|
/ hippopotamus amphibus /
Pripada sisarima, red artiodactyla, familija hippopotamidae.
Životni vek
45 godina, u zarobljeništvu 49 godina.
Statistike
Dužina: 3.3-3.45m, visina:1.4m,težina: 1.6-3.2t / mužjaci /, 1.4t / ženke /.
Opis
Nilski konj je debela masivna životinja, sa malim debelim nogama. Imaju ogromnu glavu sa velikim vilicama u kojima se nalaze očnjaci nalik slonovskim zubima. Razjapljena usta prave ugao od 150 stepeni / čovek 45 stepeni /. Rep nilskog konja je kratak i resast. Koža im je sivo braon sa plavim leđima na gornjoj strani i ružičastim stomakom. Oči. Uši i nozdrve se nalaze na gornjem delu glave. Prilikom ronjenja uši i nozdrve se zatvaraju. Između prsta se nalaze kožice. Na očima se nalazi membrana koja im dozvoljava da gledaju pod vodom. Nilski konj ima jedinstvenu kožu koja se mora održavati vlažnom jer u drugom slučaju dolazi do dehidratacije.
Stanište
Naseljavaju Afriku, i to reke i jezera danju, a noću tumaraju pasući travu. Vode u kojima zive su spore.
Ishrana
Hrane se travom i to 40 kilograma trave noću što predstavlja petinu težine. Viđani su kako se hrane lešom sitnijeg sisara.
Reprodukcija
Dominantni mužjaci se u vodi pare sa ženkama na njihovoj teritoriji za vreme sušne sezone tako da se mladunci rađaju za vreme kišne sezone. Posle perioda trudnoće od 240 dana rađa se jedan mladunac uglavnom pod vodom. Pri čemu mu majka pomaže guranjem kako bi izronio i udahnuo vazduh. Kada za to dođe trenutak majka se odvaja od krda na dve do tri nedelje kako bi stvorila prisniju vezu sa svojim mladuncem. U vodi sa mladuncem majka ostaje nekoliko dana bez hrane dok ono ne ojača dovoljno kao bi izašlo na kopno da pase. Majka neustrašivo brani svog mladunca, koji uz nju ostaje pet do osam godina, ali sa sisanjem prestaje nakon 6-8 meseci.
Ponašanje
Nilski konji uglavnom žive u vodi, a pod vodom mogu da izdrže preko pet minuta. Van vode su brzi tkači i ako osete opasnost hitro se vraćaju u vodu. Tokom dana oformljuju grupe od 10-20 ili do 100 jedinki koje se sastoje od ženki i mladunaca, dok su tokom noći sami. Kontrolišu teritoriju u kojoj se nalazi dominantni mužjak. Mužjaci svoju teritoriju obeležavaju mahanjem repom i razbacivanjem balege. Drugi mužjaci su dobrodošli sve dok se ponašaju podanički i dok se ne pare sa ženkama. Ako dođe do sukoba krv pršti na sve strane iz rana koje se nanose zubima i mogu biti smrtonosne za gubitnika. Na svu sreću retko dolazi do obračuna jer se često sve odmerava zevanjem, tako da uglavnom manji mužjak odlazi.. Pored svih adaptacija na život u vodi nilski konj nezna plivati pa čak i plutati. Po vodi se kreću poskakujući ili jednostavno hodajući rečnim dnom usporenim korakom. I pored svog slatkog izgleda, nilski konj spada među najopasnije i najagresivnije sisare, glavno oružje su mu zubi koji neprestano rastu do 51cm.
http://www.bbc.co.uk/nature/wildfacts
|
