Da se podsetimo najsvetlijeg predstavnika naše književnosti:
"Na hiljadu raznih jezika, u najrazličitijim uslovima života, iz veka u vek, od drevnih patrijarhalnih pričanja u kolibama pokraj vatre, pa sve do dela modernih pripovedača koja izlaze u ovom trenutku iz izdavačkih kuća u velikim svetskim centrima, ispreda se priča o sudbini čovekovoj, bez kraja i prekida pričaju ljudi ljudima. Nauka i oblici toga pričanja menjaju se s vremenom i prilikama, ali potreba za pričom i pričanjem i dalje ostaje, a priča teče dalje i pričanju kraja nema...
Svako priča svoju priču po svojoj unutra{njoj potrebi, po meri svojih nasle|enih ili stečenih sklonosti i shvatanja i snazi svojih izražajnih mogućnosti.Svako snosi moralnu odgovornost za ono što priča i svakog treba pustiti da slobodno priča.Ali dopušteno je, mislim, na kraju poželeti da priča koju današnji pripovedač priča ljudima svoga vremena, bez obzira na njen oblik i njenu temu, ne bude zatrovana mržnjom,ni zaglušena grmljavinom ubilačkog oružja, nego što je moguće više pokretana ljubavlju vođena širinom i vedrinom ljudskog duha.Jer, pripovedaču njegovo delo ne služi ničemu ako na jedan ili drugi način ne služi čoveku i čovečnosti.To je ono što je bitno..."
Iz govora Ive Andrića prilikom primanja Nobelove nagrade za književnost 1961. godine
Andric je bio vrlo pametan i obrazovan, ali pomalo i neobična ličnost što se vidi iz njegovih dela.Što se tiće Ex Ponta nije ni čudo što deluje tako sumorno jer ga je napisao za vreme zatočeništva u austrijskom zatvoru, po ugledu na Vergilijevo delo Epistulae ex Ponto (Pisma sa Ponta) koje je ovaj znameniti rimski pesnik napisao za vreme progonstva iz Rima na ostrvo Pont.
Kada imaš intelektualnu moć da formulišeš svoje misli onako kako je to I. Andrić radio, ne možeš očekivati da budeš preterano realističan. Ni da pišeš romane sa srećnim završetkom. A to da je bio neobična ličnost...zar to nije prokletstvo svih velikih ljudi? Teško da će neko biti običan i izdvajati se iz mora osrednjosti!
Ivo Andrić je bio jedna ličnost u mladosti a sasvim druga kasnije. Neobično je to što je bio priznat i cijenjen kao čovjek i umjetnik, u komunističkom sistemu koji nije bio nakon prema ličnostima (politčim ličnostima) iz perioda Kraljevine Jugoslavije.
Andrić je bio ambasador Kraljevine, i za razliku od Dučića nije bio natjeran u izgnanstvo.
Očigledno da je njegova misao, koju parafraziram (a možda i citiram, zaboravi se to) "U ćutanju leži mudrost", oblikovala njegovu drugu pšolovinu života.
Prema nekim izvorima postoji spekulacija da je Andrić bio mason, međutim to nije relevantan podatak, da bi priča otišla u tom smjeru,
but
ne bi me to čudilo, jer upravo tako ih zamišljam, kao hladne, maksimalno odmjerene, izuzetnog obrazovanja i inteligencije, sa duboko usađenom uzrečicom "Tiha voda brijege roni" u njihovo unutrašnje biće.
Kako bilo ono što Andrića kao pisca čini velikim, i u svjetskim okvirima, sa čisto stilskog aspekta, je rijedak pripovjedački kvalitet, kojim je u stanju da čitaoca prikuje za knjigu, iako je riječ na prvi pogled o nezanimljivoj temi, pa samim tim i štivu.
Ivo Hergešić, hrvatski književni kritičar, ga je najbolje opisao:"Andrić je kao čovek toliko rezervisan, zakopčan, distanciran da su i neki njegovi prijatelji saznavali nešto o njemu tek iz treće ruke".
I stvarno bila je velika disharmonija izmedju Andrića-pisca i Andrića-čoveka.Nebo i zemlja.Od 1920. počinje njegova diplomatska karijera u kraljevini Jugoslaviji.Diplomatsku karijeru će završiti kao ambasador u Berlinu; 25.marta 1941. Prisustvovao je svečanom činu potpisivanja pakta izmedju Jugoslavije i Nemačke.A, onda sledi preokret: tokom rata nije hteo da se izjasni ni za jednu od dve zaraćene strane: ni za četnike ni za partizane.Dolaskom Tita na vlast postaje narodni poslanik i predsenik Saveza književnika Jugoslavije.Od ambasadora kraljevne Jugoslavije do poslanika u Titovom parlamentu! Najveća mrlja u karijeri mu je odnos prema njegovim prijateljima Crnjanskom i Geci Konu.Ništa nije učinio za ovog prvog kad je Miloš Crnjanski morao da pobegne u izgnanstvo(a mogao je), niti za ovog drugog kad su mu tadašnji vlastodršci konfiskovali imovinu(takodje je i tu mogao da pomogne,bio je dovoljan samo jedan razgovor sa tadašnjim vlastodršcima i oni bi popustili).
@Offman
Nije špekulacija već istina, Ivo Andrić je bio mason.Svi oni ga smatraju svojim bratom i o tome postoje i dokazi, samo ako se prelista literatura koja obradjuje tematiku masonerije.Bio je član masonske lože "Dositej Obradović", a onda je po članu 70 izbačen zajedno sa Gustavom Krklecom, zbog žene ovog drugog .Naime, Andrić je imao seksualni odnos sa njom i tako pogazio etiku slobodnog zidarstva.Miroslav Krleža je voleo da ih pecka na tu temu, pa je napisao i članak"Tko je kome oteo ženu".Posle su se strasti smirile i obojica su bila vraćena u bratstvo.A evo još jedan dokaz:
1960. posle susreta Tita i Pape otoplili su , do tada napeti odnosi izmedju Vatikana i Jugoslavije, i kao znak nekakve povratne reakcije1961. švedska akademija stavlja u izbor za Nobelovu nagradu Andrića i Krležu(nema dokaza za ovog drugog da je bio slobodni zidar). Normalno, nagradu dobija Ivo Andrić.Švedska akademija, koja dodeljuje tu nagradu nikad nije ignorisala svetske političke tokove.
Ipak, sve ovo ne umanjuje njegov književni opus, bio je veliki pisac.
Izvinjavam se, ako sam malo otišao u politiku, ali ona je bila sastavni deo života Ive Andrića.
Далеко од тога да је Иво Андрић најсветлији представник наше књижевности...
Највећи Српски писац и песник је Свети Владика Николај...
Када се пореде Ивине књиге са књигама владике Николаја, разлика је као земља и Небо...
Прочитај на пример "Царев Завет" и види колико је велики владика Николај...
setih se jednom prilikom moj profesor iz knjizevnosti, dosao na cas i kaze da cemo da obradjujemo jednog "naseg" pisca, ja se mislim kako naseg, jer smo obradjivali srpsku knjizevnost, , ispostavilo se da je taj pisac hercegovac, sto je bio i profesor ,...
Ne mogu se porediti dela Svetog Vladike Nikolaja i Ive Andrića jer se radi o dvema različitim vrstama književnosti.Vrlo je teško i nezahvalno porediti duhovnu i svetovnu književnost jer je duhovna "majka" ove druge. Vladika Nikolaj Velimirović je svakako jedna od najmudrijih glava koje je Srbija ikada imala!
Свети Владика Николај је највећи Србин после Светог Саве.
Наравно да се не могу поредити духовне и световне књиге јер су то два различита света. Зато и рекох то је исто као Небо и земља.
Православни Светитељи су спознали суштину и циљ живота и живећи по рецепту како прописује Православље остварили су тај циљ.
Световни људи нису спознали суштину и циљ живота, и они су као бродови што плове морем, а не знају где се налазе, нити знају у коју луку треба да стигну. Они тако лутају морем живота а ветрови их носе час тамо, час вамо...
Secam se kada mu je moj deda postavio pitanje Andricu kako je moguce da vi poreklom iz najdubljeg bosanskog karakazana postanete takav gospodin< Andric ce na to Mihajlovicu da ste vi poznavali Rakica znali biste sta je gospodin Rakic je bio gospodin,za one koje zanimaju detalji u vezi Andricevog zivota i poetike neka mi se obrate,mada ipak da preskocimo pozitivisticke teorije koje je Andric prezirao,mislim da njegov zivot nije toliko vazan za delo,pisac je imanentan tekstu koji stvara,njegova licnost je van strukture dela
Da ne ispadne kako ga ocrnismo...
Iako su mu "Ćuprija" i " Travn. hronika" najeksponiranija dela i verovatno najbolja, ja obožavam njegovu malo poznatu pripovetku " Bife Titanik". to mi je prva asocijacija na ovog pisca.Onakav opis jedne iskompleksirane osobe i gubitnika kao što je njegov junak ustaša Stjepan Ković , mogao je da izadje samo iz pera I. Andrića.
To je na početku svoje karijere ekranizovao Emir Kusturica i u tom ga je filmu Bodgan Diklić, koji glumi ustašu, odglumio za pet plus.
Koga li ljubi ona mlada žena? Ona mlada žena koju sam našao jednog ljeta lijepu i dozrelu od šesnaest godina, prolazi - Bog zna zašto - jutros mojim sjećanjem.
Koga ljubi sada ona mlada žena?
Jednom sam na moloruskoj ravni našao crn i krpuna cvijet: njegova sočna čaška, kratka cvata, nudila je, u široko rastvorenim laticama, svoje nadrasle prašnike svojim vjetrovima.
Koga ljubi sada ona mlada žena?
Nikad nije bilo između nas riječi (ja sam teško razumjevao nje jezik) i naš odnos nije imao nikad odrđenog imena.
Pod zvijezdama sam je ljubio do umora i do ponoći sam ležao na travi s glavom u njenom krilu.
To je bila žena stvorena za ljubav i predavala se nijema od strasti i suznih očiju, šapćići isprekidane riječi o vjernosti.
Koga li sada ljubi ona mlada žena?"
"...- Shta radi tvoja zalost dok ti spavash?
- Bdi i ceka... A kad izgubi strpljenje, budi me...
Toliko je bilo u zivotu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je zivjeti. Nesreca je u tome sto tako cesto, krace ili duze, javno ili tajno, hocemo da budemo ono sto nismo, ili da ne budemo ono sto smo. Takvim nasim prohtevima i cudima, kojima ne mozemo vidjeti cilja ni smisla, mi kvarimo svoj kratki zivot vishe nego sto nam ga truju i zagorcavaju ljudi i prilike oko nas. Vrlo rano sam saznao da svaki minut zivota moze biti tezak koliko i zivot ceo. Ko ima i umije, taj ne samo da duze i ljepshe zivi nego i lakshe i boluje i umire. Da mi je naci nekog ko bi zivio umjesto mene. Pravo ocajanje moze da obuzme covjeka kad kod onih koje smatra bliskim umjesto razumjevanja i usrdne pomoci naidje na hladne, oshtroumne analize svojih shvatanja i postupaka... Ko ljudima sve vjeruje, prolazi rdjavo; ko nishta ne vjeruje, josh gore. I tuga je jedna vrsta odbrane. Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama cinjenica da je takva nada mogla da postoji vrijedi toliko da je suvishe skupo placena jednim razocaranjem, pa ma kako ono teshko bilo. Stalno posmatram kolika je neosetljivost osetljivih ljudi na osjetljivosti njihovih bliznjih. Izmedju bojazni da ce se neshto desiti i nade da mozda ipak nece, ima vishe prostora nego sto se misli. Na tom uskom, tvrdom, golom i mracnom prostoru mnogi od nas svoj vjek. Cesto mi se cini da sam gori i slabiji od posljednjeg medju ljudima. Ono sto moze biti i ne biti uvek se, na kraju krajeva, pokori onome sto mora biti..."
Ne znam dal' ste napisali u njegovoj biografiji ali treba reci i da je bio pocasni clan kosarkaskog kluba "Crvena zvezda" :-)
I naravno posetite, u Herceg Novom ako idete nekad njegovu kucu gde je pisao svoja najznacajnija dela- oseticete taj duh koji i dalje zivi...
citate post-ujte u "Citate...", ili u neku od tema koje su vec otvorene ukoliko su iz dotichnih knjiga (ukoliko zhelite postaviti neshto vishe iz knjige koja jos nema zasebnu temu - otvorite novu temu)...
a i kad vec post-ujete, neka to bude neshto novo, a ne da se samo ponavlja jedno te isto (Search je chudo jedno oba citata - i "Koga li ljubi sada ona mlada zhena?" i "Toliko je bilo u zhivotu stvari..." - su vec bila )...
"...Kad nevolja poraste i stradanja zaredaju,kad bol zaboli odvec,
onda se u meni dusa okrene,ispuni me prkos i drska,zlobna ravnodusnost
i crni ponos onih koji odvise pate.
Ne udaraj nas odvec , Gospode i ne daj nam teret iznas nase snage,
da nam se ne pomraci sjaj Tvoj
i da se zlo ne zacari nad nama..."
А једном прича како је (Иво Андрић) свјесно провео најтеже дане бомбардовања у Београду, у својој подстанарској одаји, у Призренској улици. Само је, каже, првог дана, узбуђен и уплашен од писке сирена, истрчао из куће и запутио се за непрегледном колоном народа који је бјежао према малом Мокром Лугу. Идући тако у тој гомили осврнуо се око себе и примијетио да људи воде са собом своје породице, своју дјецу, своје онемоћале родитеље и рођаке. Каже, погледао сам сам себе од главе до пете и видим да ја спасавам само себе и свој "иберцигер"... Било га је вели, срамота и више никад није, ни у данима најжешћих узбуна и бомбардовања, напустио свој дом.
Ukupno su 302 korisnika na forumu :: 22 Registrovanih, 6 Sakriven i 274 Gosta :: [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 972 - dana 26 Okt 2008 13:06 Korisnici trenutno na forumu: acikabig, alziraczizu, blue boy, bobby, Bogdan-Tc, Da vam Bata nešto kaže..., drummer, FAMAS, goran9888, klodovik, magna86, NIx Car, Peki_92, Ričard, Sallke, Shonewizard, Skiljk, Srki_82, teacher, tradicija, Wraith, Žan Klod vam dam
Stranica generisana za 0.07 sec [0.068004 sec (user time) + 0 sec (system time)] Skripta zauzela u memoriji: 2.456.448 bajta
Svaki korisnik ovog sajta je odgovoran za sadržaj svoje poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za sadržaj tih poruka.
Postavljanjem vaše poruke ili vašeg autorskog dela na ovaj sajt, saglasni ste da ovaj sajt postaje distributer vašeg dela, i odričete se mogućnosti njegovog povlačenja ili brisanja, bez saglasnosti uprave sajta.
Distribucija sadržaja sa ovog sajta je dozvoljena samo u nekomercijalne svrhe, uz obaveznu napomenu da je sadržaj preuzet sa ovog sajta, i uz obavezno navođenje adrese MyCity sajta. Za sve ostale vidove distribucije obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od vlasnika MyCity sajta.
MyCity pokrenuo, administrira i razvija Predrag Damnjanović, a o uređenju sajta se brine MyCity Tim.
Ukoliko želite da nas kontaktirate kliknite ovde.
Ugledni građanin 
oba citata - i "Koga li ljubi sada ona mlada zhena?" i "Toliko je bilo u zhivotu stvari..." - su vec bila 
)...
