|
Ево већ годинама...па да, годинама, покушавам да се сетим једне песме; и то не да се сетим песме, него да се сетим неког да питам нешто о тој песми о којој сам заборавио готово све: и песника, и назив песме - све! 
Једино чега могу да се сетим је да песма има невероватан почетак (а и то је...вероватно...парафраза):
Да је барем лепа...
Овим сроком песник уводи у песму која је његова исповест, нешто попут Ракићеве ''Искрене песме'', само што се у овој ''мојој'' заборављеној песми песник обраћа читаоцу и жалогорчиво тужи над својом судбином која га је спојила са женом, за њега, са великим Ж!
Да је барем лепа...
Импресиван почетак песме, а мени сећања дотле досежу. Мислим да песник није српски.
Па, ако неко зна... 
|
