|
Ulica u noci,
guta samu sebe
i grize fasadu ugojenih lazi.
Sama je.
Posrce.
Vuce se uza zid
i svojom krvlju rastace malter.
Odbija moju ruku,
I vristi,
Vristi i jeca
Kao luda tarantula
mojih misli:
"Ne, ne zelim tebe!"
"Ne zelim tebe!"
"Hocu da me pogledas
i vidis me!
Ali stvarno!
Zar ne vidis
pohlepnu glad u mojim ocima!?
Ili volis samo lazne idole
svojih pesama?
To je glad
koju ne mozes
zasititi ugojenim lazima!
Zar ne vidis izgrizene
nokte na mojim
modrim rukama!?!
To su nokti
koje su pojele noci traganja!
To su ruke koje su grebale lica andjela!
Ti ljubis iluzije
pescanih vetrova,
i senke demona
i vatre sinajske!
A zar nikad nisi
ljubio zenu na
mojim usnama!
Sto je nisi probudio
i rekao:
"Bicu ti Biblija
i greh
i smeh,
i noz prepun zuba
i ostrica!"
Jer, ona je cekala.
Htela je da je grizes svojim usnama,
od senki,
od bola,
od nadanja,
i loseg opijuma!
Zar ne vidis fleke
moje duse
zbog mnogo habanja!?
I grc svetice i kurve
na mnogim mojim licima!?
Zar ne vidis
da hocu da ti dam
krvave ruze
potrosenih osmeha?
Zar ne cujes kako
pokusavam da psujem,
da te probudim,
i osamarim,
kad ti kazem:
"Volim te"
To je vrisak
zrtve koja se
davi.
A ti se smejes na obali
i kazes:"Srecna si"
I zato,
ne zelim tebe,
vrati se polomljenim
igrackama nocnih vukova.
Ali ne zaboravi!
I tebe ce jednom moriti
pohlepna glad mojih ociju...."
|
