prekinuti ili se boriti

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav svima nova sam ovdje i molim vas da procitate moj problem (oprostite na duzini) i date mi pokoji savjet. Pa da pocnem, on ima 22 godine, težak život iza sebe (puno problema koje ne bih htjela iznositi u javnosti) odgovoran je,inteligentan, iskren, teska i komplicirana osoba,nepovjerljiva, al predobar, svima ce sve uciniti, pomoci, ne zanimaju ga izlasci, nije zenskaros,ima par dobrih prijatelja. ja imam 19 godina, studiram pravo, normalan zivot sam imala prije njega,izlazila, druzila se s prijateljicama, nisam problematicna, ne pusim,ne pijem nikad, odlicno ucim. U vezi smo vec 8 mjeseci. u pocetku mi je bilo savrseno s njim, uz njega se osjecam stvarno ispunjeno, to jos nisam dozivjela s nikim,a tako je i njemu za mene bilo, ispred njega mogu i plakati i rec mu sve, odlicno mi je s njim. zavolili smo se i on je prije nase veze planirao ici u inozemstvo raditi, dosta se za to mucio itd. al je odustao zbog nas, jer bi tada vjerojatno nasa veza propala da je otisao (bili smo mjesec dana u vezi) i tek nakon sto je to odlucio rekao mi je da nece ici. sve je na pocetku bilo odlicno ali on je osoba kojoj sam ja sve, centar svijeta, isto je tako i za mene sto se tice njega, al njegovo shvacanje te najvece ljubavi se razlikuje od moga.jos od pocetaka sam imala osjecaj da mu smeta kad odem sa svojim prijateljicama a ne sa njim, poslije je to postalo sve izrazenije, ja sam zapustila svoje prijateljice, i to nije nista cudno bilo, ok, u vezi sam, manje se viđam s njima itd, al zbog tog pritiska da on nebi mislio da mi nije najvazniji sve sam ih manje viđala i sve vise s njim bila, na pocetku veze bi jos nekad izlazila s njima i onda su i tu poceli problemi da bi na kraju doslo do toga da on meni kaze ako izađes s njima prekinuti cemo.on misli da su one drolje, da lose utjecu na mene blabla, da odmah razjasnim normalne su cure, dobre, subotom ne oblace nista grozno, uobicajeno za danasnje cure, cak i pristojnije. no da se vratimo na pocetak, on ne podnosi laz a ja sam njemu slagala par puta, gluposti kao npr. da mi se majka ne ljuti sto ostajem dokasno s njim da se on ne mora brinuti, jednom sam i slagala da sam negdje drugo a ne s frendicom opet iz razloga da nebi mislio da nije najvazniji, uhvatio me u lazi i sve te sitnice sam mu priznala, vise od toga nije bilo nista, al to se ponovilo jos par puta, nista veliko, gluposti i opet sam mu sve priznala i otad nisam slagala ni najmanju glupost. no kako bi on to rekao ja sam zanemarila to sto sam napravila i krenula dalje, kao da samo iskrenoscu mogu sve popraviti. i on je poceo sumnjat da ja njega varam, iz nikakvog razloga, nikakvog povoda da to misli. i sad ja pokusavam popravit to sto sam slagala i zanemarila, vratit njegovo povjerenje, pricam s njim, objasnjavam mu,puno sam toga napravila za ovu vezu, makla se od svih prijateljica, svađala se s obitelji, stalno se dopisujem s njim, doslovno stalno, ne prođe 15 minuta dnevno da se mi ne dopisujemo osim kad je meni faks il spavamo, uglavnom se svađamo, on govori da sam s nekim, uvijek je nesto oko toga da ga varam. a ja sam doslovno stalno s njim ili preko mobitela ili preko skajpa ili uzivo. dolazim kad god mogu u svoj grad (studiram u drugom)da bih ga vidjela. cak sam cesto dolazila da moji roditelji ne znaju, svima lagala, trcala za njim,sjedila ispred njegove kuce i cekala ga da mi otvori, plakala, nisam normalno funkcionirala a tako je i sad. on smatra da ja trebam prvo zasluziti da me on uopce saslusa. i mene ovo sve gusi, nemogu se naci sa prijateljicama na kavi normalno jer ako npr zakasnim odgovorit na njegovu poruku odmah ce bit ili ga varam il mi je vaznija ta prijateljica, van navecer ne smijem uopce ako ne zelim prekinuti, sve sto radim po cijele dane je stojim u kuci i cujem se s njim ili sam uzivo s njim, on je hladan prema meni al znam da mu je stalo najvise do mene, po puno stvari sam to vidjela i dokazao mi je, ali to njegovo shvacanje da ako ti je netko centar svijeta doslovno se od svih ostalih dragih ljudi moras maknuti me izluđuje, ja nemogu na miru uciti od poruka, vidit se s prijateljicama, nista nemogu u miru. a najveci problem je sta ne mogu otici od njega, koliko god me gusi i boli, ja njega volim najvise, i nemogu zamislit jedan dan bez njega, bude i lijepih trenutaka s njim a kad nam je lijepo onda je savrseno. kako da ga urazumim? kako da shvati da mi je najvazniji i ako odem s njima nekad, pa cak i navecer vani da tu nema nista lose? ja ne zelim prekinuti al kako da ostanem kad me sve ovo guši, kad nemam nikakave slobode? kako da ga uvjerim da je u krivu, da popusti a ne samo po svome? molim vas dajte mi neki savjet, unaprijed hvala.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hmm, nisam navikao curi da dajem savete, ali evo. Nemoj mi zameriti ako budem opširan.

Prvo, njegov ogroman problem je posesivnost. To znači da je "mačo" i da te pokušava kontrolisati. U pozadini svega toga, posesivnosti, kao i ljubomore, krije se nesigurnost. I to ne tako mala, jer čim je on spreman tako radikalno da reaguje i da ti zabrani da se viđaš sa drugaricama, onda je to velika krajnost.

Nema on prava da ti zabranjuje da se viđaš ti sa tvojim drugaricama, to je extremno nepoštovanje.
Isto tako, razumem da su mu se sumlje probudile nakon tih sitnih laži (koje su bile zaista nepotrebne) ali postao je paranoičan.

Drugi dokaz njegove slabosti je preterano kontaktiranje. Jednostavno muško nema toliku potrebu da kontaktira sa devojkom, i ja mislim da je viđanje 2-3 puta nedeljno na par sati sa devojkom sasvim dovoljno. Eventualno kratak razgovor telefonom, 10-tak min. dnevno, mada i to nema potrebe.

On sad možda smatra da se žrtvovao što nije otišao u inostranstvo zbog tebe, ali to je njegov problem, jer nema prava da to koristi kao opravdanje za svoju posesivnost. To žrtvovanje nije ni razlog ni opravdanje da se ponaša tako!

Težak život mnogi imaju, ja ne znam koje su to razmere i kakva je bila porodica (da li je bilo zlostavljanja ili čega već ) ali to nije ni najmanji razlog za takvo ponašanje, osuđujem već 100-ti put.
Ukratko, mračna ličnost.

Ono što je tvoj veliki problem je što si i ti jako nesigurna u sebe i dozvoljavaš da te on ovako "riba", lažeš roditelje, lažeš verovatno i te drugarice a najgore je što lažeš sebe.
Vidiš, meni nije normalno voleti osobu koja te tako tretira, i da si sigurna osoba, ti bi se totalno ohladila i napustila ga. Što je i jedina logična i zdrava opcija.
Da li si ti spremna da budeš u vezi sa tipom koj te ne daje da dišeš? Zašto će ti takav? Previše primera takvih nezdravih veza sam sretao u svojoj okolini i po forumima, i uvek je najbolje prekinuti takvu vezu. Možda je imao težak život, ali ti ne treba da budeš njegov psihijatar i slično.
Ne možeš promeniti njegovu strukturu ličnost i to je velika greška koju devojke generalno prave!
Čovek se menja samo kad on hoće. A one fore, promeniću se zbog tebe, to ne pije vodu. To se neće dogoditi.

Prema tome, ono što ja jasno vidim je gušenje, a što se tvojih osećanja prema njemu tiče, pošto ja ne verujem da neko može voleti nekoga koji ga guši, verujem da si samo zbog straha od usamljenosti ili nečega drugog s njim u vezi.

Taj momak te ne zaslužuje, a ti moraš naučiti da poštuješ sebe mnogo više nego sada i da vodiš više računa o sebi. Inače ćeš trpeti ponižavanja i biti u nezdravim vezama. Možda vas privlači ta zajednička nesigurnost, ali radi sebe, prekini sa tim i ojačaj svoj karakter. Nemoj mu se vraćati i ne gledaj unazad. Ne osećaj krivicu, jer odlazak u inostranstvo je njegov izbor, prema tome nisi ti njemu ništa dužna!

Srećno Jeny!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kratko i jasno - (nabijanje) osećaj(a) krivice. Ovo je verovatno dobrim delom nesvesno sa njegove strane iz nekog straha. Navodno čini ti sve, a ti eto stalno nešto ne uspevaš zadovoljiti njegove kriterijume i loše se ponašaš. Samo mu hraniš bolest time što mu udovoljavaš. Mlada si pa ne znaš. Aktivnosti i ljudi do kojih ti je stalo prvog dana veze se podvuče partneru da se u to ne dira. Ovako ti pretvara život u robiju. Nisi se ti rodila da bi živela za njega, već svoj život. Pre ili kasnije, ukoliko se ne promeni, ostavićeš ga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neće se on promeniti!

• 2Ovo se svidja korisnicima: Michael Samuel, ucenik32
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:on meni kaze ako izađes s njima prekinuti cemo

Školski primer posesivnosti...

Citat:uhvatio me u lazi i sve te sitnice sam mu priznala, vise od toga nije bilo nista, al to se ponovilo jos par puta, nista veliko, gluposti i opet sam mu sve priznala i otad nisam slagala ni najmanju glupost.

Sa ovim ubijaš svako poverenje koje imaš kod njega jer će posle toliko ponovljenih puta uvek sledeći put misliti da mu opet lažeš što se i vidi iz ovoga kasnijeg što si napisala....

Citat: kako da shvati da mi je najvazniji i ako odem s njima nekad, pa cak i navecer vani da tu nema nista lose?

Posle ovih laži u kojima te je hvatao teško ćeš ga ubedti u suprotno jer on u svojoj glavi već vidi da ga ti varaš sa drugim a to je na delu njegova nesigurnost+posesivnost što je katastrofalna kombinacija kako god okreneš.

Možeš ti njemu dubiti na glavi,pružiti mu sve što hoće, i to mislim bukvalno sve to neće pomoći da on promeni stav koji ima prema tebi i način na koji te gleda sada. Da mu možda nisi lagala možda ali samo možda bi bilo drugačije mada iskreno ne verujem da je to ovde bio presudni faktor već njegova nesigurnost....

Možeš ti ostati i dalje sa njim i trpeti ga ali time ćeš hraniti njegov ego a sebe ćeš ubiti i pojam psihičiki a već to radiš koliko vidim iz nekih napisanih reči i rečenica. Problem kod takvih osoba je što ta njihova nesigurnost i prevelika posesivnost u kombinaciji sa još nekim fakotorima može da stvori i psihičko stanje što ope može jednoga dana da eskalira u fizičko nasilje ne daj bože a onda će biti kasno....

Koliko god ti njega volela ili osećala nešto prema njemu na duže staze ne verujem da ćeš biti srećna u takvom odnosu sa njim jer kada on ostavi žensko ispred vrata da čeka i plače to ti dovoljno govori o kakvoj osobi se radi.

Sa druge strane što se tebe tiče donekle se slažem sa Kuletom da se i kod tebe oseća doza nesigurnosti kada ideš tolikio daleko da zbog njega lažeš roditelje i sebe dovodiš u neugodnu situaciju sa drugaricama i sl. To ne treba da radiš ni zbog koga a pogotovo ne zbog nekoga ko se na gore opisani način ophodi prema tebi....

Neću ti reći da li da raskineš ili ne jer je tvoja odluka. Ja sam ti samo napisao moje vidjenje situacije i onoga što bi moglo da se desi...

Izbor je tvoj....

• 1Ovo se svidja korisniku: jeny555
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nažalost, od reči do reči sam se prepoznao u opisu dečka koji si dala. Bio sam apsolutno isti takav kada sam imao nekih dvadesetak godina i iz istih razloga. Mislim, ne znam njegovu priču, ali iz ponašanja koje si opisala, mogu da predpostavim. Upravo zato mislim da mogu da ti dam najbolji savet po tom pitanju.

Elem, da ne okolišam previše, znam da ne želiš ovo da čuješ, ali ostavi ga. Samo tako ćeš pomoći i sebi i njemu. Ako ostaneš sa njim, samo ćeš produžiti agoniju i na kraju će te to toliko ugušiti da nećeš imati izbora nego da ga ostaviš i samo će ti više biti žao izgubljenog vremena.

Vidiš, njegov problem uopšte nije toliko u tome da je nesiguran u sebe ili da ti ne veruje. Njegov problem je u tome što je sazreo pre vremena. To u teoriji ne bi trebalo da bude ništa loše, ali jeste, jer sazrevanje treba da bude proces, a ne nešto što se desi preko noći. Kada se desi preko noći, malo se izgubi dodir sa realnošću i onda očekuješ od svojih vršnjaka, pa i od devojke da budu na tom nivou zrelosti, a to je najčešće nemoguće.

Koliko god to bezveze zvučalo, vas deli mnogo više godina nego što ti se čini. Naime, ti imaš 19 godina i sasvim je normalno da želiš da se viđaš sa drugaricama, da izlaziš, da završavaš školu, da proživiš neke stvari, a dečko, ma koliko ti njega volela, nije nešto čemu u ovom trenutku želiš, niti trebaš da posvetiš svoj život u potpunosti. Ali on sa druge strane, iako ima 22, razmišlja i ponaša se kao da ima 30 ili više. On u tebi ne vidi devojku, nego ženu, odnosno porodicu i to isto očekuje i od tebe. Samim tim, ne može da shvati zašto ti moraš da se švrćkaš sa drugaricama po gradu i tako to, kada imaš porodicu (njega) o kojoj trebaš da brineš.

Dakle, njegova posesivnost i ljubomorni ispadi nisu zbog toga što ti stvarno toliko ne veruje, već mu je to način da pokuša da te natera da se posvetiš njemu. Zato će svaki put kada to i učiniš, ondosno posvetiš mu se, to da nagradi tako što će biti dobar, fin, truditi se da ti udovolji i da ti bude lepo, ali izađi jednom sa drugaricama umesto da se posvetiš njemu ili mu ignoriši poziv, pretvoriće se u đavola. Već sada osećaš pritisak i gušenje zbog toga, a vremenom samo može biti gore.

Dakle, direktno i bez uvijanja, za tebe i njega nema zajedničke budućnosti. Samo je pitanje da li ćeš to preseći sada, ili ćeš izgubiti još neko vreme pre nego što ta veza pukne sama od sebe. Naprosto, sve i da odlučiš da ispuniš sve njegove želje i posvetiš mu se u potpunosti, ništa pozitivno se neće desiti. Sebe ćeš gušiti sve više i više, sve dok jednog dana ne shvatiš da ne možeš i ne želiš tako da živiš, a on će vremenom shvatiti da je propustio jedan deo svog života koji će želeti da nadoknadi, pa će ta veza opet pući. Samo je pitanje šta će se pre desiti od ta dva. Ja tipujem na gušenje, ako ne zameraš upotrebu blagog crnog humora

Iskreno, voleo bih da grešim, ali po nekoj tvojoj priči, to je to. U svakom slučaju, pre nego što uradiš bilo šta, možeš na vrlo jednostavan način da testiraš moju teoriju. Sledeći put kada budete razgovarali, pokušaj da navedeš razgovor na temu osnivanja porodice, deci, braku... i prati njegovu reakciju. Ako reaguje pozitivno na to ili se izjasni da to želi, jasno ti je o čemu se radi.

Da me ne shvati neko pogrešno, ne smatram da je loše razmišljati o tim stvarima, kao ni želeti to, uostalom svima to dođe pre ili kasnije, ali nekada jednostavno nije vreme za to. Onaj opis iz prvog posta, nije opis momka od 22 godine. Momak sa 22 godine treba da bude "ženskaroš", treba da izlazi, treba da se zeza, treba da proživi nešto... To naravno ne znači da treba da bude razvratnik, niti da vara svoju devojku ako je ima i tako to, ali treba da da prostora i sebi i svojoj devojci, treba nekada da izađe sa društvom i da pusti devojku da izlazi sa svojim, treba da se posveti školi i izgradnji karijere i treba da dozvoli svojoj devojci da radi isto, pa kad se te neke bitne stvari u životu reše, onda se razmišlja o porodici.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Maj 2013 20:04

Ne slažem se delimično sa tobom. Fokusiraću se samo na taj segment. Razumem razliku u zrelosti koji želiš istaći, ali tu postoji jedna caka. Nije u svim segmentima zreliji, već je negde manje zreo ili loš po samog sebe.

To što su mu dosadili izlasci i eventualna spremnost da formira porodicu, aposotno nemaju veze sa ljubomorom i posesivnošću. Za mene će te dve pojave uvek biti bolest i celo čovečanstvo koje nalazi opravdanje za njih. Ljubomora nije izraz ljubavi, već njen dželat.

I ja sam ubrzano odrastao, pa sam opet davao potpunu slobodu svojim partnerkama u pogledu druženja. Reagovao sam samo kada bih video da joj neko želi naneti štetu. Niti sam je kažnjavao zbog tuđih izliva nežnosti. Samo sam povlačio crtu 'spoljnom faktoru', pa dok ne razume.

Dopuna: 01 Maj 2013 20:11

Dobro preterao sam - potpunu slobodu.

Pružao sam mnogo više nego neki drugi, a u poređenju sa našim prosekom puno...

Dopuna: 01 Maj 2013 20:17

Zrelog odnoso nema bez našeg razvoja i iskustva. Kada možeš sesti sa partnerom i odrediti krupne zajedničke ciljeve, kada znate kakva osoba jednom i drugom treba, zatim svako ima svoje nezavisne obaveze i aktivnosti, i na kraju bez obzira koliko daleko bili možete računati jedno na drugo...
Tokom celog života padamo i dižemo se. Ali tu smo da se razumemo, jer ipak samo smo nesavršeni ljudi.

• 1Ovo se svidja korisniku: Leonardo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Ne slažem se u potpunosti sa tobom. Fokusiraću se samo na taj segment. Razumem razliku u zrelosti koji želiš istaći, ali tu postoji jedna caka. Nije u svim segmentima zreliji, već je negde manje zreo ili loš po samog sebe.
Mislio sam da neću morati ovo da objašnjavam dodatno, ali eto. Naravno da nije u svim segmentima sazreo, pa pobogu, momak ima 22 godine. Upravo zato sam i napomenuo da sazrevanje preko noći nije dobro, već da to treba da bude proces. Ovako se na razviju svi segmenti podjednako, pa to stvara konfuziju. Recimo, želja za posvećenošću partneru obično predstavlja zrelost, dok bolesna ljubomora i posesivnost upravo suprotno.

A inače, da se nadovežem na drugi deo tvog posta, ljubomora i posesivnost uopšte nisu loše stvari i itekako pokazuju ljubav i privrženost. Naravno da želim da devojka sa kojom sam bude samo moja (posesivnost) i naravno da ne želim da posvećuje pažnju drugim momcima (ljubomora). Međutim, treba napraviti razliku između zdrave i bolesne ljubomore ili posesivnosti, a razlika se ogleda najviše u tome da li nam je neko dao povoda za sumnju ili ne.

Vidiš, ako devojka u mom prisustvu nabaci smešak kad joj stigne poruka, a istovremeno krene da sakriva telefon od mene ili još gore, otrči u drugu sobu ili toalet da nastavi dopisivanje, ja imam sasvim legitiman razlog posumnjam na nešto, a da ne ispadnem bolesno ljubomoran zbog toga. Sa druge strane, ako njoj stigne poruka i ona se ponaša sasvim normalno, a ja odmah krenem da joj kopam oči zbog toga, e to je već bolest.

No, sad već idemo previše u offtopic.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat: ljubomora i posesivnost uopšte nisu loše stvari i itekako pokazuju ljubav i privrženost

Nisu loše stvari ako se doziraju kako treba a kod njih to nije slučaj....

• 1Ovo se svidja korisniku: Michael Samuel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slažem se sa tobom.

Michael Samuel ::Vidiš, ako devojka u mom prisustvu nabaci smešak kad joj stigne poruka, a istovremeno krene da sakriva telefon od mene ili još gore, otrči u drugu sobu ili toalet da nastavi dopisivanje, ja imam sasvim legitiman razlog posumnjam na nešto, a da ne ispadnem bolesno ljubomoran zbog toga. Sa druge strane, ako njoj stigne poruka i ona se ponaša sasvim normalno, a ja odmah krenem da joj kopam oči zbog toga, e to je već bolest.
Uvek je tu reč o procentima. Svaka prenaglašena negativna osobina predstavlja problem. Ako bi smo to mogli nekako izmeriti, pa kažemo 90% tolerantan i 10% ljubomoran je OK. Naravno da i mene zanima šta se dešava u životu partnerke, te smatram da ako nešto radi krišom onda me ne poštuje. Nikad mi nije smetalo dopisivanje i zezanje, sve dok se poštuju dogovorene granice i drži do mene. Greške se prave i zato je potrebna što kvalitetnija komunikacija. Problem kod prvih veza često ume biti to što se nešto previše očekuje, ispituju granice, nedovoljno komunicira, radi po nekom ličnom utisku, itd.