Tvoje cutanje mi govori...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne plači


Ne plači,
izlomljena slamko,
suze svetlost odnose.
Mravi te gone u snu?

Ne plači !
Spavati ne možeš,
dok ja lutam,
dok mesecu šapćem,
a on posle priča zvezdama,
baladu mog kajanja.

Ne plači,
grešna planeto,
nećeš se razbiti o mene.
Već te ima on, sunce.
Već kružiš oko njega,
a kružna putanja
gubi kilometre.

Ne plači.
Plakala si juče,
ali radost ti blistala u oku,
kad si mi kazala,
*imam već dečka*.
Sunce zajeca,
pa u oblak pobeže.
Gorda, ti otrča *dečku*
i suze slađe od meda,
on je kupio usnama,
dok su mu za moju
ponudu pričala.

Ne plači.
On te je dobio,
a ja sam kriv.
Oh, samo da ti nisam
svilenu budućnost nudio,
ne bih danas lutao,
ni mrtav, ni živ
i ne bi te ljubio,
pa ostavio,
on tvoj *dečko*
tvoj promašaj.

Ne plači,
ne mogu da slušam,
skriven iza prozora,
u senci dunje.
I ne mogu shvatiti
da zora može postati dan.
Ne mogu, ne umem.
Izlomljena slamko,
ne plači.
Sada smo jači
za patnju.

Ne plači !
Greška ništa
ne mora da znači,
kad ljubav blista,
u meni nežna i čista
i kad njena iskra,
oprašta zvezdi sve.


Ne plači...

(LJubodrag Obradović)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da Li Sam Te...


Da li sam te to ja,
video srećnu,
dok si sa mnom ležala,
na cvetnom krevetu,
a u budućnost bežala
i smejala mi se ko detetu?



Ili je to lice
zračilo setu,
dok si glasno maštala
o svom čarobnom svetu,
a u duši osećala,
da je to samo san,
o srećnom svršetku.

O, sad ni sam,
ne znam,
koje nas to zlo opeče,
da sreću pustimo niz vodu.
Valjda sam tad,
bio ko i ti dušo premlad,
za život koji teče
i ljubav menja za slobodu.

Da li sam te to ja,
video srećnu... ?

Ljubodrag Obradović

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

OSMESI I LAGANjE




Na licima osmeh, u srcima žar.
Dugo razdvojeni koračamo.
U novim počecima je čar
i mi od te vatre drhtimo.


Ja, draga, varam sebe,
ti svoja osećanja.
Od ljubavi mi smo daleko,
a želja srcima odzvanja.


I onda povrljamo travu,
otkrivajući tajne tela.
A sutra? Okrenućeš glavu,
kao da me nikad nisi videla.


U tvom pogledu biće spokoj,
a u glasu čudna seta,
ko da si zavirila duboko,
u sve slatke tajne sveta.


Suviše si dušo gorda
i misliš da sve najboqe znaš.
Jer, ti si za svakoga dobra.
Jer, ti svakom sve uvek daš.


Osmesi i laganje,
koračamo dušo razdvojeni.
Miriše vazduh na stradanje.
Večnim nemirom smo zadojeni.

Dopuna: 09 Okt 2006 10:21

PRSTI




Ivicom brega šetaju.
lome se, grče, tresu.


Ivicama planina koračaju,
plešu, prepliću se, skaču.


Ivicu brežuljka,
ispupčenje crveno,
miluju, stežu,
ljube, ujedaju.


Sa ivice
u ponor odleću,
niz padine
se kotrljaju,
padinu miluju,
sanjivi i zaneseni,
umorni ali uporni.

Ti si naga za njih,
a oni te ne štede.
Oni su bezobrazni,
ne stide se.
Oni su lukavi i glupi,
dugački i kratki.
Oni mogu sve
i kad nebi smeli.
Oni su tuđi.


Da,
to su tuđi prsti.
Iz njih
izrasta mladić
i raduje se
slatkom voću...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na početku i na kraju

Na početku i na kraju,
uvek se po nešto desi.
U zaboravi i beskraju,
ostanu nam svi uspesi.

Ono prošlo, nas se ne tiče,
naša prošlost nekom smeta.
Voz u daljinu sad odmiče
i odnosi blaga sveta.

Moja draga u tom vozu,
ne misli, baš je srećna.
Prijatelja sluša u zanosu,
dolazi budućnost mnogo lepša.

Dolazi budućnost ludo fina.
Mašem sa perona pospan.
Sutra ću ja, uz bokal vina
ući u neki novi san.

I sve će proći, igra živa.
Mesec će da svetli, mraz da steže.
Opet će radnici na čašu piva
i sećanje, nekad je bilo teže.

Opet će radnici da rade,
a mudraci da mudruju i snuju
i da se posle nove parade,
ljute, što ih uz pivo psuju.

A ju ću niz ulicu ići,
kraj izloga punih i svetlih...
U duši svetleće mesec,
a džep biće prazan.

Stići ću do kraja,
Svako stigne, jer ne želi.
Odmanuću samo rukom,
ko ostane nek se veseli.

Na početku i na kraju,
uvek se po nešto desi.
Ipak, u zaboravu i beskraju,
ostaju nam i svi porazi...
i svi uspesi...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

LIPA


Pod mojim prozorom miriše lipa...
Tom mirisu uvek se veselim.
Davna je prošlost, maštom kad skitah,
sad one prave mirise želim.

Pod mojim prozorom i godine lete...
Prolete život na kobili besnoj.
Ovi mirisi uvek me podsete,
na ono što u životu beše lepo.

Taj film uvek rado gledam...
A loše u crnu rupu sklanjam.
Zato uvek pod lipu sedam,
da opet, kao nekad sanjam.

Miriše lipa, mirisi mame...
Ono što mi smeta, u ponore bacam.
Da samo lepota u srcu ostane,
u davnu prošlost rado se vraćam.

Pod prozorom miriše lipa...
U noći pevaju slavuji.
I dok mesec svet srebrom obasipa,
opet krv mojim žilama struji.

Pod mojim prozorom miriše lipa...
Srce bije žarom novim.
Uvek je lepo maštom kad se skita
i zato taj miris lipe volim.

Miriše lipa... I sve je lako i lepo,
dok oluja kišom ne poteče.
Verovah nekad u mirise slepo,
sad znam: mirisi su trenutak sreće.

(C) Ljubodrag Obradović

10.06.2007. godine

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Provincijalac


Ustaješ rano i na rad polaziš,
svoje snove još isanjao nisi.
Stari kompleks žilama ti prolazi,
iz zabite provincije ti si.

Ti uvek sumnjaš u sebe,
kao da nisi za razvoj sveta.
Jutros ti opet srce zebe,
dali i kome sumnjom smetaš?

Pišući pesme pune čežnje,
otkud ideja da nešto stvaraš?
Ti si tu, samo žito da žnješ
i elitu sujetom ne umaraš.

Jer oni stvaraju sve što vredi.
Jer samo njima, nebo se smeši.
Znaš, gledanjem bara se ne cedi
i ništa sumnjom, neće da se reši.

U njihovom životu nezvan si gost,
prolaznik kog su slučajno sreli.
I zato odmah smelo pređi most,
koji te dugo od zavičaja deli.

Ustani sad i hrabro pođi na rad,
iako snove ni isanjao nisi.
I neka ti srce zauvek zna,
iz zabite provincije ti si.


Ljubodrag Obradović

Dopuna: 21 Sep 2007 14:49

Samoća


Uvek sam,
niz ulicu koračaš.
Svet te odbaca.
Čuvari prava na istinu,
sve vide.

Uvek sam,
pratiš sazvežđa.
Mravi se rada ne stide.
Ljudi svojim putem žmure.
Bledi na zapadu nada.

Uvek sam,
danas što šta znaš.
Ideale ne odbacaš.
U susret zori,
umor razum ti obori.

Uvek sam,
putanja smešna.
Još bi da se boriš,
ali glad?
Čuvari nadu prodali.

Uvek si sam,
to je tvoja sudbina.
Ako se sam ne sokoliš,
čuvari pijani bez vina,
još pomisliće da ih voliš.

Uvek sam,
pođi sledeći srca želje.
Kad pronađeš odgovore,
čuvari biće čuvani.
Svakoga čeka svoje veselje.



Ljubodrag Obradović