|
Poslao: 10 Jan 2005 21:26
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
NA DAN NJENOG VENCANJA
I srusise se lepi snovi moji,
Jer glavu tvoju venac sad pokriva,
Kraj tebe drugi pred oltarom stoji -
Prosta ti bila moja ljubav ziva!
Cestit'o sam ti. I ti rece "Hvala!" ...
A da li znades da se u tom casu
Granitna zgrada mojih ideala
Srusi i smrvi u pep'o rasu?
Al' ne! Ne vidim od toga ni sena;
Po tvome licu radost se razliva...
I svrseno je! Ti si sada žena -
Prosta ti bila moja ljubav ziva!
Ja neću kleti ni njega ni tebe,
Ni gorku sudbu sto sam tebe sreo;
Ja neću kleti čak ni samog sebe,
Jer ja bih time svoju ljubav kleo.
I nasto kletve! Nasto ruzne reci?
O sreći svojoj covek vazda sniva;
Bol, jad i patnju smrt jedino leci.
Prosta ti bila moja ljubav ziva!
Pa podji s Bogom! Još ti mogu reci:
Da Bog da sunce sreće da ti sija!
Sve sto god da pocnes svrsila u sreći!
Sa tvoje sreće biću srećan i ja.
I svakog dana ja ću da se molim
Kad zvono verne u crkvu poziva...
Ja nisam znao da te tako volim.
Prosta ti bila moja ljubav ziva!
Cuj, Boze, molbu moje duse jadne:
Sva patnja sto si pis'o njoj, k'o ženi,
Nek mimoidje nju, i neka padne
Na onaj deo sto je pisan meni!
Uslisi ovu molitvu, o Boze!
I dusa će mi mirno da pociva;
I saputace vecno, dok god može:
Prosta ti bila moja ljubav ziva!
I onda kada dodje ono doba
U kom će zemlja telo da mi skriva,
Cuces i opet sa dna moga groba:
"Prosta ti bila moja ljubav ziva!"
[Velimir Rajic]
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 20 Avg 2007 23:30
|
offline
- Pridružio: 21 Sep 2006
- Poruke: 188
|
Basna o životu
U jednom kutu nebesnoga šara
Još od postanja stoji Razboj viti,
Tu Gospod sedi večno. Život stvara.
I čunak stalno proleta kroz niti
Od Zla i Dobra, od meda i žuči...
I anđeli Mu nose tanku pređu
Od slave, jada, pamuka i tuči,
Jakovnu, slabu, jasniju i bleđu,
Sa jedne hrpe, goleme ko gora.
U osnovicu, čestu ili retku,
Po neku žicu svakog svoga stvora
Utkiva Gospod tkuvu u početku.
U svakom tkivu ima šara bitna.
Dve nigdi nisu jednake nit' iste;
U nekom jedna, nejasna i sitna,
U nekom - puno, sve krupne i čiste...
Kad Gospod htede život moj da otka,
Preostaše Mu nekolika pasma.
I poče tkati. Osnova i potka
Za novo tkanje behu retke sasma.
I žice retke, svakog časa beže. -
'Hej! malo pređe!' - anđelima reče.
Prinesoše mu paukove mreže
I modri suton u jesenje veče.
Bog, zadovoljan, stade živle tkati.
I tanko tkivo sve to više raste. -
'I ovde valja neku šaru dati.' -
Donesoše mu tužnu pisku laste.
I utka Gospod u suton i mreže
Od lastavice lake ljute jade.
I kada tkivo, po svršetku, leže,
On sreza život i meni ga dade...
U telu mome živi strašni pauk
Što siše mozak, srž i krvcu svežu;
U duši - suton, i u njemu jauk: -
To pisti lasta, sputana u mrežu...
Autor :
Velimir Rajic
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Sep 2007 00:56
|
offline
- zelenooka
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 380
- Gde živiš: u začaranom zamku
|
Zavet
Kada umrem - smrt će skoro doći,
Još tren koji pa će zakucati
I na moga života tamnicu,
Te rastočit železne okove
Što mi dušu od postanka stežu,
I spasti je ropstva večitoga, -
Nemojte mi ruke prekrštati,
Jer mi živom behu savezane.
Nemojte me u crkvu nositi,
Jer kad god sam u Boga molio
Da me spase nevolje očajne,
On se svagda molbi oglušio.
Već me pravo groblju ponesite,
Kopajte mi raku preduboku,
Da me mrtva ne ogreje sunce,
Jer moj život studena je zima, -
Nek mi bude od zemljice toplo.
Čelo glave krst mi ne stavljajte,
Jer sam bio raspet za života,
Već naval'te gomilu kamenja,
Nek se diže do neba visoko.
Pa kad dođe čas Strašnoga Suda,
I kad mrtvi počnu ustajati,
Neka tada sve groblje oživi;
kamen nek mi pritisne grobnicu -
Samo da se ja dići ne mogu.
Ne sejte mi iznad groba cveće,
Rumen-ružu, mirisni bosiljak,
Već po grobu pelen zasadite,
Gorki pelen i oštru ostrugu:
Kad je ceo život pelen bio,
Našto će mi posle smrti ruža?
Ne sejte mi iznad groba cveće,
Rumen-ružu, mirisni bosiljak;
Jer kad grane prvo premaleće,
Iz ruže će poniknut ostruga,
Iz bosiljka pelen procvatiti:
Pelen će vam gorke suze mamit,
A ostruga srce razdirati,
Što mi niste zavet ispunili!
Velimir Rajić
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Sep 2007 10:44
|
offline
- dekao
- Moderator foruma
- Dejan Trajković
- Realist painter
- Pridružio: 06 Apr 2006
- Poruke: 3592
- Gde živiš: Somewhere in time
|
Hm, a zašto se ova tema ne zove Velimir Rajić? Na dan njenog venčanja je samo prvi post i to je krstio glavni admin. Čista zloupotreba položaja.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Sep 2007 10:50
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
a ja sam znao da ce ispod moje poruke drugi clanovi da postuju ostale pesme od Vladimira Rajica? 
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Okt 2007 00:20
|
offline
- Zuba
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 07 Okt 2007
- Poruke: 2
|
nabavi poslenji broj casopisa za knjizenost TRAG, ili idi na sajt biblvrbas.org.rs, mislim da je broj 12, ako je stavljen na sajt, pa ces procitati veoma interesantan clana vezan za V. Rajica i njegovu pesmu.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Okt 2007 21:55
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
ISTINITA PESMA
(Velimir Rajić)
Da kogod znade kako mene boli
To što me sudba pastorčetom stvori!
Koliki teret moju dušu mori!
I kako duša preklinje, i moli!
I moje srce živo je, i voli.
Al' o tom jedne ne sme da prozbori!
I, kao žižak, samo sebe gori...
O, niko ne zna kako ljuto boli!
Pa gde su one zemaljske divote
Rad kojih čovek Boga blagosilja?
Zar ima Boga? Vere? Pouzdanja?...
O, ćuti, prazni, kukavni živote!
Za tebe nema, osim smrti, cilja,
Ni druge nade, osim očajanja!
Dopuna: 11 Okt 2007 21:55
ZAŠTO?
I noćas, opet, sedeo sam, pio,
Sa ljudma koji tugu svoju blaže,
U vinu pokoj i zaborav traže, -
I opet nisam zadovoljan bio.
Na dušu moju teški jad se svio;
Ni vino meni ništa ne pomaže:
Sa svakom čašom sinji jad se slaže,
K'o da se čemer s rujnim vinom slio!-
Što večno tuga, i jad, i bol raste?-
Što pesma moja, tužna piska laste
Bez gnezda, večno da Boga priziva?
Što večno da sam bekrija a trezan?
Što večno da sam slobodan a vezan?
Što da sam mrtav sred života živa?
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Nov 2007 17:49
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
НОВО ЛЕТО
(Велимир Рајић)
Ту скоро, ја сам многе људе срет`о
Где један другом довикују, гредом,
И с пуним срцем: "Срећно ново лето!"
Сви моји дани једнаки су, редом:
Ниједан дан ми ништа није дао,
Те да га бројим изван оних други`,
И да ми, данас, чега буде жао,
Јер сви су били досадни и дуги;
Јер сваког дана ја сам на ноћ чек`о,
А сваке ноћи изглед`о сам зору;
Јер дан ми, сваки, сунцем душу пек`о,
А ноћ ми, свака, доносила мору...
И свет се чуди, и погледа криво
Човека који ни за што не мари;
Та мени срце предсказује живо:
Јест лето ново, ал` су дани стари...
|
|
|
|
|
|
