offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Размишљао сам о томе где да поставим ову тему: у "Остатак осталог", на "Право"... Чини ми се најприличнијим да је поставим овде, пошто је везана и за друштво, и за породицу. Чланак је писан пре петнаестак дана, тако да треба имати у виду и најновије податке:
Citat:Oд главног удара до 08:30 часова 09.12.2010 у Краљевачкој трусној зони регистрованo је 454 земљотресa магнитуде М>=1
http://www.seismo.gov.rs/
ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА
И НЕОДГОВОРНА ДРЖАВА
Закон о ванредним ситацијама донет је 29. децембра прошле године. Ступио је на снагу 6. јануара 2010. године, и почео да се примењује 6. јула 2010. године. Влада Републике Србије и надлежни министар били су у обавези да донесу ближе прописе за спровођење овог закона у року од шест месеци од ступања закона на снагу. Ни Влада, ни министар то нису учинили, иако је прошло скоро пет месеци од крајњег рока. Стручна лица која се баве овом облашћу помињу неких 57 ближих прописа – подзаконских аката које је требало донети у међувремену. Колико је у знању аутору ових редова, од толиког броја потребних прописа није донет НИТИ ЈЕДАН! Самим тим онемогућене су јединице локалне самоуправе (општине и градови) да ускладе своје акте са одредбама овог закона, пошто се почетак поступања по обавези усклађивања (прописан рок од шест месеци) везује за доношење ближих прописа за спровођење закона.
На тај начин, ни град Краљево нема акте усклађене са одредбама Закона о ванредним ситуацијама. У таквим околностима, поступало се ипак онако како Закон и прилике налажу – проглашена је ванредна ситуација због јаког земљотреса и последица које је изазвао (Одлука градоначелника града Краљева, I Број: 2227/10, објављена у „Службеном листу града Краљева“, број 23/10 од 3.11.2010.године), и образован је Штаб за ванредне ситуације на територији града Краљева (Одлука Скупштине града Краљева, Број: 011-104/2010-II, објављена у „Службеном листу града Краљева“, број 24/10 од 10.11.2010.године). Командант Штаба је градоначелник града Краљева (по положају), а заменик команданта је заменик градоначелника. Уз начелника Штаба, ту је још 11 чланова Штаба (руководиоци органа, директори јавних комуналних предузећа, представник Градске организације Црвеног крста...). Штаб је до сада образовао више комисија и тимова са специфичним задацима, и донео више наредби, закључака и препорука, у смислу аката које Закон предвиђа.
Број земљотреса које је на територији Краљева забележила надлежна сеизмичка служба, почев од главног удара, ближи се бројци 400¹, са унеколико променљивим епицентрима. То је за сваког нормалног довољно озбиљан показатељ да ствари треба уозбиљити, односно показати крајње одговоран приступ. Вербална подршка и медијска пратња „преносиоца изјава солидарности“ је значајна, али мора да буде праћена озбиљнијим учешћем државних институција и адекватним планирањем будућих активности. Неопходно је да Влада и надлежни министар (ако су већ пропустили да донесу прописе са важењем у целој Републици) донесу закључке и друге акте везано за Краљево, које се налази у стању ванредне ситуације. Да дају званична мишљења поводом неких одредби Закона о ванредним ситуацијама, али и Закона о планирању и изградњи. И то што пре!
Зашто? Па, зато што је сличан проблем у вези недоношења ближих прописа за примену већ забележен у случају Закона о планирању и изградњи. То ће вам подробније и пластичније приказати стручна лица и запослени у Дирекцији за планирање и изграду „Краљево“, као и у Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности при Градској управи града Краљева.
У чему је „главна квака“? У томе што управо треба „здружено“ применити ова два закона на ситуацију у Краљеву. Биће потребно срушити већи део објеката, као и делова објеката за које се недвосмислено утврди да је угрожена њихова стабилност, односно да представљају непосредну опасност за живот и здравље људи, за суседне објекте и безбедност саобраћаја (члан 167. Закона о планирању и изградњи). Неспорно је да поступак уклањања оваквих објеката треба да буде хитан, уз претходно спроведене мере збрињавања и смештаја власника-корисника тих објеката. Међутим, Закон о ванредним ситуацијама садржи уопштене одредбе о мерама заштите, ублажавања и отклањања непосредних последица од елементарних непогода, и део који се односи на заштиту од рушења (као превентивну меру) и спасавање из рушевина (при чему се, уз остало, предузимају и мере осигурања оштећених и померених делова конструкција зграда и објеката ради спречавања даљег рушења). Дакле, овај закон нема одредбе које регулишу хитан поступак уклањања односно рушења нестабилних и „опасних“ објеката. Са друге стране, Закон о планирању и изградњи предвиђа једну „нормалну“ процедуру, са све одобрењем рушења, дозволом за уклањање објекта, жалбом на решење, главним пројектом рушења, доказима, условима, могућношћу покретања управног спора...
Рушење/уклањање објеката и делова објеката је драстична мера, којој се приступа по претходно тачно и недвосмислено утврђеном стању у погледу њихове (не)стабилности и опасности. После рушења, тих објеката/делова објеката једноставно НЕМА. Управо због тога неопходно је јасно одређење Министарства одбране, Министарства животне средине и просторног планирања и Министарства за државну управу и локалну самоуправу (министар Милан Марковић је иначе координатор за помоћ Краљеву). Штабу за ванредне ситуације мора се дати адекватно и валидно мишљење/тумачење у погледу надлежности за доношење аката о рушењу/уклањању објеката, као и спровођења односно извршавања тих аката, за време проглашене ванредне ситуације. Проблем може да представља и различит налаз стручних комисија које су извршиле преглед неких објеката (примера ради, тзв. „првостепена“ комисија одреди објекат за рушење, а „другостепена“ нађе да треба извршити хитну санацију). Санација, као и реконструкција сваког објекта је прича за себе, и може бити сложена и мање сложена. Али, уклањање објекта је нешто сасвим друго, у погледу начина утврђивања потребе и последица такве мере.
На ово се надовезује и питање наставка васпитно-образовног рада у предшколским и школским установама. Сигурност објеката у којима се овај рад изводи је једно питање, а сам наставак односно одвијање наставе друго. Васпитно-образовни рад се може одвијати и у другим адекватним објектима, безбедним и неоштећеним. Али, потребан је јасан и прецизан план поступања у ситуацијама накнадних потреса и „слегања тла“. Реч је о осетљивој дечјој популацији, када говоримо о похађању предшколских о основношколских установа. Поједину децу чак и родитељи тешко и мукотрпно смирују за време и после потреса. Зато је најважније питање како да се спречи могућа паника, а тиме и повређивање деце. Јер, постоји могућност да подрхтавање и слегање тла потраје годину дана, па и дуже, и да епицентри накнадних земљотреса буду лоцирани на више места, са различитим интензитетом. Све то треба узети у обзир како приликом грађевинских радова (санација, реконструкција, зидање нових објеката), тако и приликом нормативног уређивања обављања појединих делатности у одређеном периоду у коме се очекују сеизмичке активности.
________________________
¹У дану када је овај текст приведен крају и послат редакцији, 25. новембра 2010. године, забележен је потрес у 4,36 часова ујутру, са магнитудом од 3.0 Рихтерове скале. То је био триста деведесет и пети регистровани земљотрес у овој зони, од главног удара трећег новембра.
ТУЗОР
|
