Divlje guske-Dado Topic/Time

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kroz noc i vlagu,
divlje guske se sele na jug
i bolno kricu,
osecam zelju da neku
tuznu napisem pricu.

Kako odnose one svom,
na krila svoja bjela dva iz duse
moje tragove,
I ne znam put,a ne znam stat.

Ne merim vise vreme na sate
ni po vrelom suncevom hodu.
Dan mi je kad njene oci se vrate,
a noc kad ponovo odu.

Divno je bilo priznajem srcem, trenuci,
staze, usne i lisce.....
Sve....Cak i suze sto teku licem
i njeno tjelo dok biva sto drhce.

Verujem,prastam,cekam i molim,
da vrati netko sve one dane,
ali kasno je, zasto da volim
kad listovi ljubavi nase pali su s'
grane......


Dado Topic-TiME

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odlična pesma. Ali moj favorit je:

Time - Za koji zivot treba da se rodim

Za koji zivot treba da se rodim
Za koji sudnji dan treba da zivim
I kojem bogu treba da se molim
I koju zenu treba da volim ja

Za ciju ljubav trebam da sam srecan
Za ciju ranu treba da sam bol
Na cijem odru treba da svijeca
Za koju zenu treba da sam gol

I nikada necu saznati to
Kud vodi me put zivota mog
Za ciju volju se radja se zivi i mre

Za cije nebo treba da sam duga
U cijoj tami treba da sam luc
Za koju pjesmu treba da sam tuga
U cijoj casi treba da sam zuc ja

Za koju jesen treba da sam zetva
Za koju sliku treba da sam kist
Za cije usne treba da sam kletva
Za koje grane treba da sam list

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Igraj narode moj"

Kad se covek rodi i stupi na scenu,
uloga mu laka, neponovljiva,
jer danas je djete, a sutra mozda covjek...
Obrnuto samo zelja neponovljiva.

Igraj narode moj...

Kad su meni u Septembru 50-e
zivot dali-dali su mi ulogu moju,
dal' je zelim nisu me pitali.
Igrao sam sve do tada uvjek dobro
i svi su mi pljeskali,
a, juce kad sam bio najiskreniji,
juce su me izbrisali.
Gurnuli me dole s' scjene,
htjeli da im vratim dug, govorili
protiv mene, zahtjevali kaznu sud.
I sad lutam, trazim pomoc, uspomene
zovem svoje da mi daju malo srece
i vrate me u djetinjstvo moje.

I da opet kao nekad zivim kao
ptica, da vjerujem svima i da
volim ljude, da jurim poljima i
proljetnjim sumama dok me jutrom
usne moje majke bude.
Da se ludo radujem kad krenem u skolu,
da se svaki dan sto puta zaljubim,
i da drhtim od srece dok drzim joj ruke
neznajuci kako da je poljubim.

Igraj narode moj,
igraj...Hej, hej.
Igraj narode moj
pozornica je svima
otvorena.
Hajde redom svi, heej...

Dobra ova muzika pobro, zivota mi.

Covjek svati da proslost se ne vraca,
i da je vec ostario sa dvadeset godina,
on se ozeni onom koju voli i misli da
je sreca to sto ima,
a, od nje samo trazi da mu bude vjerna
i da rodi sina.
Jer svi smo mi veliki i svi smo mi mali,
al' u sustini svi smo jedno isto.
Svi imamo pocetak, svi imamo kraj.
A, ono izmedju mozda nije bitno.

Heej..

Zato igraj narode moj, zivot je
scjena velika, nije vazno ko je na
njoj glavni, jer mi smo i glumci i
autori i publika.
Zato igraj sad narode moj, zivot je
scjena velika...Igraj pobro ne stidi se.
igraj!
Dobra je ova muzika, zivota mi...
Igraj, igraj.

Igraj narode moj jer zivot je
scjena velika...

Dopuna: 24 Dec 2005 21:10

"Zivot u cizmama s' visokom petom"

Pola zivota drugujem sa muzikom,
dala mi je slavu, novce, vodila me
svijetom.
Voleli smo oboje sve sto nam je
pruzao taj zivot u cizmama s' visokom petom.

Hej..

I dobio sam najvise sto se moze dobit,
i ljubavnik sam bio hiljadama zena i
volio ih iskrenoscu svetom, a voljele me
nisu jer za njih sam bio samo zvijezda
u cizmama s' visokom petom.

Nisam znao da muzika je borba u kojoj
se okruto otkidaju glave,
u kojoj svako za sebe svoju bitku bije,
u kojoj cak i loseg ratnika pobjednikom
slave.
Jer bilo nas je dosta dobrih u vreme dinamita
kad svirali smo iskreno i bili sretni kad za
muziku sve smo zrtvovali,
a danas su rijetki sto ostali su isti i koji
se nisu jeftino prodali.

Hej..

Danas su najbolji oni sto prodaju navise ploca,
nije vazna muzika, danas svira gitara da zaradi
sto vise para, nema vise muzicara,
danas svira gitara da zaradi sto vise para,
sve je manje muzicara.

Pola zivota drugujem sa muzikom,
dala mi je slavu, novce, vodila me
svijetom.
A danas vise ne znam dal' volim il'
mrzim taj zivot u cizmama s' visokom petom.
Jel' kad skinem cizme i vratim se na scjenu
gde zive obicni i meni nekad slicni ljudi,
tad pozornicu mrzim i tad mi se cini da
lazno je i prolazno sve sto nam nudi.

A ja i ako istinu znam, uvjek zaboravim nju
kad zasija pozornica svijetlima,
i tad uzmem gitaru i zasviram pijesmu
staru o zivotu u cizmama s' visokom petom.

Kad sam bio mali, roditelji su me ucili
da iz sastavnog sviram ljudima i da idem
po svijetu cestama,
sviram ljudima po selima i gradovima,
svuda ce me slusat, o jee..

I tad uzmem gitaru kad me srce pece,
kad me kidaju boli, kad me zena ne
voli..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jednom će neko

Osmeh plav sto nema dom,
uvek prolazi ulicom.
Sasvim sam sa svojim snom,
jos prica sa oblakom.

Srecu ga ljudi, crni k'o noc,
oni se cude sto oblak je tu.
Osmeh plav sto nema dom,
moli ljude da pevaju.

Jednom ce neko, morati sve da oprosti,
tuge i zalosti, mozda ja i ti.
Jednom ce neko, morati sve da preboli,
srcu da objasni gde smo gresili.

Osmeh plav, bez lica svog,
vara zoru rumenu.
Nestao je iz zivota mog,
k'o da nikada nije tu.

Srecu ga ljudi, crni k'o noc,
oni znaju da osmeh je moj.
Osmeh plav poklanja im,
nasu pesmu da pevaju.

Jednom ce neko, morati sve da oprosti,
tuge i zalosti, mozda ja i ti.
Jednom ce neko, morati sve da preboli,
srcu da objasni gde smo gresili.