Ljubav pričeka čovjeka pokraj puta.
- Povedi me sa sobom - reče mu.
- Tvoja je odjeća tako pohabana - reče joj čovjek.
- Odjenut ću te u najljepšu odjeću - nastavi ljubav. - Povedi me sa sobom.
- Moj je dom malen - opravda se čovjek. U njemu ne bi bilo mjesta i za tebe.
- Udomit ću te u najljepše prostore - ustraja ljubav. - Povedi me sa sobom.
- Tvoj je govor tako običan - primijeti čovjek.
- Progovorit ćeš najljepšim jezikom svijeta - reče ljubav. - Povedi me sa sobom.
- Po čemu ću znati da je sve ovo što govoriš istina? - upita čovjek.
- Po tome što mi je više stalo do tebe nego do toga što ćeš sa mnom učiniti - reče ljubav.
Vreme mi teče, a još uvek ja se njišem iznad njega
uzalud tražim nešto tvoje što mi se ne dopada
Nemoj da okrećeš mi leđa nego pređi preko svega
još mi se živi, još postojim, još mi se ne propada
Nemoj da te molim, priđi, oživi me, probudi me iz sna
Dopusti da te volim
da te čuvam, da te uzgajam
U meni mora da postoji još nešto u čemu sam jak,
da zablistam i da probijem led, da ne uvenem
U meni nema više ničega lepog, u meni je mrak
Ja sam mrtav, ja sam hladan i bled dok te ne sretnem
Borba je završena, priznajem jača si od mene
Ja više nemam snage, ja neću da te osvajam
U meni postojat ćeš večno
ti si nešto što ne vene
Veruj mi niko osim tebe takav trag ne ostavlja Povedi me sa sobom u svoj topli plavičasti dom
uvek ću biti s tobom, uvek pratiću te pogledom
