|
Мобинг - психички терор у школи
МОБИНГ-ПСИХИЧКИ ТЕРОР У ШКОЛИ
Значајне промене у нашем друштву последњих двадесетак година „изродиле“ су многе облике девијантног и кримогеногпонашања младих.
Како је познато,узрока је пуно-од „кривње“ породице, школе без дефинисања циљева на васпитномплану, слабој мотивисаности наставника, транзиционим кризама нашег друштва уСрбији, као и шире у окружењу.
Данас уместоразних „едукатора“ невладиних организација-права решења треба да траже они који непосредно раде са децом у учионицама ушколи. Данас је у друштву запостављена права педагошка наука за„дијагностику“ правих узрока девијантног понашања младих у школи и друштву.Треба да се састану учитељи, наставници, професори, педагози и траже праварешења која би се касније пројектовала преко одређених законских норми ускупштини Србије.
Сматрам да данаспедагошке, и друге хуманистичке науке веома веома касне за договоре на многаотворена питања у образовању. У таквом „остављеном простору“ педагошкестварности, пројектују се последњихдеценија разни „пројекти“ тзв реформи , које су без методолошке и педагошке основе.
Ово је шира темао реформи школе у систему једног новог облика поимања демократскогдруштва, од кога још смо далеко-па сезато и лута у самом процесу демокртаизације на прави начин и у самој школи. Овде је потребна једна научнаинтердисциплинарна шира расправа, како се неби и даље срозавале вредности нашегшколског система.
Аутору овогтекста је намера да покрене једну табу тему-мобинга(психичког терора у школама).
Мобинг је, по дефиницији, психички терор, непријатељски илинеетички вид комуникације који потиче од једне или више особа, системскиусмерен против појединца у беспомоћној или незаштићеној позицији, а који се неможе ослободити јер се поступци мобинга непрестано понављљају.
Реч Мобинг(психички терор) потиче од енглеског глагола „tu mob“-насрнути, навалити на некога;представља и сексуално узнемиравање, игнорисање, исмејавање, претњу, закидање на заради, насртај начаст и углед, кршење основних људских права и још што шта у Србији су људи идеца изложени-али се о томе нерадо говори, а још непостоји кривични закон којиби све то санкционисао и заштитио жртве Мобинга.
У аторитарнојшколи се некада говорило о физичком злостављању батинама за недисциплинуученика, психичком злостављању путем давања негативних оцена за лоше понашањеученика и намерно омаловажавање разним погрдним називима ученика од страненаставника у школи. Нажалост данас се појавом нових информционих технолигија,поремећених система вредности у друштву, појавом кримогеног облика понашањасвуда и на сваком месту-појавио један нови облик психичког терора од странеученика и родитеља према наставницима, анекада и ученика према ученику- а некада и обрнуто, по питању злоупотребе новихтехнологија-појавом и коришћењем мобилних телефона.
Краће,мобинг-психички терор нарелацији:ученик-ученик-родитељ-наставник, толико је узео размере у школама, дасе тешко може за сада контролисати овај вид вербалног насиља и узнемиравања ушколи.
Пре више годинасам се бавио овом проблематиком-написаоједан критички чланака под називом ЂАЦИ СНИМАЈУ УЧИТЕЉЕ, дао свој коментар каонаставник математике своје школе у једном истраживачком чланку листа „Вечерњеновости“.
Нико од државнихинституција непредузима конкретне мере да последице небуду још веће.
Данас је тешкопочети час у школи, ако се незна каква је ситуација код ученика који вршезлоупотребу мобилним телефонима. Наравно да својим педагошким тактом и својимауторитетом покуашвам да деци помажем на разумно коришћење мобилнихтелефона као средство у комуникацијима.
У школи у којојрадим било је омаловажавања неких колега снимањем разговора, а и „клипснимака“-који су каснији злоупотребљавани за омаловажавање личности наставника,а било је и крађа, да би се касније продавали у продавницама. Ево у Нишу читаму новинама да су деца међу собом „СНИМАЛА“ обмажена тела професорки у разним„позама“ и својих вршњака-„без гаћица“ у тоалетама.
Био сам изненађенкада сам прошлу школску годину на часу математике у петом разреду „затекао“како ученик на мобилном телефону(„клип снимак“)-гледа са вршњацима порнографскиматеријал, а у граду је чак и „кружио“ један „клип-сескуални чин“ младегиманазијалке.
Нико од одређенихинституција нереагује на све то, Па чак писац овог чланка је имаонепријатности на радно место исредини-јер девијантна понашања деце „потхрањују“ примитвно понографски садржаји на телевизијама, а и деца имају своје„јунаке“ са „сплавова“ и са улица.
Ми више нисмо њихови идоли- него Они којисилно јуре луксузним џиповима и колима-чак и у малим срединама; које су стеклињихови родитељи на прљав начин, а микоји смо из љубави и своје савести одредили своју судбину за просветарскипозив- то све немо и немоћно посматрамо.
Сва насиља ушколама и друштву се требају решавати на прави начин док још није касно занормалн развој наше деце у школама, како неби остали без здравог поколења.
6.септембар2008.године
МирославМладеновић наставник ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава -Ломница Власотинце
|
