|
U našoj zemlji mnogi robijaši su dobili spomenik, ulicu, trg , pa čak i cele gradove. Tito, Kardelj, Ranković, Pašić i mnogi, mnoooogi drugi. Međutim, po čemu jeste jedinstven spomenik čije vam nastajanje prikazujem na ovim fotografijama? Po tome što ga je jedan upravnik zatvora podigao najpoznatijem srpskom robijašu - Branislavu Nušiću. Uradio je to Žarko Kovrlija, čudo od čoveka, osoba koja je na mestu srca imala nuklearni reaktor sa neiscrpnom količinom energije i ljubavi za ljude. Čovek čiji radni dan je počinjao u pet ujutru, a završavao se u kasnim noćnim satima. Izložio mi je svoju ideju da podigne u krugu zatvorskog parka (kraj bazena koji je renoviran isključivo njegovom zaslugom) spomenik Branislavu Nušiću, ne kao književniku (jer takvih spomenika već ima) već kao osuđeniku, rabu božjem.
Rečeno, učinjeno. Pozvao sam mog druga, maestra Milivoja Bogosavljevića, magistra vajarstva i stvar je krenula. Cela priča se nalazi pred vama u obliku foto stripa.
Šta se ne nalazi na slikama? Njegovo Veličanstvo Gospodin Slučaj! Gospodin Slučaj je hteo da tog vrednog čoveka ministar smeni na dan postavljanja spomenika! Novi upravnik je hteo da skloni spomenik, ali veliki blam bi bilo pa je odustao.
Eto, stoga, Nušića, kako gleda u daljinu i onako bronzan, smeje se svim vlastodršcima i hrabri robijaše da izdrže lance i bukagije.
Na spomeniku se nalazi i epitaf: ''Ja dva raba u stihove - oni mene u okove'' . Autor epitafa? Sirius...
|
