offline
- DR
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Okt 2004
- Poruke: 5450
- Gde živiš: Beograd
|
Велимир Бата Живојиновић је познати српски глумац. Рођен је у Кораћици под Космајем 5. јуна 1933. године.
Од своје 15. године наступа као сценски радник, понекад и као статиста у Академском позоришту у Београду. Без неког упадљивог и изразито видљивог талента завршио је Средњу глумачку школу у Нишу и Новом Саду. Након што је два пута пао на пријемним испитима за Позоришну академију, 1954. године бива примљен на Позоришну академију. У Београдском драмском позоришту више година игра све што му понуде ( чак и жену с фереџом и црнца који у полупрофилу прошета сценом ). Занимљив је податак да је баш у том периоду имао по 300 ангажмана годишње.
Бата Живојиновић
Уверавајући себе и друге да `далеко више воли позориште него филм`, на филму се први пут појављује 1955. године у остварењу Р. Новаковића ПЕСМА СА КУМБАРЕ. Континуирану филмску каријеру, због које напушта позориште, по броју улога у СФРЈ недостигнуту за сада, започиње епизодама у ВЛАКУ БЕЗ ВОЗНОГ РЕДА 1959.године и РАТУ 1960. године. Оба наведена остварења су ауторска дела В. Булајића. Касније игра главне и важније улоге у скоро свим његовим пројектима: УЗАВРЕЛОМ ГРАДУ (1961), КОЗАРИ (1962), где је за лик козарачког сељака награђен у Пули, ПОГЛЕДУ У ЗЕНИЦУ СУНЦА (1966), БИТКИ НА НЕРЕТВИ (1969), ВИСОКОМ НАПОНУ (1981), ВЕЛИКОМ ТРАНСПОРТУ (1983) и у ОБЕЋАНОЈ ЗЕМЉИ (1986). Посебно успешно сарадјује још са С. Јанковићем (РАДОПОЉЕ, 1963.; НАРОДНИ ПОСЛАНИК, 1964; ВИШЊА НА ТАШМАЈДАНУ, 1968; ПАРТИЗАНИ, 1974; ТРЕН, 1978. По њему последње наведено остварење представља круну у његовом дотадашњем раду јер му доноси награду у Москви. Успешну сарадњу остварује и са редитељем А. Петровићем у делима: ТРИ, 1965. - за улогу у овом филму добија Златну арену у Пули као и за улогу у филму НЕПРИЈАТЕЉ,1967. године, иначе велико остварење нашег познатог редитеља Ж. Павловића. Тада најцењенија награда за филмска и позоришна остварења је била поменута Златна арена која се додељивала на филмском и позоришном фестивалу у Пули, Велимиру Живојиновићу је доспела у руке још много пута и то за улоге у филмовима СКУПЉАЧИ ПЕРЈА (1967); БРЕЗА (1967), ПРАЗНИК (1967); МАЈСТОР И МАРГАРИТА (1972); ТРАГОВИ ЦРНЕ ДЕВОЈКЕ (1972). Октобарску награду града Београда прима за последње поменута претходна два филма. Главне и важније улоге остварује у филмовима најисткнутијих редитеља свих генерација и из свих средина: Р. Новаковића (ПЕСМА, 1961; БЕКСТВА. 1968; ), Ж. Павловића ( ПОВРАТАК, 1966; ХАЈКА, 1977), З. Велимировића (ДЕРВИШ И СМРТ, 1974; ВРХОВИ ЗЕЛЕНГОРЕ, 1976; ДОРОТЕЈ, 1981.), В.Мимице (СЕЉАЧКА БУНА 1573, 1975.), Г. Паскаљевића ( ЧУВАР ПЛАЖЕ У ЗИМСКОМ ПЕРИОДУ,1976.; ПАС КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ВОЗОВЕ, 1977.), Ж. Николића ( БЕШТИЈЕ, 1977, ЧУДО НЕВИДЈЕНО, 1984.), Б. Драшковића ( УСИЈАЊЕ, 1979; ЖИВОТ ЈЕ ЛЕП, 1985.), Л. Зафрановића (ПАД ИТАЛИЈЕ, 1981.) и други. На самом врху, најапартнија личност филмске глуме у бившој СФРЈ, кроз више од четири деценије са по пет до шест филмова годишње, а понекад и десет, аутентичан је "изданак тла", глумац племенитог кова, симбол је времена и сведок домаћих лица, нарави и менталитета народа којем припада и то све без фолклора и рустикалне реторике. Чак и када не игра, а улоге је одбијао само када је био презаузет, његова се популарност - коју је стекао првенствено у акционим филмовима ( нпр. ДИВЕРЗАНТИ, 1967; МОСТ, 1969; Валтер брани Сарајево (филм домаћи), 1972; ПАРТИЗАНСКА ЕСКАДРИЛА, 1979.) - користи као "магнет" за финансирање пројеката. Врло агилан и систематичан, израженог менаџерског дара, у одбрану сталешких интереса био је иницијатор и оснивач (неко време и председник) Удружења филмских глумаца Србије, такодје и директор филмског програма Слобидарских свечаности у Сопоту. Повремено је глумио и на телевизији (нпр. у телевизијској серији РАДОВАН ТРЕЋИ). За свој рад добио је бројне награде и признања (нпр. Седмојулску награду СР Србије1981. године, те више пута на фестивалу у Нишу).
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%82%D0.....0%B8%D1%9B
|
