|
Duša pati,srce plače,
Suze niz lice teku,
Postoji li nešto od boli jače,
Dajte mi jednu tužnu reku...
Sećanja naviru i vraća se vreme,
Sećanja ostaju,
Noseći sudbinsko breme,
I tako boli postaju...
Urezani lik u sećanju,
Urezana slika ta,
Gubim razum u osećanju,
Da sam možda kriva ja...
Trepavice suze zaustavljaju,
Iako one i dalje teku,
Postoje li boli koje predstavljaju
Jednu tužnu reku?
Prođe dan poput munjevitog bleska,
Prođe noć,i ništa više nije kao pre,
Srce mi u grudima treska,
Želim da znam-da spasili su te...
Prolazi vreme i nosi rane,
Ali njihovi trajni su ožiljci,
Znam da ljudi imaju mane,
Ali mogli su sve da učine u toj prilici...
Ostaje sećanje i uspomena,
Ostaju i žive u meni,
Da nije bilo nikakvih problema,
Smrt ne bi uspela život da smeni...
Okovi tuge večno će živeti
U mojoj duši i u srcu duboko,
Jer ovaj gubitak ja neću preboleti,
Zauvek će ga pamtiti moje oko...
|
