga da te odbacuje,budi istrajna ...ona ce doci,javice se i bice lakse..samo malo vise strpljenja u celoj stvari...narocito,ako je krivica njena...
Nadam se da tvoja majka nije dozivela od tebe neke neprijatnosti,narocito neku vrstu agresije,ili nedaj boze fizickog nasilja...
necu u to da verujem...!!!

Devojko,moras se boriti i isplivati...biti i hrabra,pozitivna i jaka...znam da je ovo sve veoma tesko...ali ,nemas drugog puta...zato je nuzno,smognuti snage,u suocavanju sa zivotnim nedacama ,jer krceci takve puteve,stvaras sebi zlatom poplocane staze ljubavi i radosti zivljenja...,a narocito zbog toga sto svi znamo da je isti, u najmanju ruku jako ''nepravedan''...

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bolna priča,a nešto razmišljam nisi spomenula ,a možda i ne želiš,možda je nešto što nebi nam rekla,nešto što ima veze sa tvojom majkom.Totalno mi je neshvatljiv tako ružan postupak roditelja,i uvek kažem ,,,nesluži na čast majci,,,
Možda ona vuče od detinjstva neki bolan teret,možda je preživela nešto što niko nezna.Jesi li pokušala da stupiš u kontkt sa njenom sestrom ili bratom ako ih ima,pa da sa njima razgovaraš.
Možda saznaš nešto o njenom detinjstvu pa povežeš sa njenim ponašanjem iako to nije naravno opravdanje.
Teško je dati neki savet sa ovolike daljine.Glavu gore približi se sestrama,a za drgarice nebrini sve će one shvatiti tvoju situaciju pa će tražiti oprost.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ruda jako mi je zao sto si sve to morala da prolazis sa majkom,samim tim je gore zato sto je to bas majka.Pitala si kako da se ponasas,nije lako odgovoriti na to pitanje iz razloga sto je to nesto samo tvoje i jako intimne prirode.Neprijatno je biti na mestu savetodavca kada su tako krhke stvari u pitanju,ali svaka cast na hrabrosti da taj deo zivota i bola podelis sa nama nepoznatim ljudima.Budi i dalje hrabra i sto se tice tvoje majke,ti znas ko si i sta si i to je najbitnije kao i snaga uma da nastavis svojim putem koji si zacrtala.Ni sam Bog da sidje na zemlju ne treba da te sputava da se razvijas.Ne delujes kao osoba koja mrzi svoju majku zbog svega sto joj je priredila i to je tvoje bogatstvo,a njena vecna sramota,i mislim da je ona negde u sebi svesna sta je uradila i da se kukavicki krije od svega.Moj savet ti je da se ne okreces proslosti jer nikada neces moci ziveti u sadasnjosti i uzivati kako zasluzujes u zivotu.Imas svoje sestre koje ce te uvek razumeti i koje ce ti biti potpuna podrska u svemu sto ti je uskraceno.Tvoja majka ce,to je sigurno jednog dana shvatiti neke stvari i verovatno ce se pokajati zbog svega,do tada pokusaj da ne tugujes i nadjes srecu u drugim ljudima i u onome sto te ispunjava,a kada se ona pojavi i sta god da bude oprosti joj,jer ti si i bices veci covek nego sto ce ona ikada biti.
Nadam se da su ti saveti ostalih i moji makar malo pomogli u bilo kakvom smislu:)
Budi hrabra uvek

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo Hrabro, i od goreg ima gore

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ruda, ti si jedna hrabra mlada dušica... prošla si kroz težak život u periodu u kome si trebala da uživaš u blagodetima detinjstva, uskoro ti se bliži punoletstvo i neki samostalni počeci... Verujem da ti je teško i da se osećaš jako usamljenom, jer mnogo ljudi uklučujući i tvoje drugarice, ne znaju za teške uslove u kojima živiš. Naravno, nije lako stati pred nepoznate i ispričati ovako bolnu priču.

Čini mi se da je ono što ti tražiš je prijateljstvo zasnovano na tvojim vrednostima, a ne na sažaljenju. Veoma si mlada, ali se iz tvog posta vidi da si jedna inteligentna osoba, i sigurna sam da imaš nekih talenata i interesovanja koje možeš da iskoristiš da bi stekla novi krug ljudi sa kojima ćeš se sretati, razgovarati o nekim lepim stvarima, učestvovati u nekim aktivnostima koje će te ispunjavati, i kad to budeš radila nećeš razmišljati o onome što je bilo... razmišljaćeš o onome što tek dolazi, jer tvoj život, koji ćeš sama uređivati, će sigurno biti bajka u odnosu na onaj kojim si do sada živela.
Upiši se u neki klub, neku sekciju u školi možda, pokušaj da svoj život okreneš u nekom drugom pravcu.
Što se mame tiče, ona sigurno ima neki razlog za takvo ponašanje. Da li ćeš ga ti i svi oko tebe razumeti, da li ćeš je osuđivati ili pokušati da razumeš niko ne zna, ali veruj mi, za nekoliko godina neće ti biti toliko važno... Moji roditelji su se razveli kada sam ja imala 2.5 godine, sa ocem sam bila u veoma slabom kontaktu, i dan danas se veoma retko , skoro nikada čujemo, on nije bio učesnik u nekim važnim stvarima u mome životu i naravno, nije mi bilo svejedno, ali posle izvesnog vremena shvatila sam da je on taj koji je na gubitku, a ne ja.
Veruj mi da će godinama to doći i kod tebe.
U medjuvremenu, dok ne pronađeš te nove prijatelje sa kojima ćeš zaboraviti na ussamljenost.... imaš nas. Uvek, kad god smo ti potrebni.

• 1Ovo se svidja korisniku: _Sale
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala na vasem savetu i razumevanju... sada smo jako sretna porodica,otkako je moj otac nasao drugu zenu jako je dobra zena,puna razumevanja i mogu sa njom bilo kada popricati...
A sa svojom majkom jos uvek nisam u najboljim odnosima,kao i moje sestre,a ni u najboljem kontaktu,ali sta je tu je...Ni moja majka nije sama,nasla je drugog muskarca,i ne javlja nam se mnogo.Bilo sta je bilo,majka mi je i to moram da prihvatim...
Hvala vam jos jednom