Adolescencija

4

Adolescencija

1-Nisam ni rekao da trebamo da odgajamo decu kaonasi roditelji ali neke stvari kao sto je cuska i povremene batine kad nisu dobri cu uvek odobravati.I ne samo to i neke druge stvari.Postovanje je ipak naj vaznije.

2-ta osjecanja sam i ja imao u zabavistu ali nisam sigurno toliko panicio i tugovao kao danas oni.

3-mozda je tvoja rec tu saznala od tebe ali nije sigurno saznala da treba i ona imati takvu torbicu ako je druga deca imaju ili da ce se bolje osecati zbog nje.I ostale slicne stvari.

4-vremena se ne menjaju nego ljudi!

Hajde ovako:
- imam 20 god. (Januara punim 21.); krizu puberteta sam doživljavao od 14-te do 18-te, najozbiljnije to govorim - nekako je naglo stalo;
- majka me itekako više ne proverava - to je bio običaj od 11/12-te do 16/17-te (tad, dakle, pre punoletstva mi je ona kao poklon za 18-ti platila dvanaestodnevni put kroz Egipat (išao sam sâm); otac nije zaostajao, pa mi je sredio sve oko upisivanja i polaganja za auto)
- deci moramo objasniti razlike i elekventno ih ubetiti da/zašto nije dobro biti Beckham ili Seka Aleksić; naučite ih da njihov potez izaziva posledicu uglavnom na njima, ali i na drugima - samo ponekad; to što vide da možda nismo uspešniji i jasno oforme sopstveni uzani put misli (alegorijski: tunnel vision, straightforward vision) - moramo pokazati šta obraz znači, ponos isključivo u najslobodoumnijem i najuzvišenijem smislu;
- znam da nije uopšte svejedno biti 4 sata dnevno posvećen deci ili ceo dan, nekoliko puta zarednom; o tome se radi - što pre se mora klincima udahnuti duh; ponavljam, emocionalna i socijalna inteligencija se stiču kada oni (a i mi, naravno) postanu svesni poteza - svojih i onih drugih ljudi;
- nije OK samo biti sa decom kući, u dvorištu... kako da bolje upoznamo kuda ona idu (metaforički) ako nismo uz njih u velikom varijabilitetu situacija? Pa, i ako imamo malo vremena za njih - rasporedima ga na drugačije situacije => i to je način testiranja, samo još celokupniji;
- batine = nikako ne odobravam; pazite, to je linija manjeg otpora; uvek je ista i izvesna ako klinci skontaju šta su uradili i znaće šta ih čeka - a tako i sami roditelji učestvuju u stvaranju njihovih kompleksa; mnooogo je bolje pokazati šta neka greška izaziva u vama, slikovito i teatralno (ako su mladja, fizički i intelektualno) dokazati sve što se u vama desi kada se loše povedu; zašto? Zato što je posebnost, nešto što retko radite, uočljivije i lakše za primetiti u odnosu na uobičajene radnje! Bitno je da shvate da će to i oni u sebi doživljavati kad budu imali svoju decu - neće oni tada, kao roditelji, dobijati batine! A onda, kad i to izbledi (i verovatno sazreju, bar po tom pitanju), prionuti pronalaženju alternativnih, sličnih, metoda...

Koliko god postojana bila činjenica da nemam decu, ne znači da nisam spreman za njih. Naprotiv - ja obožavam i želim decu, te smatram da sam intelektualno potpuno dorastao takvoj pustolovini - rasudite po mojim tezama da li sam u pravu ili prosipam gluposti. (čuvao sam ja decu, iha..!)
Sad, mnogo je bolje da ja završim fakultet (treća godina, od šest - Medicina; pa tek ja neču dovoljno biti sa svojom decom...) i na taj način im obezbediti što bolju podršku. (a tako želim klince...)

P.S. Ella & ne znam bre -> u redu je, čak poželjno, to što delite svoje ideje, pa bile one i nagonski komentar na nečiji, po vama - nepravilan, stav... Ljudi uče od drugih ljudi; možete mi sve reći i biti sugurne da se neću naljutiti - zašto bih, kad je ovo tema u kojoj nema previše mesta za šale, baratamo istinitim činjenicama, onim koje uvek i nužno imaju posledicu, a ionako (još) nemam decu..?

Wink

Dopuna: 21 Nov 2006 17:12

P.P.S. Zaboravih - sve gorenavedeno ukazuje da sam podizan u dobro materijalno potkrepljenim uslovima. Uglavnom, zato što su mi roditelji svaku paru ulagali u mene, ako je to ulaganje po njima bilo ispravno (plesna škola, kurs engleskog, škola animiranog filma, kurs francuskog, kurs nemačkog, studije Medicine na engleskom, najverovatnije prebacivanje u Švajcarsku - sledeće godine), ali ne uvek - rekoh, jako sam bio bolestan kao klinac. Iako sam se svime time bavio, neverovatno puno sam izostajao iz škole, ležao po bolnicama u Bgdu, Nišu, Vranju slat na analize u Solun, Budimpeštu... a uvek je tu bila moja majka -> nije radila dovoljno ili uopšte; zbog mene. Otac je uglavnom zaradjivao, zato njega nisam dovoljno imao pored sebe. Ali kad je i on morao biti tu - gubio bi posao ili bio suspendovan -> zbog mene. Sebi su uzimali, meni i mom bratu davali (brat je daleko manje tretiran od mene, te je malo slobodniji i poročniji; da nisam bio dvaput u komi i jednom klinički mrtav - i on bi odrastao u jednakim uslovima).

Totalitarno (ako do sada niste shvatili šta mislim pod 'totalitarno', onda jbg) bavljenje decom - moj sledeći cilj.

Danas, moji roditelji rade - mama je jedan od najtraženijih advokata u Vranju, tata je dogurao do direktora maloprodaje u firmi 'Heba', Bujanovac. I ne mare previše što su i deo svog zdravlja izgubili zbog mene; kaži da sam ih, u nekom pogledu, načinio boljim ljudima...

Mislim da je osnovno ono što sam ja htela da kažem, a mislim da će i Ella podeliti moje mišljenje: roditeljstvo je najvažniji posao u životu. Tu ne pomažu nikakve diplome fakulteta - škola za to ne postoji, osim bavljenje svojom decom!
Elem, ne plašim se ja da neću sve reći svojoj deci, da neću uvek pokušati da im objasnim neke situacije (ne batinama, naravno), da neću uvek biti uz njih, ja se plašim da to neće biti dovoljno, da ću negde pogrešiti, a da kasnije tu grešku neću moći da ispravim, da ću nešto pogrešno da uradim.
Mislim da je ljudski - roditeljski, što to javno priznajem!

Jedno je teorija, drugo je praksa.

Postovanje se ne stice batinama.

Lako je postati roditelj, tesko je u stvari biti.

Mijenjaju se ljudi (sazrijevanjem), vremena se mjenjaju sa ljudima.

Da probamao da sumarizujemo:

Odgoj djece u pubertetu ::

Pubertet kao razvojna faza predstavlja značajnu prekretnicu u životu svakog pojedinca. Uporedo sa enormnim promjenama urazvoju tijela i tjelesnih funkcija, odvijaju se i velike promjene u psihičkoj strukturi ličnosti. Zbog toga što u ovoj fazi fizički rast i razvoj idu ispred psihičkog, te su samim tim u disharmoniji, pubertet se smatra najtežim periodom u cjelokupnom čovjekovom razvoju.
Naime, u periodu puberteta javljaju se primarne i sekundarne polne karakteristike, jačaju kosti, ekstremiteti se naglo počinju razvijati, ukratko, dešava se brz i vidan rast tijela. Ono što je najkarakterističnije za pubertet jeste polno sazrijevanje koje je u raskoraku sa emocionalnim sazrijevanjem. Dijete postaje svjesno svoga tijela, uviđa da sve više liči na odrasle, ali ono nema mišljenje na nivou odraslih, nema iskustvo i znanje i ma koliko se trudilo da uđe u svijet odraslih, oni ga i dalje smatraju djeteteom. Otuda i nerazumijevanje mladih i okoline.


Emocije su u pubertetu vrlo labilne, raspoloženje se brzo i često mijenja, javlja se razdražljivost i nesigurnost u sebe. Sve ovo je bitno znati da bi se sa već djevojkom/mladićem moglo postupiti na odgovarajući primjeren način. U pubertetu mlada osoba intenzivnije traži uzor u kome će se ogledati i sa kim će se identifikovati. Ako joj roditelji ne posvećuju dovoljno pažnje, onda će njen uzor biti stariji brat/sestra (posebno ako su u dobrim odnosima), stariji prijatelj/ica, ali ako to ne bude niko iz bliže okoline, onda će uzor tražiti na TV-u, među pjevačima, glumcima, sportistima... Zato nije ni čudo što mladi svoje sobe obljepljuju plakatima, odnosno posterima. Ako roditelji na primjeren način, strpljivo i smireno ne zadobiju djetetovo povjerenje, ono može da se otuđi od njih u tolikoj mjeri da počne poštovati norme ponašanja i sistem vrijednosti koji se plasira putem TV-a, interneta itd. Danas je, nažalost, očigledna zloupotreba mass medija, tako da odgoju djece treba posvetiti dužnu pažnju. Mladi posredstvom medija usvajaju modele ponašanja i stil oblačenja, prate modne trendove, slušaju neprimjerene i nepristojne riječi na filmovima, emisijama, u pjesmama i ako nema nikoga da im ukaže na te negativnosti, onda se to usađuje u njihovu ličnost i postaje nešto sasvim normalno i uobičajeno. Zato roditelji treba da «kontrolišu» slobodno vrijeme djece tako što će reducirati gledanje TV-a uključivanjem djeteta u sportski klub, kulturno-umjetničko društvo, školu stranih jezika, kurseve računara itd. I naravno, samim druženjem s djetetom. Primjetno je, nažalost da roditelji usljed zaokupljenosti poslom ili nekim drugim aktivnostima, zanemaruju komunikaciju sa djetetom, druženje, šetnju, pa i igru. Mladi u pubertetu iako žele da budu odrasli, u dubini duše su još uvijek djeca jer nisu dovoljno psihički, emocionalno ni iskustveno sazreli. Njih će prvo zapanjiti, a onda obradovati svaki pokušaj roditelja da se s njima igraju, npr. odbojke. Roditelji trebaju izaći iz svoje uštogljenosti i prilagoditi se uzrastu svog djeteta i njegovim potrebama. Trebaju mu prvo postati prijatelji, pa onda na tome graditi roditeljski autoritet. Samo tako će postići da se dijete umjesto drugarici ili svom dnevniku, povjeri roditeljima, da im bez straha prizna neku svoju grešku, da im ispriča s kim se druži, šta se sve desilo u školi, šta je među mladima u trendu itd. Samo tako će roditelji imati cjelokupan uvid u djetetov život, a informacije neće tražiti od drugih niti uhođenjem djeteta, prismotrom, osluškivanjem njegovih razgovora s prijateljima i sl. I samo na taj način će roditelji moći utjecati na svoje dijete i usmjeriti ga u pravom smjeru. Međusobno povjerenje i razumijevanje između roditelja i djece je ključ uspješnog porodičnog života.

Roditelji trebaju razumjeti djetetove emocije u tom periodu, često mijenjanje stavova, nesigurnost u sebe, pa i male komplekse koji se tada javljaju kod mladih. Ali ne samo to. Roditelji trebaju pomoći djeci da sve to bezbolno prevaziđu svojom strpljivošću i nenametljivim sugestijama. Lični primjer je uvijek najbolji način da se drugima pokaže kako se treba ispravno ponašati i postupati. Jer, kada roditelji zadobiju djetetovo povjerenje, onda oni postaju njegov uzor, a ne neki ljudi sa strane (mada je teško u potpunosti dijete izolovati od različitih vanjskih utjecaja). Umjesto toga, dijete treba naučiti da samo razlučuje šta je dobro, a šta ne, da samo bira ono što je dobro za njega, da samo malo istražuje i stječe iskustvo, upoznaje druge... Jer, samo ako dijete uvidi loše stvari u društvu, dovoljno će cijeniti vrline i vrijednosti u svojoj porodici. A jedna od njih je da roditelji umjesto čuđenja što im se dijete vidno mijenja, prihvate te promjene i prilagode im se. Jer, pubertet je prolazna faza, ali u isto vrijeme i značajna prekretnica u razvoju ličnosti. Tada se usvajaju ideali, sistem vrijednosti, moralni kodeks ponašanja, razvija se zrelo razmišljanje (promišljanje) o životu itd. Ako porodica mladom čovjeku ne pruži sve ono najbolje što može i ne pomogne mu da racionalno rasuđuje i vidi svoju svrhu i ulogu na ovom svijetu, vrlo lahko se može desiti da se kod njega jave dosta negativna emocionalna stanja i razmišljanja: pesimizam, apatičnost, depresija, konfuzija, strah od nepoznatog i dr., pogotovo ako je to već prisutno kod roditelja. Zato je na roditeljima ogromna odgovornost za to kakva će njihova djeca biti u budućnosti kako će se snalaziti u životu, kako će se suočavati s problemima, kako će se odnositi prema drugima itd. Ako se roditelji ne mogu suočiti s razvojnim problemima svog djeteta, kako će onda naučiti dijete da se snalazi kasnije kroz život?!?

Svoju nesigurnost, nespremnost, strahove, roditelji prenose na dijete i time mogu biti uzrokom «odgajanja» takvih osobina, možda kod niza budućih generacija. Odgoj djece je, dakle, kompleksna zadaća roditelja koja uključuje i samoodgoj i samoobrazovanje, posebno onda kada se jave određeni problemi. Zato roditelji trebaju biti uvijek u toku zbivanja koja prate razvoj djece, ali i novih pedagoških normi, trebaju pratiti kvalitetnu i novu pedagošku i psihološku literaturu, konsultovati se sa stručnjacima iz ovih oblasti, ali i sami promišljati i iznalaziti rješenja eventualnih problema, stalno preispitivati svoje postupke i svoje kompetencije u odgoju djece.


Preuzeto sa: http://www.nahla.ba/default.aspx?r=4

Neznam zasto citirate te studije i sl. kada u vecini slucajeva ne vrede.Samo iskustvom od drugih ljudi mozes da postanes bolji.Znaci razmenis misljenja sa drugim roditeljima i tako ces postati bolji roditelj,a ne citajuci neke doktorate i dzidzabidze!

ps.batine koliko god one ruzne bile nekad su jedini nacin svidjalo se to vama ili ne.

Pa te studije se i sastavljaju putem iskustva drugih ljudi; gde da u laboratorijskim uslovima testiraš klince kao zamorčiće..?! (sarkazam, izvinjavam se - neslana šala) Inače, dobar je tekst - tj. deo koji sam pročitao... A opet sve to ne znači da može biti primenjen na svu decu ili da u te studije treba slepo verovati... (a veeeliki broj roditelja, oho ho - to i radi)

Nego, što se stalno provlači stav da, pošto nemam decu i mlad sam, ne mogu biti u pravu? Dovoljno je da se samo jednom zeznete i skontate istinitost nesvakidašnjeg predloga; opet, naravno da ne mora biti ništa ozbiljno - a onda bi, štaviše, ponovo skliznulo s' uma...

Dalje, shvatam da je jako ozbiljna i delikatna stvar po sredi, ali ne bi trebalo bojati se, toliko, svojih grešaka i/ili propusta => sve, ali SVE, zavisi od interpretacije njih samih (dece). Zar da sebe krivim za masovni pokolj svog sina ubice u njogovoj 33-oj godini života? Pa i da su mladji, sazreli su bar u pojedinim fragmentima svesnog bića. Sad, apsolutno bih se osetio donekle razočaranim, zbunjenim i zatečenim, ali ne bih krivio sebe. A ogromna većina roditelja to radi - a pogrešno je (onda roditelj nije previše sazreo/oformljen). Moramo naučiti razliku izmedju sirovih osećanja u sebi - svi ih doživljavamo u najorganskijem, nedovoljno razlučenom obliku; kad postanemo svesni tih jako bliskih varki i varijabiliteta - postaćemo pametni u punopravnom smislu te reči, što povlači i bolje rukovodjenje samim sobom, posebno u slučaju roditeljstva...

P.S. Molim vas, nemojte jednostavno planuti; dajte šansu da vas ubedim u drugačije - na totalno miran način; videćete da sam u pravu... Previše me već isključujete...

Niko tebe Mladjo ne isključuje. Nemoj da si na kraj srca. Baš mi je drago da se neko mlad i pri tom muškarac uključi u ovakvu diskusiju!

Ispričaću ti nešto, u poverenju, dok sam bila neudata (da ne kažem devojka), govorila sam kako meni muž ne treba, kako ću ja sebi da rodim dete, a njega - muža neću da gledam, da mu kuvam, perem, peglam, to neka radi neka druga, ja ću muškarce samo da gužvam, i sebi da rodim dete. Medjutim, (uvek postoji neko medjutim) udam se (ne zato što sam ostala u drugom stanju) i posle dve godine rodim dete. Tek onda sam shvatila da nemam pravo tom detetu svesno da oduzimam pravo na drugog roditelja: jer mu oba trebaju!

Lagano isključenje pada zato što nemaš svoju decu, a jednog dana kada ih budeš imao svakako ćeš primeniti neka od svojih shvatanja o vaspitanju, ali će sve, veruj mi, biti drugačije. Nije isto teorisati i biti u praksi!

Nema ljutiš! Samo ti i dalje piši sa aspekta svog iskustva kao deteta!

OK - sad se već razumemo... Smile

Djeca su mali ljudi a ljudi su velika djeca. Prema tome, Mladjo, ti ne spadas ni u jednu grupu. Laughing ... sala mala. Ne, samo da kazem sto je ne znam bre vec rekla, neka te tu gdje si i samo ti pisi. smešak

Koliko nas je ovdje, pa bilo bi bruka da ne dodjemo do nekog rjesenja. Neko iz iskustva, neko iz razmisljanja (ili sa tog aspekta) pa nesto ce da ispadne. Treba nam misljenje roditelja ali isto tako i onih koji to jos nisu.

@ all ---> Zagrljaj

evo odgovor od tinejdzerke:moja mama se uvek mesa kad je najmanje zelim,a kad bi da pricam s njom,prezauzeta je.ona sve pogodi u najgori moguci trenutak.u sve zabada nos,kopa mi po ormanu (sto me izludjuje),zabrani mi ono sto mi najvise znaci i niukom pogledu me ne razume.izgubila sam poverenje u nju.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 673 korisnika na forumu :: 36 registrovanih, 6 sakrivenih i 631 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, aljosa7, amaterSRB, Apok, babaroga, Bahuss, cole77, DJ Brain(w)rack, dragon986, dule10savic, hyla, Ivan Campo, kolateralnasteta, kuntalo, kybonacci, Leonardo, ljuba, LUDI, lukac, MarKhan, maxo95, mercedesamg, Miskohd, mushroom, ObelixSRB, pein, r77adder, ruma, shadower78, suton, Toni, uruk, vasa.93, Vlad000, vlvl, voja64