Blog korisnika kindergirl
| Za decu i povredive | |
|---|---|
| 26 Feb 2009 17:37 | Idi na vrh |
| http://fotkica.com/UploadsN/2894_1510928826_Eolska%20harfa.doc
Citat:......................Tada, kad ranjeno, napuklo stablo shvati da je zauvek tu ukopano do kolena i iznad kolena, i da mu, dakle, nema bekstva, tada mu ne ostaje ništa drugo nego da gleda u daljinu, ka šumama koje mu mašu glavom. I da shvati da su mu najbliži prijatelji, prijatelji i drugovi, ona druga dva stabla na nekih pedeset metara od njega, levo i desno; isto tako ojanena i ukopana do kolena u crnu zemlju. Kada se, dakle, bandere spoje žicama i namesti im se na glavu, umesto zelenih grana, taj kineski komplet za čaj (šest pari prevrnutih šolja iz kojih neće moći piti ni ptice), tada će propevati, tada će početi da sviraju u svoje žice. Treba samo nasloniti uvo na banderu; no to nije više nikakva bandera, to je sad harfa. Danilo Kish |
|
| Saoseccanje(?)-izrazito MI | |
|---|---|
| 25 Feb 2009 18:37 | Idi na vrh |
| Pokušaj samoubistva na Gazeli
iz komentara na sajtu: "Velika sramota za Beograd i Srbiju!" i da se razumemo, ne mislim da je ok shto je prouzrokovao guzhvu, xy puta sam i ja bila u situaciji da stojim satima na Gazeli/bilo kojem od tri mosta,ali............. da mu "pomognemo" da se chovek ubije....  i josh da pravimo r-show od svega toga....  
ko je ovde lud  
|
|
| -*- | |
|---|---|
| 23 Feb 2009 16:02 | Idi na vrh |
| "A hundred days had made me older
since the last time that I've saw your pretty face A thousand lights had made me colder and I don't think I can look at this the same But all the miles had separate They disappear now when I'm dreaming of your face I'm here without you baby but your still on my lonely mind I think about you baby and I dream about you all the time I'm here without you baby but your still with me in my dreams And tonight it's only you and me The miles just keep rollin as the people either way to say hello I've heard this life is overrated but I hope that it gets better as we go I'm here without you baby but your still on my lonely mind I think about you baby and I dream about you all the time I'm here without you baby but your still with me in my dreams And tonight girl it's only you and me Everything I know, and anywhere I go it gets hard but it won't take away my love And when the last one falls, when it's all said and done it get hard but it won't take away my love I'm here without you baby but your still on my lonely mind I think about you baby and I dream about you all the time I'm here without you baby but your still with me in my dreams And tonight girl it's only you and me " chudni djavoli shetaju u ljudima ovih dana... Living on my Own |
|
| Still Life | |
|---|---|
| 10 Feb 2009 20:03 | Idi na vrh |
| "Nemoj misliti da ovaj svet postoji zbog tebe.Nije svet tek posuda po tvojoj meri.Svet i ti, poput dva drveta koja stoje jedno kraj drugog, stojite uspravno svaki za sebe, ne oslanjajući se jedan na drugog.
Ti znaš da pored tebe stoji naročito drvo zvano svet.Drago ti je zbog toga.Mada on na tebe verovatno i ne pomišlja. Ipak, zasebno od sveta iznad tebe, i u tebi samom postoji jedan svet.Unutar svog bića možeš da zamisliš ogroman polumračni svet.Tvoja svest počiva na granici ta dva sveta. Ono što je važno jeste da spoljni svet sačinjen od planinskih venaca,ljudi, bojadžijskih radionica i pesme zrikavaca povežeš sa onim velikim svetom koji postoji u tebi,da dva sveta koja stoje na korak rastojanja jedan od drugog dovedeš u saglasnost, u sklad. Kao, na primer, kad gledaš u zvezde. Kad ti polazi za rukom da dva sveta dovedeš u sklad, mnogo lakše provodiš dane.Nema potrebe da rasipaš snagu uma na beznačajnosti. Osećaš ukus vode, ređe naljutiš druge.Teško je na pravi način posmatrati zvezde,ali što budeš veštiji, više će to imati učinka.Ne moraju to biti zvezde, i žubor ili zričanje dolaze u obzir. (  ).
(...) "Zvezde eksplodiraju tamo negde daleko, daleko, jel' tako?E, od te eksplozije, po čitavom svemiru se razleti ogromna količina čestica koje skoro da su bez težine.Lete nekoliko hiljada godina i zatim ih nekoliko padne na Zemlju.Kad kažem nekoliko to znači da otprilike hiljadu milijardi čestica u sekundi upadne u ovu čašu." "Zvezde,dakle.Zamisli najdalje što možeš.Zvezde su najdalje od svega što postoji." (...) "Ne, zanimljiv mi je bojadžijski posao.Nasuprot onome što si malo pre govorio, meni je zanimljivo upravo to da se istovetna boja ne može postići.Trebalo bi nasumice mešati boje, menjati razne uslove, pa razmišljati o tkanju i nameni tek pošto se vidi kakva je boja dobijena." (...) "Tako je.Ljudi se dele na dve vrste-one koji uživaju u razlikama nijansi i one koje to ljuti." (...) "S vremena na vreme,odavao je utisak da je već pronašao ono što sam ja tražio-nešto u šta treba uložiti dugi život pred sobom.......... A ono što je zaista važno jeste cela istina.Do polovičnih istina uvek se može doći.Da su one dovoljne, bilo bi lako doneti odluku šta činiti sa životom.A kad se nastoji da se sagleda celina da bi se odluka donela, nastaju nesigurni ljudi kao što sam ja." (...) "Ako postanem deo ove stene, hoće li mi jedan dan biti kao tren,a jedna godina kao sat?"........ "Sneg ne pada.U svemiru ispunjenom pahuljama, ova planeta koja me na sebi nosi, diže se sve više i više......A ja sedim na steni, u samom srcu te planete......... Ne vidiš u daljinu i nema nikakvog zvuka, baš kao da su svi ljudi nestali s lica zemlje, ništa se ne kreće i imaš osećaj da će padati još stotinama godina.Stvarno najviše volim sneg." "Zar je stvarno to sve što imaš?" "Aha, ne volim da se stvari gomilaju oko mene.Kad se navikneš, možeš da živiš bez većine stvari." (...) "Zanimljivo, zar ne?Slike su zanimljive i kad ne znače baš ništa.Planinu ima smisla gledati i samo zato što ima oblik planine." ........ "Kao da smo sebe same gledali iz neke daleke orbite.Svako to može." "Ne, mislim da si ti poseban čovek.Pre svega, ti imaš dve ličnosti", rekao sam. "Dvostruku ličnost?-pitao je Sasaijev glas. "Ne, dve ličnosti.Kad je ličnost dvostruka, te dve strane se sukobljavaju i nastaje haos.Kod tebe su dve ličnosti savršeno razdvojene, svaka je zasebna." ............ "Do pre oko deset hiljada godina.Tada je um direktno bio povezan sa zvezdama, a u svesti ljudi su naporedno postojali ti daleki svetovi i stvaran svet lovačkog razdoblja oko njih.""A sada?" "A sada nema ni jednog ni drugog.Postoji samo srednja udaljenost. Ništa što nam je blisko i ništa što nam je daleko-samo nejasna, polovična, lažna stvarnost." "Ipak, ljudi su i stvorili takvu stvarnost da bi u njoj mogli lakše da žive.Marljivo smo gradili siguran svet. I kao što sam malo pre rekao, ljudi kao ti su danas izuzetno retki." "Znam." "Nepomični životi",Nacuki Ikezava. |
|
| Lady M. | |
|---|---|
| 06 Feb 2009 20:47 | Idi na vrh |
|
Voulez vous .... 2night..... Fever.... Seduce me... 
Watch Me... 
Touch me.... 
What if I am a part of your wet dreams...? 
Would u...? 
* http://www.mycity.rs/Fotografija/Erotska-Fotografija.html * A kakve su tvoje fantazije ovih dana...?   
* 20.02.2009. "You are my soulmate, twin, sexual mind-reader, alter-ego, and perfect equal. " "let me penetrate you, let me complicate you" 
http://thegirlfromipanema.mojblog.rs/ * do u feel how deep I want U? * obozhavam dirty talks....   
|
|
| Iz jednog drugog vremena........ | |
|---|---|
| 04 Feb 2009 17:59 | Idi na vrh |
| istrgnuto iz nekog davnog bloga i sada ovde prepisano iz nekih razloga i potrebe da se izdvoji iz svega shto je bilo i shto cce da bude:
“... Ona je želela da ode do Darija, da ga vidi, posle dvadeset godina, znajući da ti susreti nemaju nikakvog smisla i da bole, ali je nju svaki pokušaj da uđe u neko drugo vreme, u to vreme od pre hiljade i hiljade dana boleo, jer će je vreme izbaciti nazad, onemogućiti joj da uđe, no ona će ipak otići, jer ovaj dan boli, on boli svejedno šta god da je radila.’’ '’Videla je sunce, ostavljalo je plave krugove po barama, koje su lovile svetlost, videla je nekakvu drhtavu devojčicu sa rukama punim anemona i u tom cveću tako povredivom, tako nezemaljskom, koje je sve bilo pretvoreno u samu esenciju duše i zato je odmah venulo, pred njom, u devojčicinim rukama videla je nekakav čist, prečišćeni ekstrat talog bola. Taj bol je doživljavala kao igličastu unutrašnjost svoje kože, što je plavi krv i koja je neprekidno povređuje.’’ ’'U sebi nije nalazila ni trag mladalačkog uživanja u bolu, ona je prosto znala da je sada mnogo toga svejedno, da je najvažnija stvar u životu sad iza nje, a da se nije ni dogodila i činila ju je beskrajno umornom misao da će od sada, posle profesora, sve biti strašna, strahotna gluma, da će sa molskim ukusom besmisla, jasim i razgovetnim, koji će vladati nad svim drugim osećanjima, morati da završava srednju školu, zatim studije i da posle svega nalazi nekog ko će biti njen muž, da rađa decu, da pred ogledalima uvežbava osmeh, koji će kasnije čuvati za fotografisanje i da čeka smrt. Ne umiru oni koji žele. Koji pisac je to rekao? Koji od njih? ... mislila je o tome kako je njen život gotov i kako je profesorova smrt samo došla da bi sada polako i sporo počela da načinje i njen život. (...) I bilo joj je strahovito žao što ne može da makar sebe laže da se on ubio zbog nje, suviše ga je dobro poznavala.’’ ’’... o nebu koje je zove i zemlji kojoj je on privlači i sebi kako visi obešena između te dve sile.’’ ’’... Jedan dubok, vlažan poljubac od kog se ona stresla, ne voliš me, rekao je, i zaspao,i ona je za tren prestala da diše od tog ne voliš me, pitajući se da li ljubav uvek mora da bude beskonačan poziv na otvaranje, na primanje u sebe svega što sačinjava nečiji svemir, da li je njen život propao baš zbog toga što je bila neprekidno otvorena za sve svetove koji su se ulivali u nju, muževljev, Maxov, Darijev,majčin, očev u detinjstvu, da li je trebalo sprečavati sve te ljude da misle da u njoj ima dovoljno mesta, da je njen unutrašnji svet beskrajan.'' (...) Sa šlagom koji se topi, topi, topi ne smem da zaspim, ne smem da se istopim u ovom danu, u ovom snu, ne smem da zaspim u ovoj kući u kojoj sam kao kroz ogledalo prošla kroz vreme i videla da više ništa ne mogu. Kako je to dobro, ja sad znam da moram umreti, brzo, čitavog života sanjala je, osim o Maksu, o pijanističkoj karijeri i o Dariju, najduže o Dariju, o njegovom telu, o njegovom telu zarobljenom u njeno naručje, a danas, na Badnji dan, videla je jasno da su oni samo dva mrtva leptira. Početak za mene je bio vođenje ljubavi i taj početak je došao kasno, kraj je danas, kraj je zasigurno danas, jer Darije i ja nismo uspeli čak ni da kroz tela ščepamo jedno drugom dušu i utisnemo u njih bilo kakav pečat trag.’’ ’’... ali to što je čeličnim, ledenim grudima, udaralo u nju bila je tišina.’’ ’’... u toj istoj ženi raslo je nešto što je nadilazilo i nju i profesora, i strast samu, nešto muzikalno, nešto što će urlati, smejati se, govoriti, umirati i što će, baš kao i ona, čitavog života tražiti samo jedno-njega, jer se bojala da je ona sada već osuđena da traži njega i onda kad se pretvara da traži smisao ili Boga ili bilo šta drugo.’’ ’’...čovek ne želi da živi kad se rodi, kasnije se navikne...(...) držite koliko još morate to telo, a onda ga pustite, on želi da ode, anđeo se u njemu oteo i želi da ode nekuda, kuda, ja to ne znam, možda u prazninu, možda u blagoslovenu prazninu, možda je ogromna blagoslovena praznina taj blagoslov o kom sanjamo i o kom maštamo, koji nam se javlja u snu.’’ ’’ Pitala ga je šta je najveći teret koji čovek nosi u životu. Tiho je šapnuo :nada.’’ ’’ Osećala je mesečevu utrobu, njeno lako, unutarnje kretanje, drhtanje od kojeg drhte utrobe žena na zemlji, u ritmu kojih procvetava voće i nadolaze vode, guste, vedre i treperave.’’ ’’ Zašto se nisam ubila ja, mislila je, zbog čega nisam jednom sa njim vodila ljubav i onda umrla, zbog čega sada stojim ovde..(...) Ako skočim, sve će se ovo sada završiti, nikad više neću morati da mislim na Andreja, njegovo telo sada su bele dirke, njegovi prsti tamna kosa, to su crne klaviske tipke, klavir, to je sada Andrej, ja više ne mogu da prestanem da sviram, a da ne vodim ljubav sa njim preko klavijature, između mene i klavira sada leži njegovo telo.’’ ’’ Budući da ste još fetus, do tridesete godine, draga devojčice, svako od nas je uglavnom samo fetus, čak je i Andrej, iako genijalan, to bio, budući da ste fetus, dakle na vas će pasti senka takozvane velike ljubavi i vi u tom mraku nećete moći da izrastete. Ni u pijanistkinju, ni u ženu, ni u bilo kakvo ljudko biće. Čovečanstvu nedostaje uputstvo za rast, ali ga ljudi rešavaju jednostavno, biološki, kada shvate da sami ne znaju i ne umeju ili možda ne mogu više nikud, jednostavno se razmnože, ameba u njima se proto podeli, to je sve, a vi ćete zbog Andrejeve ludosti, biti onemogućeni da učinite čak i to. Niko se na svetu ne može meriti sa mrtvim muškarcem koga smo voleli, niko, i svi koji budu dolazili biće manje savršeni, manje blistavi i u svemu lošiji nego što je bio on. Nije on pucao samo u sebe, Sofija, on je pucao i u vas.’’ ’ ’ Trgla se pošto se on u snu okrenuo prema njoj, tada se trgla, činilo joj se da će joj nešto reći i budila se iz svakog svog sna, izlazila je kao iz lavirinta, a svaki je san brzo i sa treskom zatvarao vrata iza nje. Pogledala je sat na noćnom stočiću i videla majušne kazačjke koje jedva da su se pomerile od trenutka kad je zaspala.’’ ’’O naravno da ćeš plakati, Sofi. Ko plače-utešiće se....(...) Bog postoji, ali ga mi nikad nećemo videti. Osim što ćemo ga čuti-kroz muziku, jer je to najviše što je uspelo da dopre do nas, na ovoj planeti, koja je u provinciji svemira. Ljubim ono dete u tvom srcu. A.’’ Sanja Domazet , "Ko plache" http://www.mycity.rs/Blog/san-6_3.html http://www.mycity.rs/Blog/ono-izvesno-neshto-u-srcu.html |
|
| Behind the Illussions... | |
|---|---|
| 14 Jan 2009 22:25 | Idi na vrh |
http://www.photofunia.com/ You can always hide behind the Illussions....
Special thanx 4 link goes to M. 
|
|
| Ocean Queen... | |
|---|---|
| 13 Jan 2009 22:14 | Idi na vrh |
| http://www.clarahill.com/
http://www.myspace.com/clarahill http://www.sonarkollektiv.com/releases/SK099CD/ <-- Listen! * "I'm your Ocean Queen I'm your one and only Sometimes troubled and lonely...." * Sad girl Silent Distance   
pronashla je na novom izdanju "Sonnar Collective" etikete. Ako neko nadje lyrics neka pisne ovde, pls? |
|
| The Curious Case of ... | |
|---|---|
| 11 Jan 2009 18:14 | Idi na vrh |
| .......Benjamin Button
Life isn't measured in minutes, but in moments! Plot:Tells the story of Benjamin Button, a man who starts aging backwards with bizarre consequences * Benjamin Button: I was thinking how nothing lasts, and what a shame that is. Daisy: Some things last. ~ Benjamin Button: Along the way you bump into people who make a dent on your life. Some people get struck by lightning. Some are born to sit by a river. Some have an ear for music. Some are artists. Some swim the English Channel. Some know buttons. Some know Shakespeare. Some are mothers. And some people can dance. ~ Benjamin Button: Your life is defined by its opportunities... even the ones you miss. ~ Benjamin Button: It's a funny thing about comin' home. Looks the same, smells the same, feels the same. You'll realize what's changed is you. ~ Benjamin Button: I wanna remember us just as we are now. ~ Daisy: Goodnight Benjamin. Benjamin Button: Goodnight Daisy. (svaku nocc chak iako nisu spavali zajedno u tom trenutku:>> shto mi to poznato:>: ((..) ~ Benjamin Button: And if only one thing had happened differently: if that shoelace hadn't broken; or that delivery truck had moved moments earlier; or that package had been wrapped and ready, because the girl hadn't broken up with her boyfriend; or that man had set his alarm and got up five minutes earlier; or that taxi driver hadn't stopped for a cup of coffee; or that woman had remembered her coat, and got into an earlier cab, Daisy and her friend would've crossed the street, and the taxi would've driven by. But life being what it is - a series of intersecting lives and incidents, out of anyone's control - that taxi did not go by, and that driver was momentarily distracted, and that taxi hit Daisy, and her leg was crushed. ~ Benjamin Button: [Voice over; letter to his daughter] For what it's worth: it's never too late or, in my case, too early to be whoever you want to be. There's no time limit, stop whenever you want. You can change or stay the same, there are no rules to this thing. We can make the best or the worst of it. I hope you make the best of it. And I hope you see things that startle you. I hope you feel things you never felt before. I hope you meet people with a different point of view. I hope you live a life you're proud of. If you find that you're not, I hope you have the strength to start all over again. Benjamin Button: You never know what's coming for you. ~ Benjamin Button: Momma? Momma? Some days, I feel different than the day before. |
|
| shta znam...recimo... | |
|---|---|
| 08 Jan 2009 00:06 | Idi na vrh |
| Citat:recimo...
na primer, znam kakav je ukus hleba sa puterom, i ukus toplog chokoladnog mleka u hladnoj sholji, i osetjaj kad su mi zrna kukuruza zaglavljena izmedju zuba. znam i osetjaj okeana, i uzhasno jakih talasa koji se zaletju u moje telo, i vrelog peska izmedju prstiju, i sunca koje mi zhari lice, i tushiranja toplom vodom po izgorelom telu. znam i kakav je osetjaj hladnog mermera po mojoj kozhi, i vlazhne trave i vrutjeg asfalta dok po njima hodam bosa. znam i kakav je osetjaj ledene kishe po mojoj kosi, i kada mi shampon peche ochi, a sok od limuna nagriza rane po prstima. iskusila sam i blato u kosi, i labelo na usnama ispucalim od zime, i ukus buhtli sa dzemom. i koshavu sam osetila, i slatki premor od tvojeg ljubljenja. znam kakav je osetjaj kada zaronish ruke u testo za hleb, ali znam i kako je kada se oblikuje vlazhna glina, znam osetjaj osushene boje na rukama. znam i kako je kad imash zhvaku u kosi, i kako je kada chistish zube koncem. chak i kako je to kad te svrbi telo od boginja, a i kako je to kad se plashish mraka. osetila sam bol visokih potpetica, i sjaj dijamanata. iskusila sam i probushene ushi i nakarminisane usne. znam i za new york cheesecake, ali vishe volim maminu pitu s vishnjama. znam kako je zagrliti najboljeg prijatelja, i kako je izgubiti veliku ljubav. i leptiritje u stomaku znam, i tugu. znam i kako je lebdeti na sedmom nebu od sretje, i pasti na dupe od iznenadjenja, i biti smrtno razocharan. plakati od smeha, umirati od brige, rumeneti od stida, znam i to. zaboraviti text pred publikom, ali i izatji na bis, i to umem. znam i koji je miris moje bake. poznajem i miris imalina kojim moj otac chisti svoje cipele. znam i kako izgleda pogled sa ajfelovog tornja, ali i kako izgleda usnulo dete u mom naruchju.osetjaj letenja avionom, putovanja vozom, vozhnje na tvom suvozachkom. znam kako je voleti i biti voljen. http://thegirlfromipanema.mojblog.rs/arhiva-8-2008.html |
|
