|
Ogromne količine metana u morskim dubinama i na zaleđenom tlu kranjeg severa, zatočene u sićušnim vodenim kristalima, predstavljaju ogroman izvor energije. Pretpostavlja da hidrati kriju 10 biliona tona ugljenika, dvostruko više nego ukupne svetske naslage uglja, gasa i nafte.
Više od 90 odsto gasnih hidrata nalazi se u moru, na dubinama od 100 do 500 metara, ispod kontinentalnih ploča, a izvesna količina hidrata može se naći pod zaleđenim tlom. Hemičari i naftaši su odavno upoznati sa ovom pojavom - hidrati gasa prirodno nastaju pod jakim pritiskom i na niskim temperaturama. Reč je o kristalnim strukturama na bazi vode, u kojima se krije metan, glavni sastojak prirodnog gasa.
'Komadić leda čija je zapremina jedan kubni santimetar oslobodiće 164 kubna santimetra gasa', istakao je hemičar sa Francuskog instituta za istraživanje eksploatacije mora Žan-Lik Šarlu.
Za sada se nijedan naftass ne usuđuje da se upusti u izvlačenje gasa koji se nalazi na morskom dnu. Neophodno je prethodno utvrditi gde se kriju hidrati u kojima je koncentracija metana dovoljno visoka da bi eksploatacija bila isplativa. Prvi pokušaj realizovan je na lokaciji Malik na kranjem severu Kanade. Iako su troškovi izuzetno visoki, ovo je značajan korak jer se pokazalo da je eksploatacija gasnih hudrata tehnički izvodljiva.
Čini se da su na ovom polju najviše uznapredovali Japanci, čija zemlja nema naftu, ali čije su teritorijalne vode bogate gasnim hidratima.
Međutim, naučnici su zabrinuti zbog prisustva gasnih hidrata u permafrostu jer bi oni u domenu klimatskih promena mogli da imaju efekat tempirane bombe. Ukoliko bi se zaleđeno tlo otopilo, u atmsferu bi bila oslobođena ogromna količina metana koja je, po pitanju stvaranja efekta staklene bašte i zagrevanja planete, 20 puta opasnija od ugljen-dioksida.
U hidratima se nalazi 3.000 puta veća količina metana nego u atmosferi. Stručnjaci upozoravaju da bi masovno topljenje moglo da oslobodi onoliko ugljenika koliko se danas oslobađa prilikom sagorevanja uglja.
Ovde
|
