Adolescencija

1

Adolescencija

offline
  • Pridružio: 17 Jul 2005
  • Poruke: 3097
  • Gde živiš: "Daleko od Negdje"

Drage moje (dragi moji) nadam se da medju vama ima roditelja koji prolaze ili su vec prosli kroz ovaj znacajan dio zivota u razvoju nase djece. Mislim da sada ja vise izludjujem nego ona (moja cerka), jednostavno mi se cini da gubim strpljenje za nju i njene promjene raspolozenja, neodlucnosti, nekih zahtjeva, ljubomore, neke samostalnosti za koju nije spremna i sta vise ne. Kao da vise nije isto djete, mislim jeste ali opet i nije. Ako sam mislila da je biti roditelj tesko dok su djeca mala - o u kakvoj sam zabludi zivjela. A onda kad zapadne u neku emotivnu depresiju, o Boze moj, koja tragedija ni za sta. Od muhe napravi medvjeda, isplace se k'o najkisnija godina i poslije nista. Opet je ona vesela djevojcica (za kratko vrijeme, naravno). Pretpostavljam kroz sta sve prolazi, mnogi izazovi su pred nju baceni, a ono sto je u njoj ukorjenjeno vec kao djete i sto je urodjeno u njoj se bori protiv tih nekih izazova. Mislim, poznajem ja svoje djete, ili bar mislim da poznajem, ali su mi potrebni konjski zivci za ovo. Ne zelim da postanem prestroga sada, nikad nisam to ni bila, mislim znaju se pravila i ona se i sljede, ali nekad imam osjecaj da gura daleko iza postavljene granice. Mislim ... imam osjecaj jer je tako. Oh, well ...

Kako ste vi prosli kroz ovo iskustvo?

Naravno, dobrodosli su komentari i dragih nam tinejdzera, tek da vidim kako oni gledaju na stvar. smešak

Namjerno nisam stavila ovo u "Porodicu i drustvo" jer je mozda ovako nesto bilo (mada ja nisam nasla u search-u) i da nebi zakljucali temu prije se iko javi, mozda ovdje ima vise sanse da topik ostane u zivotu.

Nemam duzeg iskustva sa pubertetlijama, no samo sto mi se nije obrusilo na glavu (cura 11, momak 13). Imam nameru da ovu temu pratim i hvatam beleske! smešak

Moja kcer ima 11 godinica, smešak ... i nekako me je udarilo samo tako [ne(ocekivano)]. Mislim kad sam ja imala 11, ama nisam znala ni da postoji tako sto, i mislim da moji roditelji nisu obracali paznu na to koliko je to danas postao problem. Ili nisu imali vremena, ili im to nije predstavljalo problem, ne znam vise ni sama. Ali godine za ulazak u pubertet su se pomjerile.

Pa,u tim godinama ja nisam imala bas takvo ponasanje...
Tek sam nedavno pocela da mijenjam raspolozenje,odnosno kad sam se zaljubila,mada,moglo je nju takvo nesto snaci.Samo joj stavi do znanja da ti je stalo do nje,da i tebe boli kad ona place,mozda pomogne,ali ne garantujem nista.Meni je to isto moja majka govorila,pomagalo je par dana,a poslije je bilo jos gore.Sada placem samo kad znam da ona ne gleda.Godine donose te promjene,sve ce to svakako da prodje.Znam da se pitas,kada?

Ma rano je motorcycles, jako je rano. Ali eto, nekog ufati ranije - nekog kasnije ... I guess that my daughter is early bird special. smešak
A to za plakanje, kad znam da place bez-veze, recimo samo zato sto joj ne dozvolim da ide kod drugarice da spava, pustim je da se isplace, jer mi glupo da je tjesim zbog moje sopstvene odluke. Ali ako je nesto ozbiljnije u pitanju, naravno da sam tu za nju, zna ona to. I onako mi dolazi sa svim svojim "problemima" - i nadam se da ce tako da ostane, samo sto ona jos ne zna razliku izmedju pravog problema i neceg nebitnog. Kad je kod nje sada skoro pa sve bitno. Kad mi dodje neki dan iz skole, pa me pita za designer purse, ja pala sa stolice. Sta ... rekoh ja?!
Kaze da njena neka tamo drugarica ima neku tasnu pa je ona razmisljala jel' moze i ona tako sto da dobije. Ja se samo nasmijala a ona to shvatila kao provokaciju i opet rijeka suza. Kad se poslije smirila, rekla sam joj da to ne dolazi u obzir i zasto, cinilo mi se da ima problema sa shvatanjem tog djela ali me vise nije pitala ... Neutral

Moj klinac ima 10 godina (uskoro će da napuni) i počeo je tako bez razloga da plače. Na primer: kada ga pitam zašto nije sklonio svoje stvari, pa ponovim pitanje po deseti put. E onda ispada kako on, jadan, sve mora sam da radi, kako njega niko ne voli itd. On počne da plače i ja zajedno sa njim, pa se posle smejemo. Mislim da mu je još rano za pubertet, a i meni za klimaks da bi se tako ponašali.
A bojim se da nije.
U naše vreme pubertet nije ni postojao. To je bolest koja je kasnije izmišljena, jer kad ne znaš šta je nekom tinejdžeru, kažeš "Ma, pusti ga, u pubertetu je".
Ali, kako pomoći svojoj deci da od dece odrastu u mlade ljude, a da to ne bude toliko bolno i za nas i njih?

Izgleda - jako tesko ...

ne znam bre ::
U naše vreme pubertet nije ni postojao. To je bolest koja je kasnije izmišljena, jer kad ne znaš šta je nekom tinejdžeru, kažeš "Ma, pusti ga, u pubertetu je".


:Q LOL :plaz: LOL Mr. Green :A

Razgovor i samo razgovor Smile Mi punimo 12 za 10tak dana .Raspolozenja se menjaju uglavnom kad vidim da je nervozan tada se igram sa njim izvodim neke karatljike(karate) kako ja to kazem u zargonu da bih ga oraspolozila Pricam mu da smo mi to sve prosli,da je to sve normalno interesovanje za devojcice mada on kaze da nema simpatiju a znam da ima posto sam slucajno naletela na njegov dnevnik(ah te mame Bebee Dol ) naravno to mu nisam rekla ali sam ja sretna zbog toga Very Happy znaci dete mi je ok.Savetujem ga
Uglavnom sad zasad zadovoljna nadam se da ce i dalje tako biti.

ljudi ja sa 10,11,12 godina sam bila mnogo uhvacena ovom "bolescu"..
td sam cesto plakala a ne samo zbog gluposti nego i zbog skole.U mom odeljenju je bila jedna grupa ucenika koja je kicmila druge ucenike..Eto i ja sam se nasla na tapetu i bila sve do negde 7og 8og razreda.Nije mi bilo svejedno zbog toga a nije ni sad.Nije mi jasno zasto su me zezali.Zbog toga mi je krivo.Zasto mene kad ja sa njima nemam kontakt.
Ali dobro to je iza mene sad...Sad sam u gimn 2 razred i fino mi je.Drustvo nije lose.Sad me niko ne muci i mogu slobodno da kazem da sam izrasla u vrlo odgovornu,dobru i pametnu 16-godisnjakinju. Very Happy
Samo se nadam da ce sutra moje dete da bude slicno meni.Eto to mi je zelja. Mr. Green Posto mislim da bih bila mirnija u odnosu na vecinu roditelja...
Svejedno nisam nikad pricala sa majkom o sexu ili menstruaciji tipa da sednemo i da ti sve objasnim(ono za sex mi je malo rano Smile)...Ma ja sam sve pokupila iz casopisa a sa njom pricam o stvarima koje mi se stalno desavaju tako da me ona savetuje sta da uradim.I eto toliko o mom pubertetu...
p.s. just for the record:Mrzim bubuljice!!!!!

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 577 korisnika na forumu :: 15 registrovanih, 2 sakrivenih i 560 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., amaterSRB, djboj, dragon986, goxin, Ilija Cvorovic, Insan, L3g1oN, Lieutenant, Milan A. Nikolic, MiroslavD, Panonsky, Trpe Grozni, vlvl