|
Poslao: 01 Maj 2009 03:05
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2008
- Poruke: 2528
- Gde živiš: VII kat
|
Za mrtvom zvezdom
Naiđe, bude, pa nosiš u glavi
danima lik jedan slučajno negde spažen:
k'o da oteža na grani sna, zaplavi
u sočni cvet, maglama čežnje vlažen.
Naiđe,bude. - Šta snivaš, srce, tada?
Što ti miriše nebo rumenim rosama krvi?
Što ti na otkucaja val, kao sa česme, pada
dobrote bolne mlaz, i tu se guši i mrvi?
Čežnja? - Al' za čim? Pozdrav - Ali kome?
Tuga? - Zbog čega? - Il' sve to? - I sve to spoji
miso u lik taj jedva viđen, koji
talasi duše i nemaju, i lome:
onako kao voda zvezde lik,
daleke, mrtve možda, i drage zvezde lik.
Ko zna!
Da l' živim il' sam prošao?
U jedan suton sam došao,
i svu noć, evo, bdim.
I slušam: - (Je li to Bog
na uho meni šanuo,
il', davno mrtav snim?)
"U radost srca tvog
ja nisam sreću kanuo."
Znam: mutan sjaj je svanuo
na čelu dana mog.
I drugi nije došao.
Da l' živim il' sam prošao?
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 09 Mar 2013 00:25
|
offline
- Neprimetna
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Dec 2008
- Poruke: 4073
|
RUKA
Gde je tvoja uska, tiha ruka,
puna zvuka dok niz kosu klizi,
puna reči kad se oko struka
svije, kad se poput vitog luka
slije s mojim telom? Prisni, bliži,
mi ćutasmo tad, a ona sama
pričala je šta u tebi vri:
cela sočna, topla, slatka tama
ključala je njome; cela ti
zvučala si kroz nju; cela drama
krvi naše, i bolna i draga,
u snažni se izlivala zvuk,
dok uz bedra svijao se naga
tvoj drhtavi, vitki, lomni struk.
Gde je tvoja tiha ruka vita,
da na somot oslonim se njen,
pa da slušam kako šumno hita
njenom krvi moga bila sen,
kako čezne gladna, nikad sita,
da izljubi pore moje sve,
šapćući ime moje?
Pun sam zvuka tihe ruke tvoje,
pun nežnosti i njene i svoje,
i nje željan, željan nje.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Mar 2013 09:57
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18460
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
I njegova, verovatno najsadržajnija i najsimboličnija pesma:
PROSTA ISTORIJA
Prošlo je sve; i jedva dušu dirne
Sećanja talas drag,
Ko s večeri kad tihom vodom pirne
Daleki vetar blag.
Prošlo je sve što bolelo me ikad!
O, laž je da se ne zaceli nikad
Rana i radosti trag.
Bez nespokojstva, bez srdžbe, bez krika,
Sećam se danas ja
Ljubavi naše, tvog smeha, tvog lika;
A srce jedva zna
Za užas dana, za besane noći,
Za kletve da se živeti neće moći,
Za gorke snove bez sna.
Kako se mirno pozdravljamo sada!
Ni bol, ni gnev, ni strah.
Prošlo je sve. - I samo katkad, kada
Mesečev takne me prah,
Dušu mi talas jedva jedan dirne,
Ko tihu vodu u večeri mirne
Dalekog vetra dah.
PS
Moje prijatelje iz Velike Plane često nerviram pitanjem da li znaju šta znači taj nadimak Massuca...Prilično se iznenade kada čuju. 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Jun 2013 09:45
|
offline
- Neprimetna
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Dec 2008
- Poruke: 4073
|
Zakružio je list u tihom letu
i takao se grudi mojih, žut:
k'o da ne beše mesta na tom svetu
drugog za njegov bol i njegov put.
I k'o da meni zadnje želje svoje
predade bolnik na samrti, tih;
misli se tiho zamračiše moje
i senka pade ćutanja na njih.
Kakav mi dade amanet? Što meni?
Ko mi ga posla? Rad čega? Šta znam!
Kad novo lišće svetom zazeleni,
amanet, možda, proklijaće sam.
Zakružio je list u tihom letu
i takao se grudi mojih, žut.
Susreli smo se jednom na tom svetu,
a vezao se zauvek naš put.
|
|
|
|
|
|
