|
ПЕСНИК НА САМРТИ
В.П.Дису
Ноћас су ме подсетиле песме
на путеве којима се не сме
и не може неопажено проћи -
неутабаном стазом ретки смеју поћи.
Обамрлог су ме подсетиле песме,
стара лица и утисци знани,
у стихове моје беживотне,тесне
трн лепоте хтеде да се сахрани.
Перо и рука у страсном загрљају
од себе би последњи трзај да дају,
ал' неопажено минуше и бол и лепота-
-дотакох,најзад, дно провалије живота.
Ал' не дајте да вас моја смрт дира
к'о да су све смрти у њој сабране,
то је нежна песма која лечи и спира
моје поштено зарађене ране.
Ако уздрхтим кад смрт ми дође
у сивилу овом уз ветар што дува
знајте,то ми само телом прође
туга јер не оста нико да вас чува.
Панчево,2003.
|
