Sloviti

• 2Ovo se svidja korisnicima: aleksandar996, Sorelag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ономад је на једном квизу постављено питање: Шта значи реч "словити"? Понуђено је четири одговора, а као тачно значење ове застареле речи наведено је - говорити.

Да, словити значи говорити (по неким изворима, отуд име: Словени), али то није једино значење ове речи. Друго значење јесте - бити познат. Обично се користи израз: "Он слови као...", што значи: "Познат је као...", "важи за...".

Док се употреба глагола словити временом губила у смислу говорити, и данас се користи у смислу наведеног израза, додуше - ређе од израза "познат као" и "важи за". Ипак, израз "важи за", чини ми се, није баш "књижевно исправан"; осим тога, употребљава се и кад жели да се нагласи како "у стварности ствари стоје другачије" - наиме, када се неко представља као такав и такав, док је заиста другачији, односно има особине супротне од оних које "манифестује".

Он слови као поштен и паметан човек.
Он је познат као поштен и паметан човек.
Он важи за поштеног и паметног човека.

Реч словити, у смислу "бити познат", не мора имати нужну пратиљу у речи "као". На пример: У Паризу су посебно словили српски сликари (у Паризу су посебно на гласу били / били познати српски сликари).

Е сад, интересује ме ваше мишљење о исправности израза "словити за" (Он слови за поштеног и паметног човека). Да ли је наведени израз исправан, односно коректан?

• 1Ovo se svidja korisniku: tuzor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Велики речник Матице тај израз уопште не спомиње! Погледаћу поподне код Вука, требало би да га има.

Израз словити за ,односно словити као, јесу равноправни, мада би овај други (словити као) требало да буде фрекфентнији.
Зашто није?

У изразу словити за + некога, нешто, уочавамо (да не кажем - препознајемо) словенски генитив који овој комбинацији веома лепо пристаје . Сети се израза типа ''не знам му имена'', ''Ти града видео ниси'', итд.
Кад је већ архаизам, нека буде комплетан, стога гласам за облик - слови за...

• 1Ovo se svidja korisniku: tuzor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tuzor ::Понуђено је четири одговора, ...

Понуђена су четири одговора,...

Морао сам да реагујем због тога што веома често у телевизијским емисијама чујем да учесници, а посебно новинари, не употребљавају множину правилно.

Кад сам већ код ТВ емисија, да не заборавим неразумно изостављање допунског облика глагола бити у садашњем времену (јесте, је) у кајронима: "Премијер Србије (?) примио ...", "нафта (?) поскупела ..." и тд.

Да мало прозборим, онако лаички, и о теми. Израз словити се одржао до данашњих дана, ређе као самосталан, али га готово свакодневно чујемо у сложеници "благословити". Према томе, благословити се може у буквалном смислу превести као "благо говорити", мада тај израз означава и радњу којом се призива Бог да излије своју милост на неку особу; мада, данас благосиљају све и свашта, и ја не знам да ли је то баш у реду.?

tuzor ::Док се употреба глагола словити временом губила у смислу говорити ... Ипак, израз "важи за", чини ми се, није баш "књижевно исправан"

Управо тако, јер ако се ваша реченица

tuzor ::Он слови као поштен и паметан човек.

напише замењујући реч "слови" са речју "говори", добија се реченица:
Он говорикао поштен и паметан човек.

Заменити израз "слови", изразом "важи за", мени звучи као песничка слобода и ако је реч о прози, онда је замена недопустива.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod Petra Skoka ta reč (slovo) se ne spominje. Pretpostavljam da je to stoga što nije naša, već je direktno uzeta iz ruskog jezika (pa se njome bave ruski etimologijski rečnici).

Kad otvorite ruski rečnik ima dosta toga:
Slovo - reč, govor, razgovor , beseda
Slovesnost - književnost, filologija
Slovesnik - nastavnik, ali i student filologije i književnosti
Slovesni - usmeni, filolološki
Slovno (čita se slovna) - kao, kao da, čisto...

Naravno, ima toga još.
Setimo se ovom prilikom i ''naše'' reči - bukvalno. Naravno da se ne govori o nečemu što je od drveta (bukva), već o doslovnosti jer, kao što znamo, bukva znači slovo. Onaj ko je bukvalan - on je doslovan. Može da bude i u pežorativnom značenju (da taj mehanički prihvata značenje neke reči) ali to je već druga priča...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tuzor ::Ономад је на једном квизу постављено питање: Шта значи реч "словити"? Понуђено је четири одговора, а као тачно значење ове застареле речи наведено је - говорити.

Да, словити значи говорити (по неким изворима, отуд име: Словени), али то није једино значење ове речи. Друго значење јесте - бити познат. Обично се користи израз: "Он слови као...", што значи: "Познат је као...", "важи за...".
Он слови као поштен и паметан човек.
Он је познат као поштен и паметан човек.
Он важи за поштеног и паметног човека.

Е сад, интересује ме ваше мишљење о исправности израза "словити за" (Он слови за поштеног и паметног човека). Да ли је наведени израз исправан, односно коректан?

Moje je misljenje da to tako jednostavno niti postoji,niti se koristi.

Rec Sloveni nikako ne moze da ima veze sa ovim glagolom" sloviti sebe ili se", jer se samo na srpskom tako i zovu ,
a na ostalim jezicima su Slaveni, pa bi analogija imala veze sa srpskom slavom.

Ja koristim taj glagol ,uglavnom u nekom zezanju, ali je taj glagol
za moj skromni um uvek povratan, pa tako kazem,pitam " za sta se
on,ona,ono slovi". Prevod bi ( kod mene) bio: za sta ti mene,njega,nju
smatras

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нема те речи ни код Вука.
Склон сам да тврдим следеће: поред свих наших богатих и бројних израза који се тичу изношења мисли и њене метафоричности (казивати, беседити, сматрати, говорити, мнити, држати да, саопштавати, итд, итд), овај русизам је дошао с једном струјом наших просветитеља коју је (могуће је ) предводио Прота Матеја, а Вуку, као руском ''стипендисти'' није био стран. Уосталом, наша Академија наука и уметности у свом изворнику има назив Друштво српске словесности (изворно: Дружство Србске Словесности) основано је 19 /7. новембра 1841, а то је својим печатом и потписом потврдио кнез Михаило. Мислим да се на тај начин овај израз појавио, одржао дуго, а сада слови као архаизам ( за архаизам).