Blogovi

Blog korisnika kindergirl

10 things about...
06 Nov 2008 18:35	Idi na vrh
Inspirisana postom "Male Stvari" na blogu:http://shtikla.blogspot.com/ već par dana mislim o ovome. Htela sam i nisam da postavim na svom blogu,ali učinilo mi se da može da bude višestruko korisno (i meni i drugima) i zato....eto... Fora je da dobro promislite o 10 stvari koje volite, koji su deo vas, deo vaše ličnosti, ono što je karakteristično baš za vas i bez čega ne biste mogli da zamislite sutra. Ono što je važno je da to bude samo 10 stvari (ni 9, ni 11, ni xy...) Osim toga važno je da iskreno sagledamo sebe,što je iskrenije moguće.Dakle ne ono šta bismo hteli da budemo nego ono što jesmo. Small stuff.. I tako sam ja posle par dana napravila ovakav spisak: 1.čokoladno mleko. otkad znam za sebe pijem određeno čokoladno mleko.pijem ga kod kuće, za doručak, za večeru, kad sam bila mala nosila sam ga za užinu i sad ga kupujem kad ujutru dem na faks. Volim ga iz dva razloga:zato što je mleko i zato što je čokoladno.Mleko me opušta i smiruje čak iako ga pijem u prepunoj ulici gde vrvi od automobila, ljudi,buke.Čokoladno jer sam potpuni čokoholik i slatkiše obožavam.inače mama mi je pričala da kad sam možda imala 4-5 godina postojao je jedan period u mom životu kad sam odbijala da jedem i htela sam samo da pijem čokoladno mleko i sokiće iz flašice.to je bio period krize i moja mama je,kaže, na jedvite jade uspevala da nađe u mleakri baš to mleko koje ja volim. 2.ritam. pošto ja čitav svet doživljavam kao zvuk a ne kao sliku, ritam je mnogo važan za mene. od najobičnijih zvukova u kuhinji kada pravite kafu recimo, pa do najsloženijih zvukova u simfoniji...sve je to meni podjednako važno. kakofonija dana recimo pa noci, pa jutra, pa... inače, mnogo volim da šetam sama ulicama i da osluškujem ritam koraka svojih i tuđih. onda u seksu... način na koji diše moj partner ima određeni ritam, kazuje mi kako se on oseća u tom trenutku, da li nam se ritmovi poklapaju ili ne. 3.knjige.sa njima živim otkad znam za sebe.možda mi nisu dale uvek odgovore,ali su me barem svaki put naterale da se zapitam i odvele me na neko novo mesto.mislim da ću neke svoje priče do kraja života podvlačiti ili prepisivati iz knjiga. 4.more/talasi/plavo. ja sam u horoskopu ovan-vaga->nisam vodeni znak uopšte,ali more obožavam.volim njegovu širinu i dubinu.nekad mi se čini da se osećam slobodno samo kad plivam. talasa se u isto vreme plašim i divim im se. često sanjam jedan san gde ogroman, ali ogroman sivi talas preplavljuje staklenu, visoku zgradu na obali. neko me u snu gura u kola da pobegnemo,ali ja sam zadivljena veličinom i snagom i osećam da ne mogu da uđem u kola i da odvojim pogled. plavo-"beskrajno plavi krug", čistota, mir, nečinjenje, ono što ostaje posle svega. 5.dodir. ništa više od dodira ne može da me uzbudi, nekad čak potrese. 6.čaj.način života, gledanja na stvari, probala razne a pijem uglavnom zeleni ili od crvene pomorandže. 7.testo. italijanka kuhinja.pice,paste,lazanje.ništa mi više ne treba. 8.sms-mail. uvek mi je lakshe da iskucam porukicu ili mail nego da zovem.valjda deo moje introvertnosti koju mi često zameraju. 9.flert. svuda, u prevozu,na žurci, u maxiju. ko će pre da spusti pogled, on(a)ili ja. ne flerat samo kao početak ljubavne/emotivne.sex.veze sa muškarcem nego i kao način u komunikaciji između dve osobe (m ili ž.-svejedno!)uveseljava me, podiže adrenalin i izmamljuje... 10.osmeh.volim da se smejem, osmehujem, smejuljim u sebi ili glasno. iz raznih razloga, nekad i kad se ne očekuje. svako ko me poznaje zna me kao nasmejanu osobu. nekad je maska,a nekad je iz duše. zavisi kako kad i kako s kim. ali uvek j tu. i čini deo mene. volela bih da ljudi koji čitaju moje blogove shvate ovaj blog kao izazov, da razmisle o svojoj listi 10 stvari i zapišu je. nije važno da li će to uraditi ovde ili na nekom drugom mestu.ali mislim da su ovih 10 stvari dobar način da upoznate sebe i da u budućnosti sagledavate i sebe i stvari oko sebe iz jedne drugačije perspektive. ...so... da vas chujem,ppl...

06 Nov 2008 18:35

Inspirisana postom "Male Stvari" na blogu:http://shtikla.blogspot.com/ već par dana mislim o ovome. Htela sam i nisam da postavim na svom blogu,ali učinilo mi se da može da bude višestruko korisno (i meni i drugima) i zato....eto... Mr. Green

Fora je da dobro promislite o 10 stvari koje volite, koji su deo vas, deo vaše ličnosti, ono što je karakteristično baš za vas i bez čega ne biste mogli da zamislite sutra. Ono što je važno je da to bude samo 10 stvari (ni 9, ni 11, ni xy...) Osim toga važno je da iskreno sagledamo sebe,što je iskrenije moguće.Dakle ne ono šta bismo hteli da budemo nego ono što jesmo. Small stuff..

I tako sam ja posle par dana napravila ovakav spisak:

1.čokoladno mleko. otkad znam za sebe pijem određeno čokoladno mleko.pijem ga kod kuće, za doručak, za večeru, kad sam bila mala nosila sam ga za užinu i sad ga kupujem kad ujutru dem na faks. Volim ga iz dva razloga:zato što je mleko i zato što je čokoladno.Mleko me opušta i smiruje čak iako ga pijem u prepunoj ulici gde vrvi od automobila, ljudi,buke.Čokoladno jer sam potpuni čokoholik i slatkiše obožavam.inače mama mi je pričala da kad sam možda imala 4-5 godina postojao je jedan period u mom životu kad sam odbijala da jedem i htela sam samo da pijem čokoladno mleko i sokiće iz flašice.to je bio period krize i moja mama je,kaže, na jedvite jade uspevala da nađe u mleakri baš to mleko koje ja volim.

2.ritam. pošto ja čitav svet doživljavam kao zvuk a ne kao sliku, ritam je mnogo važan za mene. od najobičnijih zvukova u kuhinji kada pravite kafu recimo, pa do najsloženijih zvukova u simfoniji...sve je to meni podjednako važno. kakofonija dana recimo Smile

pa noci, pa jutra, pa...
inače, mnogo volim da šetam sama ulicama i da osluškujem ritam koraka svojih i tuđih.
onda u seksu... način na koji diše moj partner ima određeni ritam, kazuje mi kako se on oseća u tom trenutku, da li nam se ritmovi poklapaju ili ne.

3.knjige.sa njima živim otkad znam za sebe.možda mi nisu dale uvek odgovore,ali su me barem svaki put naterale da se zapitam i odvele me na neko novo mesto.mislim da ću neke svoje priče do kraja života podvlačiti ili prepisivati iz knjiga.

4.more/talasi/plavo. ja sam u horoskopu ovan-vaga->nisam vodeni znak uopšte,ali more obožavam.volim njegovu širinu i dubinu.nekad mi se čini da se osećam slobodno samo kad plivam.
talasa se u isto vreme plašim i divim im se. često sanjam jedan san gde ogroman, ali ogroman sivi talas preplavljuje staklenu, visoku zgradu na obali. neko me u snu gura u kola da pobegnemo,ali ja sam zadivljena veličinom i snagom i osećam da ne mogu da uđem u kola i da odvojim pogled.
plavo-"beskrajno plavi krug", čistota, mir, nečinjenje, ono što ostaje posle svega.

5.dodir. ništa više od dodira ne može da me uzbudi, nekad čak potrese.

6.čaj.način života, gledanja na stvari, probala razne a pijem uglavnom zeleni ili od crvene pomorandže.

7.testo. italijanka kuhinja.pice,paste,lazanje.ništa mi više ne treba.

8.sms-mail. uvek mi je lakshe da iskucam porukicu ili mail nego da zovem.valjda deo moje introvertnosti koju mi često zameraju.

9.flert. svuda, u prevozu,na žurci, u maxiju. ko će pre da spusti pogled, on(a)ili ja. ne flerat samo kao početak ljubavne/emotivne.sex.veze sa muškarcem nego i kao način u komunikaciji između dve osobe (m ili ž.-svejedno!)uveseljava me, podiže adrenalin i izmamljuje...

10.osmeh.volim da se smejem, osmehujem, smejuljim u sebi ili glasno. iz raznih razloga, nekad i kad se ne očekuje. svako ko me poznaje zna me kao nasmejanu osobu. nekad je maska,a nekad je iz duše. zavisi kako kad i kako s kim. Mr. Green

ali uvek j tu. i čini deo mene.

volela bih da ljudi koji čitaju moje blogove shvate ovaj blog kao izazov, da razmisle o svojoj listi 10 stvari i zapišu je. nije važno da li će to uraditi ovde ili na nekom drugom mestu.ali mislim da su ovih 10 stvari dobar način da upoznate sebe i da u budućnosti sagledavate i sebe i stvari oko sebe iz jedne drugačije perspektive.

...so... da vas chujem,ppl... Smile

Tramvaji ili o Dushi
31 Okt 2008 16:50	Idi na vrh
Citat:Prijatelji GDE SPAVAJU TRAMVAJI “Gde su mi mama i tata?” “Morali su da odu na neki važan sastanak, pa su me zamolili da te sačekam.” “Ali, što si došao bajsom, kako ćemo sad?” “Hm, nisam razmišljao o tome... Možemo da prošetamo.” “Do kuće?” “Hoćeš da te pošaljem taksijem onda, ili da pitamo roditelje nekog od tvojih drugova da te povezu?” “Nema veze, idemo peške.” “Daj mi ranac, da ga okačim o sedište.” “Čekaj samo...” Izvadio je narandžasti duks sa kapuljačom i navukao ga preko glave. Smeđa kosa bila mu je malo čupava. Nešto sitniji u odnosu na vršnjake, ličio je na oca kada smo išli u školu. Krenuli smo polako. “Ona crnka s kikama, u zelenoj jakni, je l’ to Ana – Marija?” “Otkud znaš?” “Vidiš da sam bio u pravu kad sam ti rekao da ima pretenciozne roditelje, pogledaj ih samo. Mislim, ko još vozi tojotu na hibridni pogon." “Kaže Vule da su oni snobovi. Svejedno, ona mi se sviđa.” “Razumem i zašto, još ako bude ličila na kevu, kad poraste... I, je l’ se dešava nešto, ekskurzije su kao stvorene za te stvari?” “I dalje se ponaša kao da ne postojim.” “Samo se drži svog fazona i nikako ne pokušavaj da budeš ortak s njom. Veruj mi...” “Čika Gančo, je l’ mogu da te pitam nešto?” “Naravno.” “Šta je to tačno duša?” “Otkud sad to?” “Razmišljao sam nešto.” “Na ekskurziji, brate...” “Još pre, ali majka, kad god je pitam, samo kaže ti si moja duša, i počne da me grli, a otac mi objašnjava kao da imam šest godina.” “Pa... To je nešto što te čini čovekom, najbitniji deo svakoga od nas.” “A, od čega je duša?” “Bre, Filipe, postavljaš mnogo teška pitanja.” “Kaži, ako te mrzi da objašnjavaš.” “Nije, nego ljudi oduvek pokušavaju da odgovore na njih, i toliko toga ima... Mogu da ti kažem kako ja gledam na to, ali to ne znači da sam u pravu; bojim se da ću možda samo da te zbunim, razumeš?” “Nisam više mali...” “Vidi ovako, duša postoji na jedan naročit način; slično kao muzika, ne možeš da je vidiš ili dodirneš, ali možeš da je osetiš... Sastoji se od: slobode, mašte, ljubavi, snova, priča...” Gledao me je kao da mu ništa nije bilo jasno, a verovatno je razumeo bolje od mene. “Je l’ imamo dušu na rođenju?” “Naravno, samo što je još neuobličena. Onda, s vremenom, kako rasteš razvija se i ona. Fora je da je oplemenjuješ što više... Zamisli da je duša tramvaj.” “Kako sad tramvaj?” “Nema smisla, znam, čisto da ti lakše objasnim.” “Žuti, recimo.” “Sve u životu ostavi neki trag u tom tramvaju, i što je kvalitetnija knjiga koju si pročitao, muzika, film, ili šta znam... to je trag dragoceniji. Bitno je i iskustvo, pogotovo sa ostalim tramvajima, kad: odete na fudbal, razgovarate, smejete se... I, sve se to prožima i pomaže ti da voliš... igraš se... stvaraš... naslutiš smisao...” “Da živiš...” “Baš tako – da živiš... Povremeno donosiš važne odluke, nailaziš na raskrsnice, izazove, i uzalud sva mudrost ovog sveta ako tu usereš motku, ili ako povređuješ druge tramvaje, naročito one bliske.” “Ako pogrešimo?” “Greške su neizbežne, naravno, ali treba da se trudiš da ih bude što manje i da ih ne ponavljaš, inače se tramvaj pokvari... Još nešto, ne mogu sami; zato, tokom puta, traže srodne duše i okruženi su prijateljima. “I, šta bude na kraju?” “Na kraju... Tramvaji idu na spavanje.”“A, gde spavaju?” “Uh, bre... O tome ćemo neki drugi put, mislim da je bilo dosta za danas. Nego, pričaj kako je bilo na ekskurziji.” “Ništa, bilo je dobro... Puno tramvaja, od kojih mi je Ana – Marija posebno draga, jedino što nam se malo razmimoilaze koloseci. Ali, rešiću to tako što ću da se držim svog fazona.” “E, ukapirao si, svaka čast. Svratićemo usput do pelivana – zaslužio si sladoled.” http://spidloris.blogspot.com/

Tramvaji ili o Dushi

31 Okt 2008 16:50

Idi na vrh

Citat:Prijatelji
GDE SPAVAJU TRAMVAJI

“Gde su mi mama i tata?”
“Morali su da odu na neki važan sastanak, pa su me zamolili da te sačekam.”
“Ali, što si došao bajsom, kako ćemo sad?”
“Hm, nisam razmišljao o tome... Možemo da prošetamo.”
“Do kuće?”
“Hoćeš da te pošaljem taksijem onda, ili da pitamo roditelje nekog od tvojih drugova da te povezu?”
“Nema veze, idemo peške.”
“Daj mi ranac, da ga okačim o sedište.”
“Čekaj samo...”
Izvadio je narandžasti duks sa kapuljačom i navukao ga preko glave. Smeđa kosa bila mu je malo čupava. Nešto sitniji u odnosu na vršnjake, ličio je na oca kada smo išli u školu. Krenuli smo polako.
“Ona crnka s kikama, u zelenoj jakni, je l’ to Ana – Marija?”
“Otkud znaš?”
“Vidiš da sam bio u pravu kad sam ti rekao da ima pretenciozne roditelje, pogledaj ih samo. Mislim, ko još vozi tojotu na hibridni pogon."
“Kaže Vule da su oni snobovi. Svejedno, ona mi se sviđa.”
“Razumem i zašto, još ako bude ličila na kevu, kad poraste... I, je l’ se dešava nešto, ekskurzije su kao stvorene za te stvari?”
“I dalje se ponaša kao da ne postojim.”
“Samo se drži svog fazona i nikako ne pokušavaj da budeš ortak s njom. Veruj mi...”
“Čika Gančo, je l’ mogu da te pitam nešto?”
“Naravno.”
“Šta je to tačno duša?”
“Otkud sad to?”
“Razmišljao sam nešto.”
“Na ekskurziji, brate...”
“Još pre, ali majka, kad god je pitam, samo kaže ti si moja duša, i počne da me grli, a otac mi objašnjava kao da imam šest godina.”
“Pa... To je nešto što te čini čovekom, najbitniji deo svakoga od nas.”
“A, od čega je duša?”
“Bre, Filipe, postavljaš mnogo teška pitanja.”
“Kaži, ako te mrzi da objašnjavaš.”
“Nije, nego ljudi oduvek pokušavaju da odgovore na njih, i toliko toga ima... Mogu da ti kažem kako ja gledam na to, ali to ne znači da sam u pravu; bojim se da ću možda samo da te zbunim, razumeš?”
“Nisam više mali...”
“Vidi ovako, duša postoji na jedan naročit način; slično kao muzika, ne možeš da je vidiš ili dodirneš, ali možeš da je osetiš... Sastoji se od: slobode, mašte, ljubavi, snova, priča...”
Gledao me je kao da mu ništa nije bilo jasno, a verovatno je razumeo bolje od mene.
“Je l’ imamo dušu na rođenju?”
“Naravno, samo što je još neuobličena. Onda, s vremenom, kako rasteš razvija se i ona. Fora je da je oplemenjuješ što više... Zamisli da je duša tramvaj.”
“Kako sad tramvaj?”
“Nema smisla, znam, čisto da ti lakše objasnim.”
“Žuti, recimo.”
“Sve u životu ostavi neki trag u tom tramvaju, i što je kvalitetnija knjiga koju si pročitao, muzika, film, ili šta znam... to je trag dragoceniji. Bitno je i iskustvo, pogotovo sa ostalim tramvajima, kad: odete na fudbal, razgovarate, smejete se... I, sve se to prožima i pomaže ti da voliš... igraš se... stvaraš... naslutiš smisao...”
“Da živiš...”
“Baš tako – da živiš... Povremeno donosiš važne odluke, nailaziš na raskrsnice, izazove, i uzalud sva mudrost ovog sveta ako tu usereš motku, ili ako povređuješ druge tramvaje, naročito one bliske.”
“Ako pogrešimo?”
“Greške su neizbežne, naravno, ali treba da se trudiš da ih bude što manje i da ih ne ponavljaš, inače se tramvaj pokvari... Još nešto, ne mogu sami; zato, tokom puta, traže srodne duše i okruženi su prijateljima.
“I, šta bude na kraju?”
“Na kraju... Tramvaji idu na spavanje.”“A, gde spavaju?”
“Uh, bre... O tome ćemo neki drugi put, mislim da je bilo dosta za danas. Nego, pričaj kako je bilo na ekskurziji.”
“Ništa, bilo je dobro... Puno tramvaja, od kojih mi je Ana – Marija posebno draga, jedino što nam se malo razmimoilaze koloseci. Ali, rešiću to tako što ću da se držim svog fazona.”
“E, ukapirao si, svaka čast. Svratićemo usput do pelivana – zaslužio si sladoled.”

http://spidloris.blogspot.com/

Extreme Ways
30 Okt 2008 20:51	Idi na vrh
"Extreme ways are back again Extreme places I didn't know I broke everything new again Everything that I'd owned I threw it out the window came along Extreme ways I know will part the colors of my sea 'Perfect color me' Extreme ways that help me They help me out late at night Extreme places I had gone But never seen any light Dirty basements, dirty noise Dirty places coming through Extreme worlds alone Did you ever like it then? I would stand in line for this There's always room in life for this Oh babe, oh babe Then it fell apart, it fell apart Oh babe, oh babe Then it fell apart, it fell apart Extreme sounds have told me They held me down every night I didn't have much to say I didn't give up the light I closed my eyes and closed myself And closed my world and never opened up to anything That could get me at all I had to close down everything I had to close down my mind Too many things caught me Too much can make me blind I've seen so much in so many places So many heartaches, so many faces So many dirty things You couldn't even believe I would stand in line for this There's always room in life for this Oh babe, oh babe Then it fell apart, it fell apart Oh babe, oh babe Then it fell apart, it fell apart Oh Babe, oh babe Oh babe, oh babe Then it fell apart, it fell apart Oh babe, oh babe Then it fell apart, it fell apart Oh babe, oh babe Then it fell apart, it fell apart Oh babe, oh babe Like it always does, (always does), always does (always does)" Moby * http://www.mycity.rs/Blog/The-only-possible-Way.html * Evening Rain... * You'd think I learn by now.... 04.10.2008. "It's not easy not answering Every time I want to talk to you But I can't If you only knew the hell I put myself through Replaying memories in my head of you and I Every night ..." K.C.

Extreme Ways

30 Okt 2008 20:51

Idi na vrh

"Extreme ways are back again
Extreme places I didn't know
I broke everything new again
Everything that I'd owned
I threw it out the window came along
Extreme ways I know will part the colors of my sea
'Perfect color me'
Extreme ways that help me
They help me out late at night
Extreme places I had gone
But never seen any light
Dirty basements, dirty noise
Dirty places coming through
Extreme worlds alone
Did you ever like it then?
I would stand in line for this
There's always room in life for this
Oh babe, oh babe
Then it fell apart, it fell apart
Oh babe, oh babe
Then it fell apart, it fell apart
Extreme sounds have told me
They held me down every night
I didn't have much to say
I didn't give up the light
I closed my eyes and closed myself
And closed my world and never opened up to anything
That could get me at all
I had to close down everything
I had to close down my mind
Too many things caught me
Too much can make me blind
I've seen so much in so many places
So many heartaches, so many faces
So many dirty things
You couldn't even believe
I would stand in line for this
There's always room in life for this
Oh babe, oh babe
Then it fell apart, it fell apart
Oh babe, oh babe
Then it fell apart, it fell apart

Oh Babe, oh babe

Oh babe, oh babe

Then it fell apart, it fell apart Oh babe, oh babe
Then it fell apart, it fell apart Oh babe, oh babe
Then it fell apart, it fell apart
Oh babe, oh babe
Like it always does, (always does), always does (always does)"

Moby

*

http://www.mycity.rs/Blog/The-only-possible-Way.html

*

Evening Rain...

*

You'd think I learn by now....

04.10.2008.

"It's not easy not answering
Every time I want to talk to you
But I can't
If you only knew the hell I put myself through
Replaying memories in my head of you and I
Every night ..."

K.C.

Moj Chovek:)
28 Okt 2008 22:21	Idi na vrh
Citat:Muzički ukus mu je nepogrešiv, voli savršene u svojoj nesavršenosti i nesavršene u svojoj savršenosti. Omiljeni instrumenti su mu žičani, a poseduje bosansku tamburu. Dok svira vidi slike, a misli da harmonika može biti vrhunska. Kaže da svira zbog provoda i bez ambicija, ali pristojno. Nikoga još nije izdao, pa ni album. Neki bi rekli da je asocijalan tip, čemu se ja oštro protivim! On samo mrzi ogovaranja i površnost. Diplomata je sa sarkazmom. Moj Čovek. Ljubav vidi plavo, a od žena bira crnke i crvenokose. Mada su mu ponekad naporne, voli ih sa stavom. Anđeo, koji pogađa trenutak, u telu đavolice, njegov je ideal. Ne voli zlato. Moj Čovek. Kafu pije bez šećera a prozu, pre poezije. Spreman je da, u životu, rizikuje. Kao i na kartama. Kočnice slabije koristi (ovde ne mislim na makinu) pa dođe do praskanja, ali je toga svestan. „Nije važno koliko biješ, već koliko batina možeš da podneseš?", znao je da mi preti.... Do sada nije udario žensku osobu. Veruje u ljude, više nego oni sami u sebe. Rekoh li već, Moj Čovek? Automobili mu nisu strast, ali će zato kvalitetan epiderm provozati po reci. Imun je na žene koje grickaju nokte, ali ne i na komarce. Ekolog. Od ostalih prevoznih sredstava, omiljeni mu je voz. Moj Čovek. Sanja Rusiju... Nasmejani je optimista i uporni avanturista. Po nekim pitanjima, tačnije odgovorima – fRik! Prelomni momenti u životu desiše mu se u prethodnom veku i, preživeo je! Veruje da svi umiru u pravom trenutku. Mogao bi ubiti iz strasti, ali od pištolja voli samo vodene. Za sebe kaže da je dete, koje pada na tople oči. Životni stil? Paaaaa, teži ka belosvetskoj vucibatini, ponekad... U CV obavezno stavlja prodaju starudije po buvljacima. Po njemu: „To je ono kad si mlad i besan... 'Oćeš da jedeš, 'oćeš da jebeš, a to košta. Zato pljuješ na sistem i sve ti ide na pixxxn živac... Sex, drugs and rock'n'roll" ... virtualdub super...

Moj Chovek:)

28 Okt 2008 22:21

Idi na vrh

Citat:Muzički ukus mu je nepogrešiv, voli savršene
u svojoj nesavršenosti i nesavršene u svojoj savršenosti.
Omiljeni instrumenti su mu žičani, a poseduje bosansku tamburu.
Dok svira vidi slike, a misli da harmonika može biti vrhunska.
Kaže da svira zbog provoda i bez ambicija, ali pristojno. Nikoga još nije izdao,
pa ni album.
Neki bi rekli da je asocijalan tip, čemu se ja oštro protivim!
On samo mrzi ogovaranja i površnost.
Diplomata je sa sarkazmom. Moj Čovek.
Ljubav vidi plavo, a od žena bira crnke i crvenokose.
Mada su mu ponekad naporne, voli ih sa stavom. Anđeo,
koji pogađa trenutak, u telu đavolice, njegov je ideal. Ne voli zlato. Moj Čovek.
Kafu pije bez šećera a prozu, pre poezije.
Spreman je da, u životu, rizikuje. Kao i na kartama.
Kočnice slabije koristi (ovde ne mislim na makinu) pa dođe do praskanja,
ali je toga svestan.
„Nije važno koliko biješ, već koliko batina možeš da podneseš?",
znao je da mi preti....
Do sada nije udario žensku osobu.
Veruje u ljude, više nego oni sami u sebe.
Rekoh li već, Moj Čovek?
Automobili mu nisu strast, ali će zato kvalitetan epiderm provozati po reci.
Imun je na žene koje grickaju nokte, ali ne i na komarce. Ekolog.
Od ostalih prevoznih sredstava, omiljeni mu je voz.
Moj Čovek.
Sanja Rusiju...
Nasmejani je optimista i uporni avanturista.
Po nekim pitanjima, tačnije odgovorima – fRik!
Prelomni momenti u životu desiše mu se u prethodnom veku i,
preživeo je!
Veruje da svi umiru u pravom trenutku. Mogao bi ubiti
iz strasti, ali od pištolja voli samo vodene. Za sebe kaže da je dete,
koje pada na tople oči.
Životni stil? Paaaaa, teži ka belosvetskoj vucibatini, ponekad...
U CV obavezno stavlja prodaju starudije po buvljacima.
Po njemu:
„To je ono kad si mlad i besan...
'Oćeš da jedeš, 'oćeš da jebeš, a to košta.
Zato pljuješ na sistem i sve ti ide na pixxxn živac...
Sex, drugs and rock'n'roll" ...

virtualdub

super...

Very Happy

Maja M.
25 Okt 2008 19:59	Idi na vrh
okachila bih sve da mogu, no ove su: i josh na: http://www.majamedic.rs/ http://jomajazz.deviantart.com/ http://www.mycity.rs/Nase-slike/pogled-iz-ogledala_2.html :mahmah od srecce shto ima ovakvih ljudi...

Deja-vu-The thing about me
15 Okt 2008 18:16	Idi na vrh
ne pamtim kada mi se tako neshto prvi put desilo,ali mislim da sam bila bash mala. kasnije mi se taj oseccaj nekako, chini mi se, izgubio ili mozhda samo pritajio i chekao. onda pre 2-3 godine kada sam prolazila kroz emotivnu krizu ponovo se javljao i to na svakom koraku.ishla sam kroz zhivot i ulice otvorenog uma i srca i deja-vu je postao sastavni deo mog zhivota. pripisala sam to mentalno-emotivnom stanju u kom se nalazim i nastavila kao da se nishta ne dogadja. i nije to sad neka big deal. mislim stvarno nije. uglavnom se nishta dramatichno nije desilo. bile su to sitnice i uglavnom su bile vezane samo za jednu osobu u mom zhivotu.a onda su se deja-vu snovi vremenom proredili, da bih do pre neki dan zaboravila potpuno na njih. snove inache pamtim uzasno mnogo i detaljno i chesto sam u snu svesna da sanjam.ali deja-vu me je zaobilazio mozhda godinu dana. slichno kao insomnija. i onda me mama budi pre neko jutro za fax u 06:35 a.m. ne mogu da ustanem i da se rasanim i pravdam se kako sam do pre 5 min sanjala i da ne mozhe da me izbaci sad na zimu i maglu. u shali me pita shta sam sanjala i ja joj prihcam. ja i josh neko smo u kolima na putu za bg. magla je i ne vidi se shikara pored puta.ta osoba mi govori kako je chitala neki tekst na sajtu b92 o choveku koji je zhiveo '80.godina, tipichan beogradski mangup, o tome kako je vodio radio emisiju-"ritam srca"(nas dvoje-ta osoba i ja- kad kazhemo radio mislimo na b92), radio kao stjuart i putovao po svetu chak i kad nije bilo mogucce dobiti vize. uveche oko pola 11h vraccam se sa tom osobom kolima iz bga i stojimo na semaforu. on vozi, ja gledam kroz maglu i ne vidim shikaru. i ponavlja se ta pricha. pitam ga zashto mu je to vazhno, zashto mi je bash to isprichao. on kazhe da nije big deal,ali da bi voleo da oseti takvu slobodu zhivljenja i kretanja kao taj tip '80.godina. "Da li bi voleo da si tad imao 20 godina? " -pitam ja. "Ma jok, njih je posle spichio rat.Zamisli kako je to strashno.Mislim i nas je,ali se mi ne seccamo tako kao oni. Ipak...tad su bile bolje zhurke:)"-kazhe on. ...ccutim do pancevachkog mosta kao skamenjena...i on ccuti, nikad me ne pritiska....on je jedna od retkih osoba sa kojom mi nije neprijatno da ccutim. "znash, ja sam sve to sanjala..."-kazhem mu. " ma niiiisiii...samo ti se chini... " "ma da...not a big deal..." * http://www.mycity.rs/Ostalo/Deja-vu.html *

Deja-vu-The thing about me

15 Okt 2008 18:16

Idi na vrh

ne pamtim kada mi se tako neshto prvi put desilo,ali mislim da sam bila bash mala. kasnije mi se taj oseccaj nekako, chini mi se, izgubio ili mozhda samo pritajio i chekao. onda pre 2-3 godine kada sam prolazila kroz emotivnu krizu ponovo se javljao i to na svakom koraku.ishla sam kroz zhivot i ulice otvorenog uma i srca i deja-vu je postao sastavni deo mog zhivota. pripisala sam to mentalno-emotivnom stanju u kom se nalazim i nastavila kao da se nishta ne dogadja. i nije to sad neka big deal. mislim stvarno nije. uglavnom se nishta dramatichno nije desilo. bile su to sitnice i uglavnom su bile vezane samo za jednu osobu u mom zhivotu.a onda su se deja-vu snovi vremenom proredili, da bih do pre neki dan zaboravila potpuno na njih. snove inache pamtim uzasno mnogo i detaljno i chesto sam u snu svesna da sanjam.ali deja-vu me je zaobilazio mozhda godinu dana. slichno kao insomnija. i onda me mama budi pre neko jutro za fax u 06:35 a.m. ne mogu da ustanem i da se rasanim i pravdam se kako sam do pre 5 min sanjala i da ne mozhe da me izbaci sad na zimu i maglu. u shali me pita shta sam sanjala i ja joj prihcam.
ja i josh neko smo u kolima na putu za bg. magla je i ne vidi se shikara pored puta.ta osoba mi govori kako je chitala neki tekst na sajtu b92 o choveku koji je zhiveo '80.godina, tipichan beogradski mangup, o tome kako je vodio radio emisiju-"ritam srca"(nas dvoje-ta osoba i ja- kad kazhemo radio mislimo na b92), radio kao stjuart i putovao po svetu chak i kad nije bilo mogucce dobiti vize.

uveche oko pola 11h vraccam se sa tom osobom kolima iz bga i stojimo na semaforu. on vozi, ja gledam kroz maglu i ne vidim shikaru.
i ponavlja se ta pricha.
Shocked

pitam ga zashto mu je to vazhno, zashto mi je bash to isprichao. on kazhe da nije big deal,ali da bi voleo da oseti takvu slobodu zhivljenja i kretanja kao taj tip '80.godina.
"Da li bi voleo da si tad imao 20 godina? " -pitam ja.
"Ma jok, njih je posle spichio rat.Zamisli kako je to strashno.Mislim i nas je,ali se mi ne seccamo tako kao oni. Ipak...tad su bile bolje zhurke:)"-kazhe on.
...ccutim do pancevachkog mosta kao skamenjena...i on ccuti, nikad me ne pritiska....on je jedna od retkih osoba sa kojom mi nije neprijatno da ccutim.

"znash, ja sam sve to sanjala..."-kazhem mu.
" Laughing

ma niiiisiii...samo ti se chini... "
"ma da...not a big deal..." Mr. Green

*

http://www.mycity.rs/Ostalo/Deja-vu.html

*

nonlinear narratives
13 Okt 2008 18:47	Idi na vrh
Citat:Почетак и крај романа Ако се добро сећам, било је то једног преподнева с пролећа 1979. године. У спаваћој соби окупаној сунцем стајала је постеља с прекривачем од љубичастог сомота. По њој сам распоредио 47 комадића хартије. На сваком је био написан наслов по једне од 47 одредница или поглавља књиге коју сам у то време писао. Књига је већ имала име - звала се “Хазарски речник”. У собу је ушло једно од моје деце и запањило се. - Тата, шта то радиш? Нисам умео да објасним. Компјутери још нису били уведени у домове и ми ту справу нисмо имали у кући. А писао сам нешто што ће се показати као веома подесно за коришћење у дигиталном окружењу. Списатеље који се данас баве таквом нелинеарном прозом, називају свуда у свету електронским писцима, па ја и сам спадам једним делом своје делатности међу њих. Суштина је у томе да наш хиљадама година уврежени и већ помало овештали начин читања можемо да изменимо. И то на тај начин, што ћемо са читаоцем поделити посао дајући му равноправније место у стварању књижевног дела. Дајући му могућност да сам крчи сопствени пут кроз роман, песму или причу, чија ће се садржина мењати у зависности од тога коју мапу читања је читалац изабрао. Такав књижевни поступак познат је данас у свету књижевне теорије под различитим назнакама (hypertext, nonlinear narratives, interactive fiction, la literature a contrainte, при чему треба имати на уму да је овај француски назив нешто обухватнији). Међутим, онај ко хоће да мења начин читања једног романа, мора да мења и начин писања тог романа. Треба дакле, створити такво дело које пружа могућност читаоцу да га користи као интерактивну прозу. То захтева сасвим другачију, нову технику писања романа или приче, технику која унапред предвиђа различите токове читања и омогућује их. То помало личи на напуштање линеарности писаног језика и враћа нас механизму који познајемо из снова и мисаоног тока. Или из усмене књижевности. Људски снови и мисли нису линеарни, они се роје и бокоре на све стране, имају симултаност која захвата у живот и из живота знатно више и шире него било какав језички исказ. То сви знамо из искуства. Ако хоћемо да у једном књижевном делу следимо своје мисли и своје снове, покушајмо - закључио сам - да и од нашег језика који ниже речи једну за другом као вране на телеграфским жицама, начинимо нелинеарни феномен. И нисам само ја тако мислио. Показало се даје та нова књижевна техника нарочито примењива у дигиталном окружењу, у делима која су писана тако да се читају са компјутерских монитора, са CD-ROM-а, или да се објављују на Интернету. На низу означених места, читалац је у таквим делима могао да притиском на дугме мења и бира даљи пут своје читалачке авантуре. Не улазећи у историју овог тока постмодерне књижевности ја ћу се овде сетити својих списатељских искустава у тој области. Пре свега да кажем, ја сам увек писао тако да се моја дела стварана у нелинеарном писму, дакле она интерактивна, могу објавити и читати и на “класичан” начин, дакле у књизи, а не само на Интернету. У тој техници најпре сам написао “Хазарски речник” (1984), “роман-лексикон” чији поднаслов указује на природу овог дела. Оно се може читати онако како се користе речници. Постарао сам се да се свака од одредница може читати пре и после сваке друге одреднице. Дакле, поставило се питање где су почетак и крај романа? Да ли роман почиње са Хомером? И да ли се прича о роману завршава пре приче о причи, то јест, да ли је роману крај дошао у наше време које називамо постисторијом, постфеминизмом и постмодерном? Улазећи подробније у овај след мисли почео сам да се питам где и када почиње и где и када се завршава читање једног романа, то јест где и када, у ком делу текста почиње и завршава се један роман? Код неких романа то су прва и последња реченица и то је заувек јасно. Милош Црњански добар је пример те врсте. “Велики плави круг. У њему звезда” - каже Црњански на почетку свог врхунског романа. То је незаборавни почетак “Сеоба” које имају исто тако неоспорни и незаборавни крај у последњој реченици “Има сеоба. Смрти нема. ” Али, са другим романима није увек тако. Узмимо “Рат и мир”. Он се завршава много пре краја текста. Да ли се “Ана Карењина” завршава заправо зубобољом Вронског? Где и када почиње Џојсов “Уликс”? “Уликс” има један од највеличанственијих финала у књижевности уопште. Женски завршетак једне мушке књиге. У којој мери је почетак и крај романа, почетак и крај читања условљен оним што Јасмина Михајловић назива читање и пол? Мора ли роман имати крај? И шта је заправо завршетак једног романа, једног књижевног дела? И је ли неизбежно само један? Колико један роман или позоришни комад може имати завршетака? (...) http://www.khazars.com/pocetak-i-kraj-romana/ meni se chini da se ova "tehnika" mozhe primeniti i u josh nekim oblastima zhivota,a ne samo u knjizhevnosti. bash mi je zato i vazhan ovaj tekst.

nonlinear narratives

13 Okt 2008 18:47

Idi na vrh

Citat:Почетак и крај романа
Ако се добро сећам, било је то једног преподнева с пролећа 1979. године. У спаваћој соби окупаној сунцем стајала је постеља с прекривачем од љубичастог сомота. По њој сам распоредио 47 комадића хартије. На сваком је био написан наслов по једне од 47 одредница или поглавља књиге коју сам у то време писао. Књига је већ имала име - звала се “Хазарски речник”. У собу је ушло једно од моје деце и запањило се.

- Тата, шта то радиш?

Нисам умео да објасним. Компјутери још нису били уведени у домове и ми ту справу нисмо имали у кући. А писао сам нешто што ће се показати као веома подесно за коришћење у дигиталном окружењу. Списатеље који се данас баве таквом нелинеарном прозом, називају свуда у свету електронским писцима, па ја и сам спадам једним делом своје делатности међу њих.

Суштина је у томе да наш хиљадама година уврежени и већ помало овештали начин читања можемо да изменимо. И то на тај начин, што ћемо са читаоцем поделити посао дајући му равноправније место у стварању књижевног дела. Дајући му могућност да сам крчи сопствени пут кроз роман, песму или причу, чија ће се садржина мењати у зависности од тога коју мапу читања је читалац изабрао. Такав књижевни поступак познат је данас у свету књижевне теорије под различитим назнакама (hypertext, nonlinear narratives, interactive fiction, la literature a contrainte, при чему треба имати на уму да је овај француски назив нешто обухватнији). Међутим, онај ко хоће да мења начин читања једног романа, мора да мења и начин писања тог романа. Треба дакле, створити такво дело које пружа могућност читаоцу да га користи као интерактивну прозу. То захтева сасвим другачију, нову технику писања романа или приче, технику која унапред предвиђа различите токове читања и омогућује их. То помало личи на напуштање линеарности писаног језика и враћа нас механизму који познајемо из снова и мисаоног тока. Или из усмене књижевности. Људски снови и мисли нису линеарни, они се роје и бокоре на све стране, имају симултаност која захвата у живот и из живота знатно више и шире него било какав језички исказ. То сви знамо из искуства. Ако хоћемо да у једном књижевном делу следимо своје мисли и своје снове, покушајмо - закључио сам - да и од нашег језика који ниже речи једну за другом као вране на телеграфским жицама, начинимо нелинеарни феномен. И нисам само ја тако мислио. Показало се даје та нова књижевна техника нарочито примењива у дигиталном окружењу, у делима која су писана тако да се читају са компјутерских монитора, са CD-ROM-а, или да се објављују на Интернету. На низу означених места, читалац је у таквим делима могао да притиском на дугме мења и бира даљи пут своје читалачке авантуре.

Не улазећи у историју овог тока постмодерне књижевности ја ћу се овде сетити својих списатељских искустава у тој области. Пре свега да кажем, ја сам увек писао тако да се моја дела стварана у нелинеарном писму, дакле она интерактивна, могу објавити и читати и на “класичан” начин, дакле у књизи, а не само на Интернету.

У тој техници најпре сам написао “Хазарски речник” (1984), “роман-лексикон” чији поднаслов указује на природу овог дела. Оно се може читати онако како се користе речници. Постарао сам се да се свака од одредница може читати пре и после сваке друге одреднице. Дакле, поставило се питање где су почетак и крај романа? Да ли роман почиње са Хомером? И да ли се прича о роману завршава пре приче о причи, то јест, да ли је роману крај дошао у наше време које називамо постисторијом, постфеминизмом и постмодерном?

Улазећи подробније у овај след мисли почео сам да се питам где и када почиње и где и када се завршава читање једног романа, то јест где и када, у ком делу текста почиње и завршава се један роман? Код неких романа то су прва и последња реченица и то је заувек јасно. Милош Црњански добар је пример те врсте. “Велики плави круг. У њему звезда” - каже Црњански на почетку свог врхунског романа. То је незаборавни почетак “Сеоба” које имају исто тако неоспорни и незаборавни крај у последњој реченици “Има сеоба. Смрти нема. ” Али, са другим романима није увек тако. Узмимо “Рат и мир”. Он се завршава много пре краја текста. Да ли се “Ана Карењина” завршава заправо зубобољом Вронског? Где и када почиње Џојсов “Уликс”? “Уликс” има један од највеличанственијих финала у књижевности уопште. Женски завршетак једне мушке књиге. У којој мери је почетак и крај романа, почетак и крај читања условљен оним што Јасмина Михајловић назива читање и пол? Мора ли роман имати крај? И шта је заправо завршетак једног романа, једног књижевног дела? И је ли неизбежно само један? Колико један роман или позоришни комад може имати завршетака?

(...)

http://www.khazars.com/pocetak-i-kraj-romana/

meni se chini da se ova "tehnika" mozhe primeniti i u josh nekim oblastima zhivota,a ne samo u knjizhevnosti. bash mi je zato i vazhan ovaj tekst.

believe
11 Okt 2008 16:51	Idi na vrh
Do you still believe in love after love after love after love before love? cuz I do.

Climbing....
26 Sep 2008 16:38	Idi na vrh
Dalai Lama: I can't sleep. I'm afraid the dream might come back. Heinrich Harrer: A couple of insomniacs. Dalai Lama: Tell me a story, Heinrich. Tell me a story about climbing mountains. Heinrich Harrer: That's one way to fall asleep. Those stories bore even me. Dalai Lama: Then tell me what you love about it. Heinrich Harrer: The absolute simplicity. That's what I love. When you're climbing your mind is clear and free from all confusions. You have focus. And suddenly the light becomes sharper, the sounds are richer and you're filled with the deep, powerful presence of life. I've only felt that one other time. " Seven years in Tibet http://www.mycity.rs/Filmomanija/Everest-A-Climb-for-Peace.html http://www.mycity.rs/Blog/space-means-cosmos.html

Climbing....

26 Sep 2008 16:38

Idi na vrh

Dalai Lama: I can't sleep. I'm afraid the dream might come back.
Heinrich Harrer: A couple of insomniacs.
Dalai Lama: Tell me a story, Heinrich. Tell me a story about climbing mountains.
Heinrich Harrer: That's one way to fall asleep. Those stories bore even me.
Dalai Lama: Then tell me what you love about it.
Heinrich Harrer: The absolute simplicity. That's what I love. When you're climbing your mind is clear and free from all confusions. You have focus. And suddenly the light becomes sharper, the sounds are richer and you're filled with the deep, powerful presence of life. I've only felt that one other time. "

Seven years in Tibet

http://www.mycity.rs/Filmomanija/Everest-A-Climb-for-Peace.html
http://www.mycity.rs/Blog/space-means-cosmos.html

Dobro jutro:)
23 Sep 2008 23:45	Idi na vrh
neke pustinje nikad ne pređemo.neke priče nastavljaju da žive još dugo u nama pošto su ispričane.neki kontinenti ostaju nedosanjani.neka neba se jednostavno ne razvedre.neke jednačine se ne reše.nekad je nemoguće naći zajednički imenitelj među ljudima. ponekad je vreme samo iskidano sećanje, komadić kruga ili hleba, put u nepoznatu ulicu, čekanje na autobus koji već nekoliko godina ne dolazi iz istog pravca.nepopijene kafe,čajevi,(ne)prospavane noći i dani koji su otekli nizvodno. nepovrat nije nešto loše. može da bude,ali samo ako ti tako odlučiš.nepovrat-pa to je već sad ovaj trenutak i onaj koji će doći. voda od kiše i neki papiri koji su se tu zatekli.eto to je sve. sve može biti ponovo i ne mora biti više nikad.neki vrhovi nisu za osvajanje.to me ne sprečava da se rodim svakog jutra u jednu drukčiju i novu sebe. svako laku noć nosi jedno dobro jutro. pa dobro (nam) jutro!

Dobro jutro:)

23 Sep 2008 23:45

Idi na vrh

neke pustinje nikad ne pređemo.neke priče nastavljaju da žive još dugo u nama pošto su ispričane.neki kontinenti ostaju nedosanjani.neka neba se jednostavno ne razvedre.neke jednačine se ne reše.nekad je nemoguće naći zajednički imenitelj među ljudima. ponekad je vreme samo iskidano sećanje, komadić kruga ili hleba, put u nepoznatu ulicu, čekanje na autobus koji već nekoliko godina ne dolazi iz istog pravca.nepopijene kafe,čajevi,(ne)prospavane noći i dani koji su otekli nizvodno. nepovrat nije nešto loše. može da bude,ali samo ako ti tako odlučiš.nepovrat-pa to je već sad ovaj trenutak i onaj koji će doći. Smile

voda od kiše i neki papiri koji su se tu zatekli.eto to je sve. sve može biti ponovo i ne mora biti više nikad.neki vrhovi nisu za osvajanje.to me ne sprečava da se rodim svakog jutra u jednu drukčiju i novu sebe.
svako laku noć nosi jedno dobro jutro.
Smile

pa dobro (nam) jutro! Very Happy

Strana:
Prethodna
1
2
3
...
23
24
25
...
33
34
35
Sledeća

MyCity » Blogovi » kindergirl

Prijateljski sajtovi

Blog korisnika kindergirl

Blog korisnika

RSS feed-ovi blogova

Naši sajtovi: