|
Secam se divnih dana i pesama svojih
dugih tihih godina i mladosti svoje.
Koje su to misli,kad ustanem,izgovorim prvo ime tvoje.
-Koji je to kljuc,sto vodi do srca tvog,a ja sam ga sakrila od drugih,i cuvam ga zauvek u srcu svom.
Kad i poslednja kap kise na zamlju padne,tad se zrno semena ne pomera sa zemljice crne.
-Znam da si negde tu,iako te oci ne vide
tvoj glas jos u srcu mi treperi,a tvoje oci,plave kao safir,zauvek ce ostati negde kao sjaj.
Polako se rastajemo ti i ja,ali ljubav ostaje kao beli labud sto se u potoku umiva,i stanuje,dajuci mu krila slobode,da poleti,uvek kad se mene seti.
|
